NIK­ŠIĆ - U or­ga­ni­za­ci­ji UB­NOR- a i an­ti­fa­ši­sta Nik­šić i iz­vi­đač­kog od­re­da ,,Dra­gan- Gi­go Ce­ro­vić” ju­če je na Grad­skom gro­blju kod spo­me­ni­ka na­rod­nom he­ro­ju Dra­ga­nu Gi­gu Ce­ro­vi­ću or­ga­ni­zo­van isto­rij­ski čas, ko­jem su pri­su­stvo­va­li čla­no­vi po­ro­di­ce, iz­vi­đa­či i gra­đa­ni. O Ce­ro­vi­će­vom li­ku go­vo­ri­li su Slo­bo­dan Ba­to Mir­ja­čić, pred­sjed­nik UB­NOR-a i an­ti­fa­ši­sta Nik­šić i pro­fe­sor Mi­jat Bo­žo­vić, star­je­ši­na Iz­vi­đač­kog od­re­da „Dra­gan - Gi­go Ce­ro­vić”, dok se u ime po­ro­di­ca Mar­ti­no­vić i Ce­ro­vić za­hva­lio Ni­ko Mar­ti­no­vić.
Ka­ko je is­ta­kao Slo­bo­dan Mir­ja­čić, u brat­stvu Ce­ro­vi­ća ko­je je od na­stan­ka uvi­jek ima­lo is­tak­nu­te um­ne lju­de ko­ji su pred­nja­či­li u svom vre­me­nu i sre­di­ni, ne smi­je se za­bo­ra­vi­ti ime Dra­ga­na Gi­ga Ce­ro­vi­ća.
-Ro­đen je u rad­nič­koj po­ro­di­ci 1919. go­di­ne u Nik­ši­ću. Osnov­no i gim­na­zij­sko ško­lo­va­nje za­vr­šio je u Nik­ši­ću, a Prav­ni fa­kul­tet je upi­sao u Be­o­gra­du. Is­ti­cao se u sko­jev­skoj or­ga­ni­za­ci­ji, a po­seb­no u de­mon­stra­ci­ja­ma u Nik­ši­ću i u Be­o­gra­du. Za­pa­že­na je nje­go­va ak­tiv­nost u na­pred­nom stu­dent­skom po­kre­tu gdje je ste­kao bo­ga­to is­ku­stvo u ile­gal­nom ra­du. Po­sli­je sram­ne ka­pi­tu­la­ci­je Ju­go­sla­vi­je, Dra­gan se vra­ća u Nik­šić i na­sta­vlja sa još že­šćim ra­dom u pri­pre­mi ustan­ka. Pri­ku­plja­nje oruž­ja, sa­ni­tet­skog ma­te­ri­ja­la, hra­ne i slič­nog bi­le su osnov­ne ak­tiv­no­sti sko­je­va­ca i na­pred­ne omla­di­ne ko­je ni­je manj­ka­lo u oku­pi­ra­nom, ali slo­bo­dar­skom Nik­ši­ću. Zbog be­o­grad­skog is­ku­stva Gi­go od KPJ do­bi­ja za­da­tak da osta­ne u gra­du kao ile­ga­lac gdje do­bi­ja naj­o­zbilj­ni­je za­dat­ke. Je­dan od naj­kom­pli­ko­va­ni­jih za­da­ta­ka ko­ji je Dra­gan do­bio od par­ti­je bio je li­kvi­da­ci­ja Ko­ša­ka. U gra­du je bi­lo ne­ko­li­ko po­li­cij­skih pro­tu­va, ko­ji su po­zna­va­li na­pred­ne lju­de i omla­din­ce, pa su ih po­če­li iz­da­va­ti oku­pa­to­ru, ko­ji ih je za­tva­rao, in­ter­ni­rao ili ubi­jao. Je­dan od ta­kvih iz­daj­ni­ka bio je žan­dar­me­rij­ski na­red­nik Ko­šak, po zlu po­znat i opa­san po na­rod i po­kret. Gi­go Ce­ro­vić i Mi­ljo Mi­la­to­vić kao i sve par­tij­ske za­dat­ke uspje­šno su spro­ve­li i ovaj, po­sli­je du­gog pra­će­nja u je­sen no­vem­bra 1941. go­di­ne. Li­ki­vi­da­ci­ja ovog omra­že­nog na­red­ni­ka iza­zva­la je re­pre­sa­li­je nad ne­du­žnim na­ro­dom, a Dra­gan i Mi­ljo su na­pu­sti­li oku­pi­ra­ni Nik­šić i pri­stu­pi­li su par­ti­zan­skim je­di­ni­ca­ma, ka­zao je Mir­ja­čić.
