pi­še: Dra­gi­ša Do­žić


Sa­da­šnje od­stu­pa­nje od osnov­nih prin­ci­pa ga­zdo­va­nja ima za po­sle­di­cu du­že kri­zno sta­nje u obla­sti šu­mar­stva. Sa­ni­ra­nje to­ga sta­nja uzro­ko­va­no je spe­ci­fič­no­sti­ma ko­je ka­rak­te­ri­šu šu­mu kao slo­žen bi­lo­ški obje­kat. Pro­duk­ci­o­ni pe­ri­od, ko­ji je raz­li­čit kod vr­sta dr­ve­ća, upot­pu­nju­je se ci­lje­vi­ma ga­zdo­va­nja ko­jim že­li­mo pri­ve­sti šum­sku sa­sto­ji­nu. Pri­mar­ni pri­stup šu­mi kao bi­o­lo­škom objek­tu su nje­ne op­šte­ko­ri­sne i uni­ver­zal­ne funk­ci­je, ko­je mo­ra­ju bi­ti na­gla­še­ni­je od eko­nom­skih ko­ri­sti jer su zna­čaj­ni­je za ži­vot­nu sre­di­nu i, uop­šte, bilj­ni i ži­vo­tinj­ski svi­jet.
Zbog na­ve­de­nih oso­be­no­sti, sa­ni­ra­nje de­va­sti­ra­nih šu­ma je dug pro­ces, ko­ji tre­ba de­ce­ni­ja­ma, pa čak i ge­ne­ra­cij­ski pra­ti­ti da bi se po­sti­gao že­lje­ni, pro­jek­to­va­ni cilj. Za nad­le­žne ko­ji vo­de po­li­ti­ku i stra­te­gi­ju ga­zdo­va­nja šu­ma­ma va­žno je sa­zna­nje da šu­ma ni­je sku­pi­na po­ljo­pri­vred­nih kul­tu­ra, či­ji se pri­no­si go­di­šnje sa­bi­ra­ju, a pro­mje­ne vr­ste na od­re­đe­nim sta­ni­šti­ma če­sto se mi­je­nja­ju, za­vi­sno od pri­no­snih re­zul­ta­ta. Osnov­ni cilj ga­zdo­va­nja šu­ma­ma je una­pre­đe­nje uz­goj­nog ob­li­ka i po­spje­ši­va­nja op­ti­mal­ne pro­duk­ci­je.
Ne­ko je do­bro re­kao: „Sa­da­šnje sta­nje u šu­ma­ma uka­zu­je da je neo­p­hod­no kon­ci­pi­ra­nje jed­nog no­vog od­no­sa i no­ve po­li­ti­ke, ko­ja mo­ra po­či­va­ti na dr­ža­vi ko­ja će za­stu­pa­ti traj­ne i naj­ši­re in­te­re­se u ovoj obla­sti”. Osnov­ni po­da­ci o šum­skom fon­du u Cr­noj Go­ri na­vo­de na za­klju­čak da smo po po­vr­ši­ni bo­ga­ti šu­ma­ma, ali ne i drv­nim za­li­ha­ma i po­zi­tiv­nim pri­ra­stom. Evi­dent­no je da drv­na za­li­ha u na­šim vi­so­kim eko­nom­skim šu­ma­ma go­di­na­ma opa­da. Opa­da­nje drv­ne za­li­he po jed­nom hek­ta­ru upo­zo­ra­va da se ra­di o neo­dr­ži­vom na­či­nu ko­ri­šće­nja drv­ne ma­se i, uop­šte, o ne­ra­ci­o­nal­nom i ne­do­ma­ćin­skom ga­zdo­va­nju šu­ma­ma. Ako ne­ma­mo za­do­vo­lja­va­ju­ću di­na­mi­ku pri­rod­nog pod­mla­đi­va­nja, a ti­me i re­pro­duk­ci­ju, ko­ja bi pra­ti­la sje­ču po­sje­če­ne drv­ne ma­se, on­da je ja­sno šta tre­ba ra­di­ti. Po­ve­ća­ti obim po­šu­mlja­va­nja, sma­nji­ti sje­či­vi etat u de­va­sti­ra­nim šu­ma­ma, čak, is­pod pro­sječ­nog pri­ra­sta. Za ovi pri­li­ku i ova­kvo sta­nje u na­šim šu­ma­ma po­uč­no je po­no­vi­ti dav­no iz­re­če­nu kon­sta­ta­ci­ju na­uč­ni­ka svjet­skog ugle­da, eko­lo­ga i šu­ma­ra, Švaj­car­ca Le­i­bund­gut (Laj­bun­gut), ko­ji je bio pro­fe­sor i šef ka­te­dre Bi­o­teh­nič­ko-šu­ma­r­skom fa­kul­te­tu u Ci­ri­hu. Pri­li­kom po­sje­te biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i obi­la­sku šu­ma on je re­kao: „Vi ste bo­ga­ti si­ro­ma­šnim šu­ma­ma”. To je re­če­no ta­da, a ko­jim slu­ča­jem, ako je živ, da da­nas obi­đe na­še šu­me mo­gao bi iz pu­nih usta re­ći da smo mi u Cr­noj Go­ri bo­ga­ti kr­če­vi­na­ma i go­le­ti­ma.
