Mi­ni­stri u Vla­di Cr­ne Go­re, njih 16, ima­ju 119 čla­no­va ka­bi­ne­ta, od ko­jih njih 67 oba­vlja funk­ci­ju di­rek­to­ra di­rek­to­ra­ta (ra­ni­je po­moć­ni­ci mi­ni­sta­ra) u mi­ni­star­stvi­ma. Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, ka­ko je „Dan” ra­ni­je pi­sao, ima 12 sa­vjet­ni­ka.
Re­kor­de­ri po bro­ju čla­no­va ka­bi­ne­ta su čel­ni­ci mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, sa­da Du­ško Mar­ko­vić, i odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić sa po 13 čla­no­va. Sli­je­de ih čel­ni­ci re­so­ra fi­nan­si­ja i vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Ra­do­je Žu­gić i Igor Luk­šić, sa po 11, kao i mi­ni­star­ka ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ca Ko­va­če­vić, či­ji ka­bi­net bro­ji 10 čla­no­va.
Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta MUP-a, čla­no­ve ka­bi­ne­ta mi­ni­stra unutrašnjih poslova či­ne se­kre­tar Dra­gan Pe­ja­no­vić, šef ka­bi­ne­ta Ma­ja Ras­po­po­vić, kao i di­rek­to­ri di­rek­to­ra­ta Mi­loš Vuk­če­vić, San­dra Bu­ga­rin, Dra­ga­na Ra­ni­to­vić, Mir­sad Mu­lić, dok su če­ni­ci odje­lje­nja Dra­go Spi­ča­no­vić i Zo­ra Či­zmo­vić, a na­čel­ni­ci Mi­lan Pa­u­no­vić, Ra­mi­za Đe­če­vić, Na­ta­ša Sta­ro­vlah Kne­že­vić, Zo­ran Asa­no­vić i Vla­dan De­lić.
Mi­ni­star odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma Gvo­zde­no­vić ima dva dr­žav­na se­kre­ta­ra i to Da­li­bor­ku Pe­jo­vić i Pre­dra­ga Je­lu­ši­ća, a ka­bi­net či­ne i šef Uroš Andrijašević, se­kre­tar Zoran Tomić, te di­rek­to­ri di­rek­to­ra­ta Dragana Čenić, Danilo Gvozdenović, Olivera Brajović, Marko Petričević, Marko Čanović, Ivana Vojinović, Dragan Asanović, Marija Vukčević i Srđan Mugoša.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić ima 11 čla­no­va ka­bi­ne­ta i to dr­žav­nog se­kre­ta­ra Marinu Perović, sekretara mi­ni­star­stva Damira Rašketića, generalne direktore direktorata Nikolu Vukićevića, Nova Radovića, Bojanu Bošković, Ivu Vuković, Anu Krsmanović, Dragana Darmanovića, Anu Cerović, Mariju Radenović, dok je šefica kabineta Radmila Raonić. Kabinet ministra vanjskih poslova i evropskih integracija Igora Lukšića broji 11 članova, i to državne sekretare Igora Jovovića i Aleksandra Andriju Pejovića, i jednog generalnog sekretara Predraga Stamatovića. Tu su i direktori direktorata Ljiljana Tošković, Milorad Šćepanović, Željka Stamatovića, Vesko Garčević, Snežana Radović, Ana Vukadinović, kao i šef kabineta Ljubomir Mišurović i diplomatskog protokola Ljubiša Perović.
Kabinet ministarke rada i socijalnog staranja Zorice Kovačević čine sekretar Nikola Dedeić, direktori direktorata Jovo Pajović, Goran Kuševija, Tijana Prelević, Edina Dešić, Dragan Raketić, Ljiljana Simović, savjetnik Dragan Đukanović, portparol Lela Vuković, dok je šef kabineta Sandra Krivokapić. Kabinet ministra ekonomije Vladimira Kavarića broji devet članova i to sekretara Igora Noveljića, šefa Vesnu Bešović, savjetnika za odnose s javnošću Draženku Bećirović, načelnika službe za opšte poslove Gorana Kujovića, generalne direktore direktorata Miodraga Čanovića, Dragicu Sekulić, Dragana Kujovića, Gorana Šćepanovića i Jova Rabrenovića.
Ministar saobraćaja i pomorstva Ivan Brajović ima osam članova kabineta i to sekretara Zorana Radonjića, generalne direktore direktorata Mirelu Radić Ljubosavljević, Vladana Radonjića, Nebojšu Krstajića, Angelinu Živković, portparola Jelenu Raspopović, šefa kabineta Maju Mijušković i tehničkog sekretara Anđelu Begović.
