Pred­sta­vu „DA DA Šek­spir“ iz­ve­de­nu pre­mi­jer­no u sklo­pu Ko­to­rAr­ta, glu­mac Mom­či­lo Ota­še­vić do­ži­vio je, ka­že, “ova­ko ka­ko ste gle­da­li: su­lu­do,ša­ša­vo, ma­što­vi­to, kre­a­tiv­no, br­zo, igri­vo i du­ho­vi­to“. Kraj pred­sta­ve sa „or­ke­strom lu­da“ je ap­so­lut­ni da­da­i­zam, do­da­je mla­di i per­spek­tiv­ni glu­mac, i is­ti­če da su svi glum­ci uži­va­li u to­me, jer su im­pro­vi­zo­va­li, te su se ja­ko li­je­po „sklo­pi­li“ po­seb­no u re­pri­znom iz­vo­đe­nju. Ka­že da je uvi­jek dru­ga­či­je, ali „no­ćas smo se baš li­je­po pra­ti­li“. Ko­ri­ste­ći da­da­i­zam, umjet­nič­ki pra­vac ko­ji je na­stao kao an­ti­rat­na re­ak­ci­ja vo­de­ćih umjet­ni­ka Evro­pe 1916. go­di­ne, kao na­čin, for­mu i stil za spa­ja­nje sa su­štin­skim ži­vot­nim te­ma­ma Vi­li­je­ma Šek­spi­ra, u re­di­telj­skoj vi­zu­ri Pe­tra Pe­ja­ko­vi­ća i Mir­ka Ra­do­nji­ća, Ota­še­vić je za­jed­no sa Kri­sti­nom Ste­vo­vić, Sla­vi­šom Gru­bi­šom, Je­le­nom Si­mić, Sa­njom Po­po­vić i Du­ša­nom Mu­ri­ćem, pred­sta­vio dje­ci ovaj svi­jet do­sta su­ro­vo, ne­u­ljep­ša­va­ju­će, sa svim raz­li­či­tim uža­si­ma, sa do­zom hu­mo­ra ali i be­smi­sla. Ovom iz­ved­bom obi­lje­ži­li su 400 go­di­na od smr­ti Vi­li­je­ma Šek­spi­ra i sto­go­di­šnji­cu osni­va­nja da­da­i­stič­kog po­kre­ta u umjet­no­sti.
-Mi smo po­sta­li bu­kval­no đe­ca dok smo ovo ra­di­li, im­pro­vi­za­ci­ja­ma smo se vra­ti­li u dje­tinj­stvo, pro­ni­kli smo svi u dječ­ji mo­zak i du­šu, vra­ti­li se u do­ba od se­dam go­di­na i po­če­li oda­tle, ob­ja­šnja­va Ota­še­vić i do­da­je da je pro­ces stva­ra­nja tra­jao mje­sec da­na, što ni­je du­go, s ob­zi­rom da se pred­sta­ve ko­je na­sta­ju u in­te­ak­ci­ji ak­te­ra, obič­no osmi­šlja­va­ju po par mje­se­ci.
