Vr­hov­ni sud po­tvr­dio je pre­su­du op­tu­že­ni­ma za ubi­stvo po­li­cij­skog in­spek­to­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, ko­ji je ubi­jen 30. av­gu­sta 2005. go­di­ne is­pred po­ro­dič­ne ku­će u pod­go­rič­kom na­se­lju To­lo­ši.
Če­tvo­ri­ca op­tu­že­nih za nje­go­vo ubi­stvo Sa­ša Bo­re­ta, Lju­bo Bi­go­vić, Mi­lan Či­la Šće­kić i Lju­bo Vu­ja­di­no­vić u fe­bru­a­ru su pr­vo­ste­pe­nom pre­su­dom osu­đe­ni na po 30 go­di­na ro­bi­je. Su­di­je Vr­hov­nog su­da od­ba­ci­le su kao ne­sno­va­ne žal­be okri­vlje­nih i nji­ho­vih bra­ni­la­ca i po­tvr­di­le pre­su­du Vi­šeg su­da.
Oni su de­set go­di­na na­kon zlo­či­na sta­vi­le tač­ku na slu­čaj li­kvi­da­ci­je vi­so­kog po­li­cij­skog funk­ci­o­ne­ra, a za ova­kvu od­lu­ku, ka­ko se na­vo­di u sa­op­šte­nju Vr­hov­nog su­da, ni­je bi­lo di­le­me. Op­tu­že­ni su, po ocje­ni su­di­ja na naj­vi­šoj in­stan­ci, kri­vi i svi do­ka­zi uka­zu­ju na to.
Po ocje­ni Vr­hov­nog su­da ni­ži su­do­vi su po­u­zda­no za­klju­či­li da je op­tu­že­ni Alan Ko­žar, pod­strek­nut od op­tu­že­nih Sa­še Bo­re­te i Lju­ba Bi­go­vi­ća, u ju­nu i ju­lu 2005. go­di­ne, sa nje­mu zna­nim li­ci­ma, u tri na­vra­ta uče­stvo­vao u pod­me­ta­nju eks­plo­zi­va na gra­di­li­šte ho­te­la „Splen­did” u Be­či­ći­ma – Bu­dva i da je mo­tiv pod­me­ta­nja i ak­ti­vi­ra­nja eks­plo­ziv­nih na­pra­va bio da se su­vla­sni­ci pred­u­ze­ća Mon­te­ne­gro stars, ko­je je bi­lo in­ve­sti­tor ra­do­va, pri­nu­de da ku­pe su­sjed­ne ne­po­kret­no­sti za iz­nos od dva i po mi­li­o­na iako oni ni­je­su bi­li za­in­tre­so­va­ni za nji­ho­vu ku­po­vi­nu, a sa na­mje­rom da op­tu­že­ni Sa­ša Bo­re­ta, Lju­bo Bi­go­vić i Alan Ko­žar se­bi pri­ba­ve pro­tiv­prav­nu imo­vin­sku ko­rist.
Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re je oci­je­nio da su ni­že­ste­pe­ni su­do­vi pra­vil­no i pot­pu­no utvr­di­li sve od­luč­ne či­nje­ni­ce ko­je su od zna­ča­ja za prav­nu ocje­nu kri­vič­nih dje­la, zbog ko­jih su op­tu­že­ni ogla­še­ni kri­vim i za pra­vil­nu pri­mje­nu od­red­bi Kri­vič­nog za­ko­ni­ka.