Ministarka odbrane Milica Pejanović ima šest članova kabineta i to državnog sekretara Bojana Šarkića, načelnika Generalštaba Vojske Crne Gore Dragana Samardžića, sekretara Nadu Ulićević, direktore direktorata Sanelu Đozgić i Ivana Mašulovića, te šefa kabineta Mihaila Volkova. Isti broj pomoćnika ima i čelnik resora prosvjete Predrag Bošković, i to sekretara Slobodana Filipovića, šefa kabineta Bojanu Martinović, portparola Mariju Jovović, dok su direktori direktorata Veljko Tomić, Maraš Dukaj i Mubera Kurpejović.
Šest članova broji i kabinet ministra zdravlja Budimira Šegrta. Njegovi pomoćnici, odnosno generalni direktori su Gorica Savović, Mensud Grbović, Mirjana Pešelj i Mira Jovanovski Dašić, šef kabineta je Milena Šćekić, a portparol Tatjana Boljević.
Po pet članova kabineta imaju četiri ministra i to pravde Zoran Pažin, kulture Pavle Goranović, poljoprivrede Petar Ivanović i informacionog društva i telekomunikacija Vujica Lazović.
U Pažinovom kabinetu su sekretarka Na­ta­ša Pe­šić, di­rek­to­ri di­rek­to­ra­ta Ma­ri­ja­na La­ko­vić Dra­ško­vić, Sla­vi­ca Ra­bre­no­vić, Sve­tla­na Raj­ko­vić i še­fi­ca Ana Ra­du­si­no­vić. Go­ra­no­vi­ćev ka­bi­net či­ne se­kre­tar Na­ta­ša Ga­zi­vo­da, di­rek­to­ri di­rek­to­ra­ta Dra­gi­ca Mi­lić, Alek­san­dar Daj­ko­vić, Želj­ko Ru­to­vić i šef ka­bi­ne­ta Ma­ri­ja Iva­ni­še­vić.
U ka­bi­ne­tu mi­ni­stra Iva­no­vi­ća su ge­ne­ral­ni di­rek­to­ri Da­ni­je­la Sto­li­ca, Adem Fe­tić, Ve­li­zar Vo­ji­no­vić, Bla­go­ta Ra­du­lo­vić i Dar­ko Ko­nje­vić. La­zo­vi­ćev ka­bi­net či­ne se­kre­tar San­dra Ve­lič­ko­vić, ge­ne­ral­ni di­rek­to­ri Rat­ka Stru­gar, Ke­nan Du­ra­ko­vić, Ste­van Lju­mo­vić i Ivi­ca Iva­no­vić.
Mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Su­ad Nu­ma­no­vić ima če­ti­ri čla­na u ka­bi­ne­tu i to se­kre­ta­ra Mer­su­di­na Gre­di­ća, di­rek­to­re di­rek­to­ra­ta Le­o­na Đo­ka­ja, Blan­ku Ra­do­še­vić Ma­ro­vić i Dra­gu­ti­na Po­po­vi­ća, dok naj­ma­nje čla­no­va ka­bi­ne­ta ima mi­ni­star­ka na­u­ke Sa­nja Vla­ho­vić, i to se­kre­ta­ra Smi­lju Pre­le­vić i po­moć­ni­ka Dar­ka Pe­tru­ši­ća.
Prav­ni sa­vjet­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Bo­ris Ma­rić sma­tra da Cr­na Go­ra ima op­ti­ma­lan broj mi­ni­star­sta­va, a ne­pri­mje­ren broj po­moć­ni­ka mi­ni­sta­ra i star­je­ši­na or­ga­na upra­ve.
