Ape­la­ci­o­ni sud Cr­ne Go­re uki­nuo je od­lu­ku pod­go­rič­kog Vi­šeg su­da, ko­jom je advo­kat Vla­dan Bo­jić ka­žnjen nov­ča­nom ka­znom od 1.000 eura zbog na­vod­nog vri­je­đa­nja tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je. Su­di­je Ape­la­ci­o­nog su­da na­kon raz­ma­tra­nja od­lu­ke Vi­šeg su­da i žal­be advo­ka­ta Bo­ji­ća utvr­dio je da je Vi­ši sud is­trg­nuo iz kon­tek­sta na­vo­de ovog advo­ka­ta i in­ter­pre­ti­rao ih kao uvre­dlji­ve.
Bo­jić je kao bra­ni­lac Go­ra­na Ra­de­no­vi­ća, ko­ji se te­re­tio za da­va­nje la­žnog is­ka­za, pod­nio žal­bu na rje­še­nje Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci. Raz­ma­tra­ju­ći žal­bu Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci utvr­dio je da su Bo­ji­će­ve ri­je­či „... če­mu se po­di­zač op­tu­žnog ak­ta u sva­kom smi­slu smjer­no po­vi­no­vao... sa­da bez­gla­vo na­pa­da rje­še­nje... pri sve­mu to­me pro­iz­i­la­zi naj­ma­nje dvi­je... ab­nor­mal­no­sti... za­to je ne­le­gi­tim­no i ne­ča­sno pre­va­lji­va­nje od­go­vor­no­sti na sop­stve­ne... i prav­ne br­ljo­ti­ne na no­vi­na­re... svo­je­vr­snu tu­ži­lač­ku dik­ta­tu­ru” – vri­je­đa­ju tu­ži­la­štvo, te su mu pro­pi­sa­li naj­ve­ću nov­ča­nu ka­znu.
Bo­jić je na to rje­še­nje ulo­žio žal­bu, tvr­de­ći da je od­lu­ka ko­jom se on ka­žnja­va do­kaz nad­me­nog, ma­li­ci­o­znog i na­do­bud­nog od­no­sa su­da pre­ma advo­ka­ti­ma. On je ob­ja­snio da je advo­kat po­stu­pao u okvi­ru Advo­kat­sko-or­tač­kog dru­štva, zbog če­ga se ka­zna ne mo­že pri­pi­sa­ti nje­mu već na ime AOD.
– Vi­ši sud je shva­tio da oštra kri­ti­ka na­ru­ša­va ugled i vri­je­đa Tu­ži­lač­ku or­ga­ni­za­ci­ju kao stran­ku u po­stup­ku. Da čo­vjek ne zna nad­le­žno­sti Tu­ži­lač­ke or­ga­ni­za­ci­je, na­ro­či­to u ovom slu­ča­ju po­kre­ta­ča kri­vič­ne pri­ja­ve i ža­li­o­ca oli­če­nog u Glav­nom spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu, ko­ji ima objek­tiv­no iz­u­zet­na dis­kre­ci­o­na pra­va i mo­ći, a to na­ro­či­to sa­da u do­ba adver­zi­jal­nog po­stup­ka, tj. tu­ži­lač­ke is­tra­ge, s kom­plet­nom re­pre­siv­nom apa­ra­tu­rom i teh­no­lo­gi­jom po­ža­lio bi jad­nog, ne­moć­nog i osu­dio bra­ni­o­ca ko­ji ne­ma ni­šta sem – kri­tič­ke ri­je­či – na­veo je Bo­jić u žal­bi.
On je pod­sje­tio i da je glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić jav­no re­kao da mu je dr­ža­va da­la moć­ne alat­ke u ru­ke. Zbog to­ga, ka­ko je oci­je­nio Bo­jić, ču­di za­što „ta­kvom me­ha­ni­zmu tre­ba za­šti­ta od oštrih kri­tič­kih ri­je­či jed­nog obič­nog bra­ni­o­ca ko­ji se usu­dio iz­ni­je­ti sop­stve­no mi­šlje­nje o pro­bi GST da re­pre­si­jom eli­mi­ni­še sum­nje u nje­gov rad”.
Ape­la­ci­o­ni sud je oci­je­nio da su raz­lo­zi zbog ko­jih je Bo­jić ka­žnjen ne­ra­zu­mlji­vi i ne­ja­sni. Na­gla­si­li su i da je sud uzeo u ob­zir kom­plet­ne re­če­ni­ce advo­ka­ta iz žal­be bi­lo bi ja­sno da je sa­mo bra­nio in­te­re­se svog kli­jen­ta, a ne da je vri­je­đao bi­lo ko­ga pa ni tu­ži­la­štvo.
– Ovaj sud je utvr­dio da mi­je­ša­nje pr­vo­ste­pe­nog su­da u pra­vo na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja pod­no­si­o­ca žal­be ni­je oprav­da­no i nu­žno u de­mo­krat­skom dru­štvu i da se raz­lo­zi ko­ji su na­ve­de­ni u pr­vo­ste­pe­noj od­lu­ci ne mo­gu sma­tra­ti re­le­vant­nim i do­volj­nim da se to oprav­da, jer u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji ža­li­lac je oba­vljao svo­ju du­žnost u skla­du sa svo­jim za­kon­skim ovla­šće­nji­ma i ko­dek­som pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke, a u ci­lju pru­ža­nja prav­ne za­šti­te od­bra­ne okri­vlje­nog – na­vo­de iz Ape­la­ci­o­nog su­da.
M.V.P.