Vr­hov­ni sud je na­šao da su ni­že­ste­pe­ni su­do­vi pra­vil­no utvr­di­li da su op­tu­že­ni Lju­bo Vu­ja­di­no­vić i Mi­lan Šće­kić pred­u­ze­li rad­nju iz­vr­še­nja ubi­stvo po­li­cij­skog in­spek­to­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća u no­ći 30.8.2005. go­di­ne, u pod­go­rič­kom na­se­lju To­lo­ši, pod­strek­nu­ti od op­tu­že­nih Sa­še Bo­re­te i Lju­ba Bi­go­vi­ća, ko­ji su im za re­a­li­zo­va­nje ubi­stva po­li­cij­skog in­spek­to­ra obe­ća­li vi­so­ku nov­ča­nu na­gra­du. Mo­tiv pod­stre­ka­ča je bi­la na­mje­ra op­tu­že­nih Sa­še Bo­re­te i Lju­ba Bi­go­vi­ća da se pre­ki­ne po­li­cij­ska is­tra­ga ko­jom je ru­ko­vo­dio sa­da pok. Sla­vo­ljub Šće­kić i osta­nu neo­t­kri­ve­ni ak­te­ri pod­me­ta­nja eks­plo­zi­va na gra­di­li­štu ho­te­la „Splen­did”. Iz­vr­ši­o­ci ubi­stva su vo­zi­lo džip „či­ro­ki”, ko­je je ko­ri­šće­no pri­li­kom iz­vr­še­nja ubi­stva, od­ve­zli do Ko­man­skog mo­sta i uni­šti­li ga ak­ti­vi­ra­njem eks­plo­ziv­ne na­pra­ve.
Ma­ra­ton­ski sud­ski po­stu­pak pra­ćen je kon­tro­ver­za­ma – pre­su­de su uki­da­ne zbog gre­ša­ka u pi­sa­nju, a i do­ka­zi su mi­ste­ri­o­zno ne­sta­ja­li iz spi­sa pred­me­ta. Isto­vre­me­no dok se če­ka­la od­lu­ka Vr­hov­nog su­da, ko­ja ne mo­ra bi­ti ko­nač­na, u tu­ži­la­štvu se vo­di is­tra­ga o ne­stan­ku CD-a sa is­ka­zom ne­ka­da­šnjeg za­šti­će­nog svje­do­ka Zo­ra­na Vla­o­vi­ća Bo­hu­ma. Vr­hov­ne su­di­je tvr­de da su nji­ho­ve ko­le­ge iz Ape­la­ci­o­nog u fe­bru­a­ru od­lu­ku do­ni­je­le bez pro­pu­sta, šta­vi­še da su po­stu­pa­le u skla­du sa sta­vo­vi­ma Evrop­skog su­da.VJ.D.

Či­li ni­je po­vri­je­đe­no pra­vo na od­bra­nu
Po­seb­no tre­ba na­gla­si­ti da Ape­la­ci­o­ni sud ni­je po­vri­je­dio pra­vo na od­bra­nu op­tu­že­nog Mi­la­na Šće­ki­ća ti­me što na pre­tre­su ni­je ne­po­sred­no sa­slu­šao svje­do­ka, ko­me je u ra­ni­jim fa­za­ma po­stup­ka bio do­di­jeljen sta­tus za­šti­će­nog svje­do­ka. Na­i­me, pri­su­stvo ovog svje­do­ka ni­je bi­lo mo­gu­će obez­bi­je­di­ti, a ta ne­mo­guć­nost sup­sti­tu­i­sa­na je či­ta­njem i re­pro­du­ko­va­njem audio-vi­zu­le­nih sni­ma­ka nje­go­vog sa­slu­ša­nja u pret­hod­nom po­stup­ku i na dva glav­na pre­tre­sa. Sem to­ga, ni­že­ste­pe­ne pre­su­de se ni­je­su za­sni­va­le is­klju­či­vo ili u od­lu­ču­ju­ćoj mje­ri na is­ka­zu ovog svje­do­ka. Zbog to­ga je Vr­hov­ni sud, s po­zi­vom na sta­vo­ve Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, oci­je­nio da je po­stu­pa­nje ni­že­ste­pe­nih su­do­va u skla­du sa stan­dar­di­ma za­šti­te pra­va na od­bra­nu iz Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma i osnov­nim slo­bo­da­ma.
Šće­kić je ubi­jen 30. av­gu­sta 2005. go­di­ne, is­pred po­ro­dič­ne ku­će u Pod­go­ri­ci, a sa­da već pra­vo­sna­žno osu­đe­ni za ovaj zlo­čin od po­čet­ka su ne­gi­ra­li kri­vi­cu.