NIK­ŠIĆ- Pri­pad­ni­ci gra­hov­skog brat­stva Ko­va­če­vić or­ga­ni­zo­va­li su ju­če u Gra­ho­vu skup ko­jem je pri­su­stvo­va­lo oko hi­lja­du brat­stve­ni­ka ka­ko s pod­ruč­ja Cr­ne Go­re, ta­ko i iz ze­mlja u okru­že­nju, ali i iz Ame­ri­ke i Fran­cu­ske. Ka­ko je re­kao Mi­jo Ko­va­če­vić, je­dan od naj­sta­ri­jih brat­stve­ni­ka, Ko­va­če­vi­ći i da­nas ži­ve, ali u ma­njem bro­ju, na pod­ruč­ju od Pod­bo­žu­ra do Nu­do­la i od Gra­ho­va do Vi­lu­sa. Te­žak ži­vot, ali i ne­mir­na vre­me­na, na­pa­di ra­znih osva­ja­ča, uslo­vi­li su da nji­ho­vi pre­ci mi­je­nja­ju sta­ni­šta. Mla­đe ge­ne­ra­ci­je ma­lo zna­ju o isto­ri­ji, svo­jim ko­ri­je­ni­ma i pre­ci­ma, pa su se brat­stve­ni­ci do­go­vo­ri­li da sva­ke pe­te go­di­ne or­ga­ni­zu­ju oku­plja­nja ka­ko bi osvje­ži­li pam­će­nje i pod­sje­ti­li se na pret­ke i pre­da­nja.
-Ro­do­lju­bi­vo osje­ća­nje brat­stva, slo­ge i slo­bo­de, na­ši pre­ci su ga­ji­li vje­ko­vi­ma, i na­ša sve­ta, mo­ral­na i etič­ka oba­ve­za je da ču­va­mo i po­štu­je­mo sve ono do­bro, ljud­sko i čoj­sko, što su nam u na­sle­đe i ama­net osta­vi­li. Svo­ju slo­bo­du i pra­vo da mir­no ži­ve na ovim pro­sto­ri­ma, na­ši pre­ci su pla­ća­li naj­sku­pljom ci­je­nom-svo­jim ži­vo­ti­ma, re­kao je Ko­va­če­vić ko­ji je je­dan od ini­ci­ja­to­ra or­ga­ni­zo­va­nja sku­pa brat­stva.
Ono što je Ter­mo­pil­ski kla­nac za Spar­tu, is­ta­kao je on, to je za Cr­nu go­ru Gra­ho­vo ko­je je već odav­no ušlo u mit i le­gen­du. To mje­sto na­zi­va­ju i „za­pad­nim vra­ti­ma“, ne­pro­boj­nim i neo­svo­ji­vim be­de­mom u mno­gim ra­to­vi­ma.
-Uvje­ren sam da će se na­še brat­stvo i ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze ubu­du­će vra­ća­ti na­šem Gra­ho­vu i sa­ču­va­ti uspo­me­nu na na­še po­ri­je­klo i ko­ri­je­ne, kao i da će se sku­po­vi i slič­ne ma­ni­fe­sta­ci­je brat­stve­ni­ka na­sta­vi­ti kao stal­na brat­ska sve­ča­nost i tra­di­ci­ja, is­ta­kao je on.
Na tvr­di gra­hov­ski te­ren, ka­zao je Slo­bo­dan Ko­va­če­vić, pri­je če­ti­ri vi­je­ka do­se­lio se nji­hov ro­do­na­čel­nik Sa­va, a kroz vje­ko­ve ro­do­slov­no sta­blo brat­stva raz­gra­na­to je u 16 ogra­na­ka. Ko­va­če­vi­ći, is­ta­kao je on, u rat­nim vre­me­ni­ma ni­ka­da ni­je­su če­ka­li da ih ne­ko po­zo­ve u bor­bu za slo­bo­du, već su sa­mi išli o če­mu po­sto­je broj­ni isto­rij­ski za­pi­si.
-Dva­de­se­ti vi­jek do­nio je dva bal­kan­ska i dva svjet­ska ra­ta i stra­vič­na stra­da­nja, po­gi­bi­je, oku­pa­ci­je, gla­do­va­nja i stra­ho­va­nja. U Pr­vom bal­kan­skom ra­tu u bor­ba­ma na Ska­dru bi­lo je bli­zu 150 Ko­va­če­vi­ća. Uče­stvo­va­li su na­ši bor­ci i u Dru­gom bal­kan­skom ra­tu, a ve­li­ka ulo­ga Gra­ho­vlja­na bi­la je i u Pr­vom svjet­skom ra­tu, re­kao je, iz­me­đu osta­log, na­vo­de­ći broj­na zna­me­ni­ta ime­na iz brat­stva.
Ve­li­ki do­pri­nos Ko­va­če­vi­ći su da­li i u Dru­gom svjet­skom ra­tu, a od 1941. do 1945. go­di­ne de­set gra­hov­skih Ko­va­če­vi­ća do­bi­lo je pri­zna­nja na­rod­nih he­ro­ja. Do­pri­nos ni­je­su da­li sa­mo pu­škom i u bor­ba­ma već i pe­rom i knji­gom, u stru­ci i na­u­ci. Me­đu ta­kvi­ma iz­dva­ja­ju se aka­de­mik Bla­go­je No­vi­čin, hi­rurg evrop­skog gla­sa, aka­de­mik Velj­ko Re­mov špan­ski bo­rac, na­rod­ni he­roj i knji­žev­nik, a pro­fe­sor Ra­do­van Bo­žov spa­da u pet naj­ve­ćih svjet­skih is­tra­ži­va­ča u za­va­ri­va­nju, s broj­nim pa­ten­ti­ma, ino­va­ci­ja­ma, knji­ga­ma i struč­nim ra­do­vi­ma za­vri­je­dio je zva­nje „ha­i­ri pro­fe­so­ra“ ko­je je naj­ve­će pro­fe­sor­sko zva­nje na ame­rič­kim uni­ver­zi­te­ti­ma. Me­đu zna­me­ni­ti­ma od pe­ra i knji­ge Slo­bo­dan Ko­va­če­vić je na­veo i Bran­ka Dra­go­lju­bo­vog ko­ji je po­ri­je­klom sa Gra­ho­va i ko­ji je do ne­dav­no bio rek­tor Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, za­tim pro­fe­so­ra so­ci­o­lo­gi­je Bran­ka Sa­vi­nog, te odi­vu Gor­da­nu Va­so­vu ko­ja je član Ru­ske Te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne aka­de­mi­je i pred­sjed­ni­ca kom­pa­ni­je „Erik­son-Ni­ko­la Te­sla“ u Za­gre­bu.B.B.


Bi­lo i nad­me­ta­nja

Skup gra­hov­skih Ko­va­če­vi­ća bio je upot­pu­njen i bo­ga­tim kul­tur­no-za­bav­nim pro­gra­mom u ko­jem su, iz­me­đu osta­lih, uče­stvo­va­li nik­šić­ki KUD „Za­hu­mlje“, kao i gu­sla­ri Ste­van Mi­šo Po­po­vić i Mo­mir i Đor­đi­je Ko­va­če­vić. Or­ga­ni­zo­va­no je i tak­mi­če­nje u plov­ka­nju i po­vla­če­nju ko­no­pa.