-Pro­ces je bio pun, in­ten­zi­van, jer je bi­lo ma­lo vre­me­na, te se ra­di­lo na­por­no, bi­lo je 30 pro­bi, ja­ko du­gih i is­cr­plju­ju­ćih. Uop­šte či­tav pri­stup i Pe­trov kon­cept mi je bio ne­što sa­svim no­vo. Ovo je pr­vi put da imam pri­li­ku da ra­dim sa njim, ni­sam ni­ka­da do sad ra­dio iz im­pro­vi­za­ci­je, da kre­ne­mo od „blan­ko pa­pi­ra“ i da stva­ra­mo. Bi­lo je i li­je­po i ja­ko na­por­no, kad ta­ko ra­di­te mno­go vi­še se tro­ši­te. Mno­go je kre­a­tiv­no, ali te­ško iz­vu­ći svu tu ma­što­vi­tost, od­re­di­ti što je do­bro, što je lo­še, ba­ci­ti ne­ki ma­te­ri­jal za ko­ji mi­sli­mo da je loš, uze­ti onaj ko­ji je do­bar... Na kra­ju smo sklo­pi­li ne­što no­vo, što mi­sli­mo da je do­bro i to smo iz­ve­li na ko­tor­skoj Ljet­njoj po­zor­ni­ci, ka­že Ota­še­vić. U ko­pro­duk­ci­ji Ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu, Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta i Grad­skog po­zo­ri­šta Pod­go­ri­ce, pred­sta­va ujed­no mar­ki­ra i po­če­tak bo­ga­ti­je po­zo­ri­šne po­nu­de na cr­no­gor­skoj po­zo­ri­šnoj sce­ni, s ob­zi­rom da će ona ući u re­per­to­ar Sce­ne za dje­cu i mla­de, ko­ja će po­čet­kom ove se­zo­ne otvo­ri­ti svo­ja vra­ta u Cr­no­gor­skom na­rod­nom po­zo­ri­štu.
-Fe­no­me­nal­na stvar je što će Cr­no­gor­sko na­rod­no po­zo­ri­šte otvo­ri­ti Sce­nu za dje­cu i mla­de, za­to sam sa ra­do­šću i pri­hva­tio rad u ovoj pred­sta­vi. Ni­sam ni­ka­da do­sad ra­dio u dječ­joj pred­sta­vi, ovo mi je pr­va i ra­du­jem se do­la­sku dje­ce u po­zo­ri­šte, vo­lio bih da pu­ni­mo po­zo­ri­šte dje­com, mi­slim da je to po­želj­no i da je do­bro, po­red sve­ga ono­ga što gle­da­mo na te­le­vi­zi­ji, mi­slim da je dje­ci do­bro da po­bjeg­nu u po­zo­ri­šte. A ima­ju šta da vi­de, tu su pred­sta­ve ko­je Grad­sko po­zo­ri­šte već du­go to ra­di: „Snje­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka“, „Ča­rob­njak iz Oza“..., ka­že glu­mac u raz­go­vo­ru za Dan. Ovo­ga lje­ta pu­bli­ka je ima­la pri­li­ku da Mom­či­la Ota­še­vi­ća vi­di u pred­sta­va­ma „Ha­sa­na­gi­ni­ca“ i „Fi­lo­me­na“, a u me­đu­vre­me­nu je u Ko­to­ru ra­dio sa Pe­ja­ko­vi­ćem.
M.D.P.


Uži­va u po­slu

-Bi­lo je de­se­tak pred­sta­va ovo­ga lje­ta, na­vi­kao sam, bi­lo mi je zbi­lja la­ga­no uz ovaj pro­ces „Da Da Šek­spir“, ina­če sam na­vi­kao da po dva mje­se­ca lje­ti sni­mam, ta­ko da u po­re­đe­nju sa sni­ma­njem, ovo je „ma­či­ji ka­šalj” i plus je ljep­še. Od ma­ja ni­sam sni­mao ni­šta, ta­da sam za­vr­šio sni­ma­nje se­ri­je „Kud pu­klo da pu­klo“ i film-ko­me­di­ju „Sa­ga o tri ne­vi­na mu­škar­ca“, ko­ju je re­ži­rao Šri­dar, In­di­jac. Film smo sni­ma­li u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri, glum­ci su sa eks-Ju pro­sto­ra, a pre­mi­je­ra bi tre­ba­lo da bu­de 18. no­vem­bra, ob­ja­šnja­va Ota­še­vić. Ko­tor­ska pu­bli­ka pam­ti ga po pred­sta­va­ma „Nje­goš, va­tre“ i „Eg­zi­sten­ci­ja“, ko­je su u re­ži­ji Rad­mi­le Voj­vo­dić iz­ve­de­ne u sklo­pu seg­men­ta Ko­to­rArt Pre­mi­je­re, a ka­sni­je su bi­le u re­per­to­a­ru Ko­to­rArt-a.