On je na­gla­sio da je Gi­go bio oli­če­nje hra­bro­sti, dru­gar­stva i ve­o­ma omi­ljen kod dru­go­va. U Pe­toj cr­no­gor­skoj pro­le­ter­skoj bri­ga­di bio je pu­ško­mi­tra­lje­zac. Svo­ju ne­u­stra­ši­vost po­ka­zao je u bor­ba­ma u Pi­vi, na Vo­lu­ja­ku, Za­br­đu i Tre­ska­vi­ci. Kad mu mi­tra­ljez ni­je štek­tao i blju­vao va­tru ži­vu, če­sto se čuo nje­gov me­lo­dič­ni glas ka­ko hra­bri, so­ko­li i za­ba­va­lja pje­smom svo­je dru­go­ve. U bor­ba­ma kod Za­br­đa ju­la 1942. go­di­ne te­ško je ra­njen. Svje­stan te­ži­ne svo­jih ra­na, do po­sled­njeg da­na ostao je ve­dar i ras­po­lo­žen. S no­si­la je pje­vao par­ti­zan­ske pje­sme i ko­rač­ni­ce, hra­brio je dru­go­ve da is­tra­ju do slo­bo­de. Če­sto je go­vo­rio da je li­je­po i ča­sno umri­je­ti za slo­bo­du svog na­ro­da. Od po­sle­di­ca ra­nja­va­nja, ju­la 1942. go­di­ne u 23. go­di­ni pre­sta­lo je da ku­ca sr­ce hra­bra­og re­vo­lu­ci­o­na­ra i ča­snog iz­dan­ka po­ro­di­ce Ce­ro­vić - Dra­ga­na Gi­ga Ćet­ko­vog. Za na­rod­nog he­ro­ja pro­gla­šen je 10. ju­la 1953. go­di­ne, ka­zao je Mir­ja­čić.
Prof. Mi­jat Bo­žo­vić, star­je­ši­na Iz­vi­đač­kog od­re­da „Dra­gan – Gi­go Ce­ro­vić“, is­ta­kao je da je dav­ne 1928. go­di­ne uče­nik gim­na­zi­je Ti­bor Se­kelj osno­vao pr­vi iz­vi­đač­ki steg u Zet­skoj ba­no­vi­ni, ko­ji je ra­de­ći ka­sni­je kao od­red oku­pljao naj­bo­lje omla­din­ce me­đu ko­ji­ma se po­seb­no is­ti­cao Dra­gan Ce­ro­vić Gi­go.
-Rat­ne pri­li­ke su svi­ma, pa i iz­vi­đa­či­ma na­met­nu­le ne­ke dru­ge oba­ve­ze i pre­sta­le su sve iz­vi­đač­ke ak­tiv­no­sti u on­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji. Ove ak­tiv­no­sti se pe­de­se­tih go­di­na ob­na­vlja­ju i osni­va­ju se no­vi od­re­di. Me­đu pr­vi­ma je ob­no­vljen pr­vi od­red u gim­na­zi­ji ko­ji s pu­nim raz­lo­gom do­bi­ja ime „Dra­gan Ce­ro­vić – Gi­go“. Od ta­da su se mi­je­nja­le mno­ge ge­ne­ra­ci­je ovog od­re­da, ali osta­la je isti­na da su uvi­jek bi­li naj­bo­lji ili me­đu naj­bo­lji­ma u Ju­go­sla­vi­ji, ka­zao je Bo­žo­vić, na­gla­siv­ši da su se, osim pri­zna­nji­ma na tak­mi­če­nji­ma, čla­no­vi tog iz­vi­đač­kog od­re­da is­ti­ca­li i u broj­nim hu­ma­ni­tar­nim ak­ci­ja­ma, po­ma­žu­ći gra­đa­ni­ma u ne­vo­lji, ali i do­pri­no­som una­pre­đe­nju ži­vot­ne sre­di­ne i to ne sa­mo u na­šoj dr­ža­vi i biv­šim ju­go­slo­ven­skim re­pu­bli­ka­ma, već ši­rom svi­je­ta.
L.N.


Mo­ra­mo po­što­va­ti za­vjet pre­da­ka

U ime po­ro­di­ca Mar­ti­no­vić i Ce­ro­vić, or­ga­ni­za­to­ri­ma je za­hva­lio Ni­ko Mar­ti­no­vić, na­gla­siv­ši da su ova­kvi isto­rij­ski ča­so­vi pri­li­ka da se pri­sje­ti­mo svo­jih ro­do­lju­ba, pa­tri­o­ta i bo­ra­ca.
-Su­bli­mat na­šeg isto­rij­skog, etič­kog i du­hov­nog bi­ća pred­sta­vlja 13. jul. An­ti­fa­ši­zam je te­melj mo­der­ne Evro­pe, kao što je i te­melj mo­der­ne i sa­vre­me­ne Cr­ne Go­re. Mi­slim da mi mo­ra­mo bi­ti do­stoj­ni nji­ho­vog za­vje­šta­nja, du­žno­sti i ča­sti. Mo­ra­mo bi­ti svje­sni da sva­ka ge­ne­ra­ci­ja no­si svoj te­ret, svo­ju mi­si­ju i da sva­ka mo­ra is­pu­ni­ti svo­ju sud­bi­nu, ka­ko bi osta­vi­la trag o se­bi, ka­zao je Mar­ti­no­vić.