Kod čak 60 od­sto cr­no­gor­skih gra­đa­na opa­la bi na­klo­nost pre­ma omi­lje­nom po­li­ti­ča­ru uko­li­ko bi sa­zna­li da je ho­mo­sek­su­a­lac, dok bi 46 od­sto njih pre­sta­lo da gla­sa za pol­itič­ku par­ti­ju ko­ja bi u svoj pro­gram uklju­či­la LGBT pra­va, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO). Is­pi­ti­va­nje, ko­je je spro­ve­de­no na uzor­ku od 1.000 pu­no­ljet­nih li­ca u 17 cr­no­gor­skih op­šti­na, po­ka­za­lo je ka­ko gra­đa­ni per­ci­pi­ra­ju dis­kri­mi­na­ci­ju i ho­mo­fo­bi­ju, od­no­sno 60 od­sto is­pi­ta­ni­ka ne že­li gej pa­ra­du u svom gra­du i sma­tra da su dis­kri­mi­na­ci­ji naj­i­zlo­že­ni­ji si­ro­ma­šni.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma za ljud­ska pra­va u CGO Pe­tar Đu­ka­no­vić, pred­sta­vlja­ju­ći re­zul­ta­te is­tra­ži­va­nja, ob­ja­snio je da 12 od­sto gra­đa­na još ne zna šta je dis­kri­mi­na­ci­ja što, ka­ko je re­kao, bri­ne, jer oni vje­ro­vat­no ne­će ni pre­po­zna­ti dis­kri­mi­na­ci­ju ko­joj su iz­lo­že­ni. Pre­ko po­lo­vi­ne gra­đa­na sma­tra da je dis­kri­mi­na­ci­ja pri­sut­na u cr­no­gor­skom dru­štvu, dok sva­ki pe­ti is­ti­če da ni­je pri­sut­na. Đu­ka­no­vić je obra­zlo­žio da to ka­ko gra­đa­ni per­ci­pi­ra­ju dis­kri­mi­na­ci­ju u dru­štvu, i da li je uop­šte per­ci­pi­ra­ju, za­vi­si od ni­voa nji­ho­vog obra­zo­va­nja, na­vo­de­ći da oni sa ni­žim ni­vo­om obra­zo­va­nja naj­če­šće ne per­ci­pi­ra­ju dis­kri­mi­na­ci­ju kao pri­sut­nu.
– Spon­ta­ni od­go­vo­ri is­pi­ta­ni­ka uka­zu­ju da su da­nas u Cr­noj Go­ri dis­kri­mi­na­ci­ji naj­če­šće iz­lo­že­ni si­ro­ma­šni gra­đa­ni, sli­je­de oso­be sa in­va­li­di­te­tom, sta­re oso­be, že­ne i Ro­mi, i sek­su­al­ne ma­nji­ne. Na­ši gra­đa­ni ne­što ma­nje pre­po­zna­ju dis­kri­mi­na­ci­ju pre­ma na­ci­o­nal­nim/et­nič­kim ma­nji­na­ma, rad­ni­ci­ma, ne­za­po­sle­ni­ma, mla­di­ma i dje­ci, po­li­tič­kim ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma, vjer­skim ma­nji­na­ma, bo­le­sni­ma, itd. Da ne po­sto­ji dis­kri­mi­na­ci­ja oso­ba dru­ga­či­je sek­su­al­ne ori­jen­ta­ci­je u naj­ve­ćoj mje­ri vje­ru­ju naj­sta­ri­ji gra­đa­ni, oni sa ni­žim ni­vo­om obra­zo­va­nja, kao i gra­đa­ni sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re – ka­zao je on.
Da su si­ro­ma­šni naj­di­skri­mi­ni­sa­ni­ji sma­tra 73 od­sto is­pi­ta­ni­ka, oso­be sa in­va­li­di­te­tom 67, Ro­mi 56, sta­ri­je oso­be 55, sek­su­al­ne ma­nji­ne 44 i že­ne 42 od­sto njih.
