Pi­še: Vla­di­mir Osto­jić


Znao sam da je u pi­ta­nju još jed­na tru­la pred­sta­va iz pro­duk­ci­je to­ta­li­tar­nog re­ži­ma u Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, ja­ko do­sa­dan ki­šni dan na­ve­de me da od­gle­dam kon­fe­ren­ci­ju za no­vi­na­re dr­žav­nog tu­ži­la­štva. Po­što se emi­to­va­la uži­vo još vi­še me pri­vu­klo da is­pra­tim ka­ko će se ak­te­ri sna­ći u si­tu­a­ci­ji ko­ja ni­je sni­mlje­na ma­kar dan pri­je i mon­ti­ra­na po sto pu­ta, ne bi li pred­sta­va bi­la što upe­ča­tlji­vi­ja. Na­ja­vi­li su una­pri­jed da će pre­do­či­ti do­ka­ze o po­ku­ša­ju na­vod­nog dr­žav­nog uda­ra ko­ji se po nji­ho­vim pro­cje­na­ma tre­bao de­si­ti na dan par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri.
Tač­no u 13 ča­so­va, ka­ko su i na­ja­vi­li, cir­kus je po­čeo sa svo­jom pred­sta­vom. Ko­re­o­gra­fi­ja na­šmin­ka­na, ak­te­ri ma­lo zbu­nje­ni jer su za­bo­ra­vi­li dio tek­sta ko­ji su uči­li na­pa­met, at­mos­fe­ra po­smrt­na. Svi za­u­ze­li mje­sta, pa čak i no­vi­na­ri re­žim­skih me­di­ja ko­ji su do­bi­li una­pri­jed pri­pre­mlje­na pi­ta­nja, da slu­čaj­no ne bi ne­kim svo­jim po­re­me­ti­li pri­pre­mlje­nu kon­cep­ci­ju ove ve­se­le dru­ži­ne. U glav­noj ulo­zi, ko bi dru­gi ne­go, di­rekt­na ve­za tu­ži­la­štva sa Bo­gom i no­si­lac „ju­nač­kog ta­li­ka cr­no­gor­skog“ – glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac. Nje­gov do­sa­dan i sla­bo na­u­čen na­stup sce­no­gra­fi su pot­kri­je­pi­li tro­mi­nut­nim snim­kom opre­me ko­ja je na­vod­no za­pli­je­nje­na od te­ro­ri­sta. E tim snim­kom su de­fi­ni­tiv­no po­ka­za­li da gra­đa­ne tre­ti­ra­ju kao to­tal­ne idi­o­te. Go­mi­la opre­me na snim­ku vi­še pod­sje­ća na to da je tu­ži­la­štvo „raz­o­ru­ža­lo“ ne­ku ama­ter­sku pla­ni­nar­sku gru­pu ne­go te­ro­ri­stič­ku or­ga­ni­za­ci­ju. Tu su se na­šle ci­pe­le (raz­li­či­tih bro­je­va), jak­ne, ne­ko­li­ka me­ta­ra bo­dlji­ka­ve ži­ce, ra­zno­ra­zna HTZ opre­ma, kao i ne­ko­li­ko prać­ki i bok­se­vi. Ovim „ubo­ji­tim“ sred­stvi­ma su te­ro­ri­sti na­vod­no pla­ni­ra­li da iz­vr­še dr­žav­ni udar. Po­sta­vlja se pi­ta­nje, ko­je je tu­ži­la­štvo sa­mo na­met­nu­lo, ko­li­ko je sta­bil­na i ka­kva je to dr­ža­va ko­ju mo­gu da za­u­zmu prać­ka­ma, ci­pe­la­ma i bok­se­vi­ma i uz to još uhap­se pre­mi­je­ra?