– Ako kao re­per uspje­šno­sti mi­ni­star­sta­va uzme­mo re­zul­ta­te u reformama i afir­ma­ci­ji jav­nih po­li­ti­ka on­da po­ku­šaj pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je ima ne­ku si­stem­sku gre­šku, jer su re­zul­ta­ti za­bri­nja­va­ju­će lo­ši. Pri­mje­ra ra­di, zdrav­stve­ni si­stem je po efi­ka­sno­sti i efek­tiv­no­sti na po­sled­njem mje­stu, re­for­ma obra­zov­nog si­ste­ma je u ozbilj­nim pro­ble­mi­ma, us­po­sta­vlje­nje si­ste­ma an­ti­ko­rup­cij­skih in­sti­tu­ci­ja je za­bri­nja­va­ju­će spo­ro, eko­nom­ska po­li­ti­ka iza­zi­va di­rekt­ne ri­zi­ke za odr­ži­vost ma­kro­e­ko­nom­skih pa­ra­me­ta­ra i ne­ma rje­še­nje za upra­vlja­nje ogrom­nim de­fi­ci­tom bu­dže­ta i jav­nim du­gom ko­ji ugro­ža­va­ju pro­ces EU in­te­gra­ci­ja, a na kra­ju mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da je re­for­ma jav­ne upra­ve kraj­nje ne­u­spje­šna. Po­sli­je sli­ka­nja sta­nja dr­žav­ne upra­ve osta­je da kon­sta­tu­je­mo či­nje­ni­cu da se u Cr­noj Go­ri vlast na dr­žav­nom ni­vou ni­je mje­nja­la na iz­bo­ri­ma, što je u di­rekt­noj ve­zi sa du­bi­o­za­ma jav­ne upra­ve i ne­pri­mje­re­nom po­li­tič­kom uti­ca­ju na dr­žav­ne or­ga­ne od stra­ne vla­da­ju­će struk­tu­re i do­mi­nant­ne par­ti­je DPS. Ov­dje mo­že­mo na­ći i uzro­ke ova­ko ve­li­kog bro­ja star­ješi­na or­ga­na upra­ve, ali i osno­vu po­li­ti­za­ci­je i zlo­u­po­tre­ba or­ga­na u par­tij­ske svr­he – oci­je­nio je za „Dan” Ma­rić.
M.S.


Sve po partijskoj liniji

Predstavnik Centra za političku edukaciju Božidar Čolaković smatra da broj pomoćnika prije svjedoči o partijskoj kadrovskoj kombinatorici nego o neupitnoj složenosti poslova koje bi u pojedinim resorima trebalo obavljati, što za direktnu posledicu ima stvaranje glomaznog birokratskog sistema. On navodi da pomoćnike prije preporučuje angažman za partiju, nego raniji rezultati u radu.
– Sasvim je logično postaviti pitanje racionalnosti ovolikog broja pomoćnika, budući da se državna uprava ne može pohvaliti izuzetnim rezultatima, pogotovo u pojedinim resorima. Čine se opravdanim sugestije i zahtjevi za smanjivanjem broja službenika u neefikasnom sistemu. Akcenat bi trebalo da bude na angažovanju profesionalaca sa referencama, što bi doprinijelo profesionalizaciji državne uprave, sa jedne strane, i smanjenju partijskog uticaja odnosno sužavanju prostora za korupciju, sa druge - kaže Čolaković.
On navodi da na primjer ministri u britanskoj vladi imaju pomoćnika kao i naši, a da ta država ima 100 puta više stanovnika nego Crna Gora.



Fa­li pra­vih lju­di na pra­vim mje­sti­ma

Is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u In­sti­tu­tu al­ter­na­ti­va Mi­le­na Mi­lo­še­vić ka­že da su po­zi­ci­je ge­ne­ral­nih di­rek­to­ra di­rek­to­ra­ta stal­ne pro­fe­si­o­na­li­zo­va­ne po­zi­ci­je, či­ja oprav­da­nost se ci­je­ni u od­no­su na slo­že­nost i obim po­slo­va u okvi­ru sva­kog mi­ni­star­stva. Sa­mim tim što, ka­ko ka­že, ne bi tre­ba­lo da bu­du za­vi­sne od mi­ni­star­skih po­zi­ci­ja, iako u prak­si, na­ža­lost, je­su.
– Is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta al­ter­na­ti­va po­ka­zu­ju da, u na­če­lu, udio ru­ko­vo­di­la­ca u ukup­nom bro­ju za­po­sle­nih u cr­no­gor­skoj jav­noj upra­vi ne od­stu­pa od dru­gih ze­ma­lja i kre­će se iz­me­đu 0,3 i 2,5 pro­ce­nta, što je stan­dard. Oče­ki­va­no je da će Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, ko­je pre­ma ka­drov­skom pla­nu Vla­de od ju­na pro­šle go­di­ne, ima pre­ko 2.200 za­po­sle­nih, ili Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va sa pre­ko 5.000 za­po­sle­nih, ima­ti vi­še ru­ko­vo­di­la­ca ne­go Mi­ni­star­stvo kul­tu­re, sa 20 za­po­sle­nih – re­kla je za „Dan” Mi­lo­še­vi­će­va.
Do­da­je da pra­vih lju­di ne­ma na pra­vim mje­sti­ma.
– Ne­ke ključ­ne in­sti­tu­ci­je ko­je su su­o­če­ne sa ne­do­stat­kom ljud­skih re­sur­sa su Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja, Di­rek­to­rat za dr­žav­nu upra­vu i lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu u MUP-u, Vr­hov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo – na­gla­si­la je Mi­lo­še­vi­će­va.