– Is­pi­ta­ni­ke LGBT oso­be naj­če­šće aso­ci­ra­ju na ne­što iz­ra­zi­to ne­ga­tiv­no i naj­če­šće je to bo­lest, od­vrat­nost, ga­đe­nje, sra­mo­ta, raz­ne vr­ste po­re­me­ća­ja, iz­o­pa­če­nost i sl. Ve­o­ma ma­li broj is­pi­ta­ni­ka ima po­zi­tiv­ne aso­ci­ja­ci­je i sma­tra LGBT oso­be nor­mal­nim oso­ba­ma po­put se­be i ne­ma­ju ni­šta pro­tiv njih. Sva­ki dru­gi gra­đa­nin sma­tra da su lju­di dru­ga­či­je sek­su­la­ne ori­jen­ta­ci­je to­li­ko štet­ni da tre­ba ula­ga­ti na­po­re i svim si­la­ma se bo­ri­ti pro­tiv te po­ja­ve (ov­dje pred­nja­če sta­ri­ji, sa ni­žim obra­zov­nim ni­vo­om i iz ru­ral­nih sre­di­na), dok dvi­je pe­ti­ne is­pi­ta­ni­ka vje­ru­je da su pri­če o lju­di­ma dru­ga­či­je sek­su­la­ne ori­jen­ta­ci­je „pre­na­du­va­ne“, jer se svu­da u ci­vi­li­zo­va­nom svi­je­tu to već pri­hva­ti­lo kao nor­mal­na po­ja­va ko­ja po­sto­ji od­u­vi­jek – uka­zao je Đu­ka­no­vić.
Pre­ma re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja, sve­ga jed­na pe­ti­na gra­đa­na is­ti­če da bi bi­lo ve­o­ma ko­ri­sno ka­da bi struč­nja­ci pu­tem jav­nih tri­bi­na i TV emi­si­ja po­ja­vu ho­mo­sek­su­al­no­sti ob­ja­sni­li sa na­uč­ne tač­ke gle­di­šta, dok je čak 45 od­sto pro­tiv to­ga i ima to­li­ko sna­žnu pred­ra­su­du da se ra­di o štet­noj po­ja­vi i ne že­li da ču­je ni na­uč­ne či­nje­ni­ce.
– Kad je ri­ječ o za­šti­ti pra­va oso­ba sa dru­ga­či­jom sek­su­al­nom ori­jen­ta­ci­jom, sta­vo­vi is­pi­ta­ni­ka su po­di­je­lje­ni – jed­na če­tvr­ti­na is­pi­ta­ni­ka vje­ru­je da dr­ža­va tre­ba da za­šti­ti pra­va sek­su­al­nih ma­nji­na isto kao i pra­va bi­lo ko­je dru­ge ma­nji­ne, jed­na tre­ći­na sma­tra da ho­mo­sek­su­la­ci ni­je­su bo­le­sni, ali da je po­ja­va štet­na za dru­štvo i da dr­ža­va tre­ba da je su­zbi­ja a ne da je pod­sti­če pru­ža­njem za­šti­te. Dvi­je pe­ti­ne sma­tra da su ho­mo­sek­su­la­ci bo­le­sne oso­be i dr­ža­va tre­ba da im obez­bi­je­di li­je­če­nje kao sva­koj bo­le­snoj oso­bi – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da su gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re LGBT oso­be naj­ma­nje pri­hva­tlji­ve kao čla­no­vi po­ro­di­ce, dok se sa sma­nje­njem ni­voa bli­sko­sti sma­nju­je i ste­pen ne­pri­hva­ta­nja LGBT oso­ba, pa je ta­ko naj­ma­nja ne­to­le­ran­ci­ja pre­ma mo­gu­ćem kom­ši­ji LGBT oso­bi.
