NIK­ŠIĆ - Ogor­če­ni uslo­vi­ma ži­vo­ta i ne­bri­gom nad­le­žnih, dva­de­se­tak po­ro­di­ca sa oko se­dam­de­set ži­te­lja na­se­lja „Trud­be­nik” kod Nik­ši­ća, ko­ji ži­ve u šest ba­ra­ka, po­zva­lo je mi­ni­star­ku ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­cu Ko­va­če­vić, kao i gra­do­na­čel­ni­ka Nik­ši­ća Ve­se­li­na Gr­bo­vi­ća da ih obi­đu i ini­ci­ra­ju po­moć ka­ko bi se sa­ni­ra­li objek­ti pri­je ne­go što se uru­še kro­vo­vi nad nji­ho­vim gla­va­ma.
Ta­nja Ne­bri­gić sa su­pru­gom i tro­je dje­ce u na­se­lju „Trud­be­nik” ži­vi već de­vet go­di­na.
-Iako u na­se­lju ži­vi dva­de­se­to­ro dje­ce škol­skog uz­ra­sta, na nas se ni­ko ne osvr­će. Svi ko­ji su nas po­sje­ći­va­li ima­li su pu­na usta obe­ća­nja, ali su nam ri­jet­ki po­ma­ga­li. Pred­stav­ni­ci nad­le­žnih slu­žbi i in­sti­tu­ci­ja obi­la­zi­li su nas pre­te­žno u vri­je­me iz­bo­ra. Ta­da bi nam do­ni­je­li ne­što hra­ne i od­la­zi­li s obe­ća­nji­ma da će re­no­vi­ra­ti objek­te.Pri­je mje­sec da­na ob­i­šla nas je i Azra Ja­sa­vić, ko­ja je re­kla da će raz­go­va­ra­ti sa gra­do­na­čel­ni­kom Nik­ši­ća Ve­se­li­nom Gr­bo­vi­ćem i pre­do­či­ti mu za­te­če­no sta­nje. Gr­bo­vić je po ko zna ko­ji put ostao gluv na na­šu mu­ku. Ne tra­ži­mo ne­mo­gu­će, već da nam obez­bi­je­de ma­kar ma­te­ri­jal za sa­na­ci­ju ba­ra­ka ko­je sa­mo što se ni­je­su uru­ši­le. I mi smo dio ovog dru­štva, za­jed­ni­ce, dio dr­ža­ve, i mi smo maj­ke. Jed­no­stav­no, i mi smo lju­di- ka­za­la je Ne­bri­gi­će­va, po­ru­čiv­ši gra­do­na­čel­ni­ku Gr­bo­vi­ću da se ma­kar udo­sto­ji da ih obi­đe i da vi­di da li po­sto­ji rje­še­nje za nji­hov pro­blem, jer ne­ma­ju nov­ca da pla­ća­ju pri­vat­ni smje­štaj.
Sa su­pru­gom i dvo­je dje­ce u na­se­lju već šest go­di­na ži­vi i Dan­ka Će­ra­nić, ko­ja po­zi­va nad­le­žne da im po­mog­nu.
-Objek­ti pro­ki­šnja­va­ju. Ne po­ma­že ni gle­to­va­nje, jer glet opa­da od vla­ge. Uz to, jed­no ku­pa­ti­lo ko­ri­sti po ne­ko­li­ko po­ro­di­ce. Ci­je­vi od ka­na­li­za­ci­je su do­tra­ja­le i is­tru­li­le, a pa­co­vi i bu­ba­šva­be nam še­ta­ju po ku­ći, pri­ča Će­ra­ni­će­va.
Ve­sna To­do­ro­vić is­ti­če da ne mo­gu ži­vje­ti od in­se­ka­ta i glo­da­ra.
-Če­ka­mo go­di­na­ma da naš pro­blem bu­de ri­je­šen. Da nam sa­ni­ra­ju kro­vo­ve i spa­su nas pro­ma­je i pro­ki­šnja­va­nja. Svi nam obe­ća­va­ju, ali ni­ko obe­ća­nja ne is­pu­nja­va, is­ta­kla je To­do­ro­vi­će­va.
Mo­ris Jan­ko­vić, ko­ji sa su­pru­gom i dvo­je dje­ce ži­vi u na­se­lju, po­zvao je mi­ni­star­ku Ko­va­če­vić da ih obi­đe i sa­gle­da si­tu­a­ci­ju.
-Po­zi­va­mo je da nas obi­đe i uvje­ri se da u na­se­lju ne­ma ama baš ni­ka­kvih uslo­va za ži­vot. Či­nje­nič­no sta­nje je naj­bo­lji po­ka­za­telj uslo­va ži­vo­ta ovih 20 po­ro­di­ca- re­kao je Jan­ko­vić.
Mi­ha­i­lo Mi­ja­to­vić sma­tra da su „svr­sta­ni u gra­đa­ne de­se­tog re­da”.
-Na nas se okre­nu je­di­no u vri­je­me iz­bo­ra. Ži­vi­mo ži­vot ne­do­sto­jan čo­vje­ka. Objek­ti su nam kao re­še­to, a zi­do­ve ba­ra­ka dr­ži tru­la šper plo­ča, ka­zao je Mi­ja­to­vić.L.N.


Jed­no ku­pa­ti­lo za tri po­ro­di­ce

Ta­nja Ne­bri­gić is­ti­če da po tri po­ro­di­ce ko­ri­ste istu ka­du, što je ka­ta­stro­fa, pa je i to je­dan od raz­lo­ga za za­bri­nu­tost i mo­guć­nost da do­đe do za­ra­ze.
-U jed­noj ka­di se ku­pa­mo, pe­re­mo gar­de­ro­bu, i s iste te če­sme ko­ri­sti­mo vo­du za ku­va­nje. U is­toj toj ka­di ne­ri­jet­ko smo pra­li i me­tlu i kr­pu ko­jom či­sti­mo pod. Ako tri po­ro­di­ce ko­ri­ste jed­no ku­pa­ti­lo, to je do­vo­ljan je po­ka­za­telj da ne mo­že­mo jed­ni dru­ge kon­tro­li­sa­ti. Te­ško je u to­me us­pje­ti i u sta­nu gdje je jed­na po­ro­di­ca, a ka­mo­li vi­še njih, ka­zao je Ne­bri­gić.