Us­kli­kom „Sre­tan Us­krs”, uz zvo­nja­vu zvo­na sa sve­tih hra­mo­va, vjer­ni­ci Ko­tor­ske bi­sku­pi­je ju­če su jed­ni dru­gi­ma če­sti­ta­li naj­ve­ći hri­šćan­ski pra­znik. Sva­ka če­stit­ka, pre­ma ri­je­či­ma don An­to­na Be­la­na, ko­ji je odr­žao sve­ča­nu sve­tu mi­su u cr­kvi Go­spe od Sni­je­ga u Ška­lja­ri­ma, od­no­si se na na­šu ovo­ze­malj­sku sre­ću, dok us­kr­sna če­stit­ka „Sre­tan ti Us­krs” no­si no­vu, es­ha­to­lo­šku di­men­zi­ju.
– To je če­stit­ka ko­nač­ne sud­bi­ne sva­ko­ga hri­šća­ni­na. Naj­bo­lje što jed­ni dru­gi­ma mo­že­mo po­že­lje­ti je­ste „Sre­tan ti Us­krs“, a i sam Bo­žić je vi­še ve­zan za ovo­ze­malj­sko ro­đe­nje, dok nas Us­krs upu­ću­je pre­ma vječ­no­sti. Ko­nač­na sud­bi­na čo­vje­ka ni­je ovo­ze­malj­ska, ne­go ne­be­ska, na na­čin dru­gog po­sto­ja­nja, jer čo­vje­kov ži­vot je ne­u­ni­štiv. Hrist je svo­jom smr­ću uni­štio smrt – po­ru­čio je don Be­lan, či­ta­ju­ći vjer­ni­ci­ma us­kr­šnju če­stit­ku ko­ju im je upu­tio bi­skup Ili­ja Ja­njić.
U ju­tar­njim sve­tim mi­sa­ma sve­šte­ni­ci su kroz či­ta­nja Dje­la apo­stol­skih, Sve­tog je­van­đe­lja po Iva­nu i Po­sla­ni­ce Sv. Pa­vla apo­sto­la Ko­lo­ša­ni­ma pod­sje­ti­li na bi­blij­ske do­ga­đa­je ve­za­ne za Hri­sto­vo vas­kr­se­nje i bla­go­si­lja­li kor­pe i za­ve­žlja­je sa je­lom.
Mo­li­tve­na pje­sma sa „ba­la­du­ra” se mo­gla ču­ti na sve­ča­noj pon­ti­fi­kal­noj sve­toj mi­si ko­ju je u ka­te­dra­li-ba­zi­li­ci Sv. Tri­pu­na odr­žao bi­skup Ili­ja Ja­njić. Pje­vao je „Zbor ka­te­dra­le” pod vođ­stvom di­ri­gen­ta An­dre­je Or­lan­do.
Mon­si­njor Ja­njić je po­zdra­vio sve pri­sut­ne i one ko­ji su du­hom po­ve­za­ni sa nji­ma, da bi mo­gli pro­sla­vi­ti Hri­sto­vo us­kr­snu­će, ali i na­še us­kr­snu­će – us­kr­snu­će od na­ših ne­sa­vr­še­no­sti i gri­je­ha.
– Ne­ka us­kr­sli Hrist bu­de taj ka­men te­me­ljac na­še du­hov­ne ra­do­sti – po­ru­čio je Ja­njić.
Otaj­stvo i stvar­nost op­šte Cr­kve, ka­ko je re­kao, ostva­ru­je se u sva­koj mje­snoj Cr­kvi, uz uslov da i naj­ma­nju za­jed­ni­cu pro­ži­ma i na­dah­nju­je ista vje­ra, na­da i lju­bav u po­ve­za­no­sti sa Sve­tim ocem i mje­snim bi­sku­pom.
– O toj mi­lo­snoj plod­no­sti Cr­kve bri­ne se i sam Sve­ti otac ko­ji že­li sve vi­še ići oni­ma ko­ji su na pe­ri­fe­ri­ji dru­štva i Cr­kve. Ka­kvu će bu­duć­nost ima­ti op­šta i mje­sna Cr­kva za­vi­si­će o svim nje­nim čla­no­vi­ma. Naj­no­vi­ji po­ti­caj ob­no­ve Cr­kve je pro­gla­še­nje iz­van­red­ne go­di­ne mi­lo­sr­đa za­po­če­te na blag­dan Bez­gr­e­šnog za­če­ća Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je, a ko­ja za­vr­ša­va na blag­dan Hri­sta Kra­lja sve­ga stvo­re­nja, 20. no­vem­bra ove go­di­ne. U toj svi­je­sti, da je Bog bo­gat mi­lo­sr­đem i da nas Bož­ja do­bro­ta ni­ka­da ne na­pu­šta, naj­bo­lji je li­jek na­šeg stal­nog obra­će­nja, te nas ovo us­kr­sno vri­je­me ne­pre­kid­no usmje­ra­va ka ob­no­vi, u Hri­stu. Ta du­hov­na ob­no­va tre­ba­lo bi da nam po­sta­ne no­va sna­ga i no­vi elan u stva­ra­nju što kva­li­tet­ni­je Hri­sto­ve za­jed­ni­ce na na­šim pro­sto­ri­ma. Sto­ga je ovo us­kr­sno vri­je­me ide­al­no vri­je­me na­še­ga ne­pre­sta­no­ga usmje­re­nja ka ob­no­vi u Hri­stu i po Hri­stu. Stvo­ri­mo at­mos­fe­ru si­gur­no­sti da je Bog s na­ma u svim na­šim po­du­hva­ti­ma, da s nji­me oče­ku­je­mo stal­nu ob­no­vu i svje­tli­ju bu­duć­nost, te da će­mo s nji­me ima­ti do­volj­no hra­bro­sti jed­ni dru­gi­ma re­ći – opro­sti – po­ru­čio je bi­skup Ja­njić.M.D.P.