– Is­pi­ta­ni­ci su po­di­je­lje­ni po pi­ta­nju na­stav­ka po­dr­ške po­li­tič­kim par­ti­ja­ma ko­je bi u svom pro­gra­mu go­vo­ri­le o pra­vi­ma ho­mo­sek­su­la­ca, pa bi 41 od­sto njih pre­sta­lo da gla­sa za ta­kvu stran­ku. Ako bi sa­zna­li da im je omi­lje­ni po­li­ti­čar ho­mo­sek­su­a­lac, kod 60 od­sto na­klo­nost bi opa­la, jed­na tre­ći­na is­ti­če da se ni­šta ne bi pro­mi­je­ni­lo, a 46 od­sto na­vo­di da vje­ro­vat­no vi­še ne bi gla­sa­lo za po­li­tič­ku stran­ku ko­ja bi u svoj pro­gram uklju­či­la LGBT pra­va. Ve­o­ma ma­lo gra­đa­na Cr­ne Go­re is­ti­če da zna ne­ku LGBT oso­bu ka­ja je po­zna­ta u Cr­noj Go­ri – sve­ga osam od­sto – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
Čak 80 od­sto gra­đa­na že­li na če­lu dr­ža­ve ja­kog i ne­po­ko­le­blji­vog vo­đu ka­ko bi ga sli­je­di­li, dok 72 pro­cen­ta is­pi­ta­ni­ka sma­tra da je že­ni­na naj­va­žni­ja ulo­ga u dru­štvu da bu­de do­bra su­pru­ga i maj­ka.
A.T.


Cilj utvr­di­ti per­cep­ci­ju

Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u CGO Sve­tla­na Pe­šić po­ja­sni­la je da je cilj is­tra­ži­va­nja bio da se utvr­di ka­ko gra­đa­ni per­ci­pi­ra­ju dis­kri­mi­na­ci­ju u cr­no­gor­skom dru­štvu, ko­li­ko zna­ju o nje­noj ras­pro­stra­nje­no­sti, gru­pa­ma ko­je su joj naj­i­zlo­že­ni­je, uz fo­kus na LGBT pra­va, ali i na od­re­đe­na pi­ta­nja ko­ja da­ju pro­cje­nu to­ga ko­li­ko je Cr­na Go­ra dru­štvo auto­ri­tar­ne, a ko­li­ko de­mo­krat­ske svi­je­sti.
– Vje­ru­je­mo da ovo is­tra­ži­va­nje mo­že po­slu­ži­ti za eva­lu­a­ci­ju uti­ca­ja po­sto­je­ćih po­li­ti­ka, dje­lo­va­nja in­sti­tu­ci­ja i ra­da ci­vil­nog dru­štva u ovoj obla­sti. Isto­vre­me­no, re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja mo­gu da da­ju od­re­đe­ne smjer­ni­ce ka­ko da se po­li­ti­ke bor­be pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je i za­šti­te ljud­skih pra­va upo­do­be i bu­du efekt­ni­je. Je­dan od pred­u­slo­va so­ci­jal­ne in­te­gra­ci­je i uklju­če­no­sti mar­gi­na­li­zo­va­nih i ra­nji­vih gru­pa je­su i sta­vo­vi gra­đa­na i nji­ho­va vo­lja da pri­hva­te pri­stup jed­na­kih mo­guć­no­sti za sve, dok sa dru­ge stra­ne pred­ra­su­de i ste­re­o­ti­pi, od­no­sno nji­ho­va oštri­na, mo­gu da bu­du ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor za pu­nu in­klu­ziv­nost dru­štva. Za­to nam je bi­lo va­žno da osvi­je­tli­mo sta­vo­ve gra­đa­na ko­ji se od­no­se na da­lje per­spe­ki­ve una­pre­đe­nja kva­li­te­ta LGBT oso­ba – po­ru­či­la je Pe­ši­će­va.