Od­bra­na šu­ma od da­lje de­va­sta­ci­je je naj­pri­o­ri­tet­ni­ji za­da­tak svih či­ni­la­ca i svih ge­ne­ra­ci­ja u na­šem dru­štvu ka­ko bi se za­u­sta­vio ru­ši­lač­ki za­hvat naj­va­žni­jeg pri­rod­nog re­sur­sa, a od­go­vor­ni upo­zo­ri­li da ra­de svoj po­sao. Sta­nje u šu­ma­ma je ta­kvo da zah­ti­je­va hit­ne i neo­d­lo­žne mje­re, me­đu ko­ji­ma bi se mo­glo go­vo­ri­ti o uvo­đe­nju pri­vre­me­nog mo­ra­to­ri­ju­ma na sve eko­nom­ske sje­če sem na one ko­je ima­ju uz­goj­ni ka­rak­ter i sa­na­ci­o­na obi­ljež­ja.
Naj­e­fi­ka­sni­ji pri­laz sa­na­ci­ji po­sto­je­ćeg sta­nja šu­ma sva­ka­ko bi bi­la iz­mje­na od­re­đe­nih od­red­bi u po­sto­je­ćem za­ko­nu ili do­no­še­nje no­vog za­ko­na u ko­jem bi kon­ce­si­je u šu­mar­stvu bi­le u pot­pu­no­sti eli­mi­ni­sa­ne, s ob­zi­rom na to da su kom­pro­mi­to­va­le ta­kav ob­lik is­ko­ri­šća­va­nja sa obi­ljež­ji­ma kri­mi­nal­nih rad­nji. Dru­go, pre­i­spi­ta­ti eko­lo­ško-bi­o­lo­ške osno­ve na­šeg ga­zdo­va­nja šu­ma­ma, sa za­šti­tom pri­je sve­ga šum­skih eko­si­ste­ma. Tre­će, skup­šti­ne op­šti­na sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re pod hit­no da raz­ma­tra­ju ga­zdo­va­nje i sta­nje šu­ma u pod­ruč­nim je­di­ni­ca­ma šu­mar­stva ko­je se pro­sti­ru na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji i sa kon­kret­nim pred­lo­zi­ma iza­đu u jav­nost i pre­ma Vla­di Cr­ne Go­re. Lo­kal­ne upra­ve bi se mo­ra­le iz­bo­ri­ti da u no­vim za­ko­nom o šu­ma­ma ima­ju ve­ća ovla­šće­nja i uvid u ga­zdo­va­nju šu­ma­ma na svom pod­ruč­ju, po­seb­no u do­dje­li kon­ce­si­ja (uko­li­ko bi iste osta­le) i oba­ve­zi kon­ce­si­o­na­ra u odr­ža­va­nju se­o­ske i uop­šte put­ne in­fra­struk­tu­re. To što op­šti­ne ima­ju 50 ili 70 eura po po­sje­če­nom kub­nom me­tru na svo­joj te­ri­to­ri­ji je pre­va­ra od stra­ne nad­le­žnih, po­što one ne­ma­ju pra­vog uvi­da ko­li­ko je po­sje­če­no i ot­pre­mlje­no šum­skih sor­ti­me­na­ta i ka­ko se ga­zdu­je šu­ma­ma na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji.
Za­klju­čio bih svo­je za­pa­ža­nje kao upo­zo­re­nje nad­le­žni­ma, kon­sta­ta­ci­jom da je sta­nje u na­šim šu­ma­ma ha­o­tič­no, da su na­stu­pi­li in­ten­ziv­ni da­va­sta­ci­o­ni pro­ce­si ko­ji zah­ti­je­va­ju hit­ne sa­na­ci­o­ne i za­kon­ske mje­re.
(KRAJ)