Na­stup glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca oda­gnao je i po­sled­nju sum­nju da na ze­mlji ima dr­ža­va u ko­joj je na­rod vi­še oma­lo­va­žen od stra­ne vla­sti ne­go što je to slu­čaj u Cr­noj Go­ri. Na kon­fe­ren­ci­ji ni u jed­nom mo­men­tu ni­je po­ka­zao po­što­va­nje pre­ma gra­đa­ni­ma ko­ji ga slu­ša­ju. Jer da po­sto­ji trun­ka po­što­va­nja, iz­nio bi ne­ki va­li­dan do­kaz ko­ji ide u pri­log nji­ho­vim tvrd­nja­ma. Ni­je se ni udo­sto­jio da od­go­vo­ri na je­di­no nor­mal­no i ne­na­ru­če­no pi­ta­nje ko­je mu je po­sta­vio no­vi­nar „Da­na“, već je dao se­bi za pra­vo da se­lek­tiv­no bi­ra no­vi­na­re (po lič­nom osje­ća­nju) ko­ji za­slu­žu­ju od­go­vor. Na­rav­no, za nje­ga su to sa­mo no­vi­na­ri iz re­žim­skih me­di­ja. Ni­je ni bit­no, svo­jim ću­ta­njem je ka­zao vi­še ne­go da je bi­lo šta re­kao. A i ma­kar je pr­vi put po­di­gao po­gled u smi­slu „oda­kle ovaj ba­nu“, po­što je to­kom či­ta­ve kon­fe­ren­ci­je dr­žao gla­vu obo­re­nu, a u ri­jet­kim tre­nu­ci­ma ka­da bi je po­di­gao ša­rao bi oči­ma. Svo­jim po­na­ša­njem pre­ma no­vi­na­ru „Da­na“ ni­je dru­go po­ka­zao, ne­go da je i on sa­mo je­dan ko­mad oru­đa ko­jim ne­pri­ko­sno­ve­ni go­spo­dar Cr­ne Go­re ore ze­mlju po svo­jim to­ta­li­tar­nim ar­ši­ni­ma. To pi­ta­nje je ras­tu­ri­lo ud­ba­šku kon­cep­ci­ju ove pri­red­be ko­ja je tre­ba­lo da osi­gu­ra ali­bi još jed­nim po­kra­de­nim iz­bo­ri­ma. Oči­gled­no da glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac ni­je bio do­ra­stao za­dat­ku pa ga po­sli­je ovo­ga kra­ha mo­že sti­ći gnjev po­glav­ni­ka. Ne bih se iz­ne­na­dio ni ka­da bi ga osta­vio bez funk­ci­je, jer po­glav­nik ta­kve obič­no ko­ri­sti za jed­no­krat­nu upo­tre­bu. No, ka­ko ga je već kom­pro­mi­to­vao kao ne­ča­snog iz­vr­ši­te­lja, mo­žda ga is­ko­ri­sti za još ko­ju pr­lja­vu ra­bo­tu.
Kao šlag na tor­tu, iz­ni­je­ta je tvrd­nja da je na­vod­ni dr­žav­ni udar or­ga­ni­zo­van od stra­ne dvo­ji­ce ru­skih na­ci­o­na­li­sta. Moć­ni su na­ci­o­na­li­sti vje­ro­vat­no čim su prać­ka­ma opre­mi­li te­ro­ri­ste ko­ji bi tre­ba­lo da svrg­nu to­ta­li­tar­ni re­žim sa naj­du­žim sta­žom u Evro­pi. Pri­zna­jem da su ma­kar po ne­če­mu ori­gi­nal­ni. Dok svi re­ži­mi upo­zo­ra­va­ju na opa­snost od islam­skog te­ro­ri­zma, naš re­žim i da­lje stre­ca od srp­skih te­ro­ri­sta i ru­skih na­ci­o­na­li­sta. Ni­je ni ču­do kad po­glav­nik svo­ju vla­da­vi­nu već odav­no odr­ža­va na mr­žnji pre­ma sve­mu srp­skom, s tim što je zad­njih go­di­na na­ci­stič­ki di­ja­pa­zon pro­ši­rio i na Ru­se. Na­ro­du gla­vu pu­ni mr­žnjom pre­ma sop­stve­nim ko­ri­je­ni­ma, a dže­po­ve mu kon­stant­no pra­zni ne va­de­ći pro­du­že­ne ru­ke iz njih.
Dan ki­šan, kon­fe­ren­ci­ja za no­vi­na­re mon­ti­ra­na, tu­ži­la­štvo ras­krin­ka­no, a na­rod po­ni­žen. Mi­ri­še na to da smo na dnu. Ka­mo li­je­pe sre­će da je­smo, ne­go smo po­če­li da se uko­pa­va­mo u to isto dno.