Autor: Zo­ran Ša­po­njić


Re­kao ju­če An­ders fog Ra­smu­sen, biv­ši ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a da „Ru­si­ja ne­će us­pje­ti da de­sta­bi­li­zu­je Bal­kan“. Za­šti­ti­će nas NA­TO! Još je re­kao Ra­smu­sen da to ne­će do­zvo­li­ti ni od­go­vor­ne sna­ge u Sr­bi­ji ko­je „ve­o­ma do­bro zna­ju da Sr­bi­ja prije sve­ga mo­ra da obez­bije­di član­stvo u EU, a za­tim da u du­go­roč­noj per­spek­ti­vi pri­stu­pi NA­TO-u“.
U me­đu­vre­me­nu je, od sil­ne bri­ge za Sr­be i Sr­bi­ju, Ra­smu­sen još sti­gao da po­sa­vje­tu­je no­vo­i­za­bra­nog pred­sjed­ni­ka Ame­ri­ke Do­nal­da Tram­pa da se od­mah us­pro­ti­vi Pu­ti­nu, da u pr­vih 100 da­na vla­sti za­u­sta­vi ru­sku agre­si­ju, ili će usko­ro na­stu­pi­ti po­če­tak kra­ja NA­TO pak­ta!?! Jer, oba­vije­stio je još Ra­smu­sen Do­nal­da Tram­pa, „Pu­tin zna sa­mo za po­li­ti­ku čvr­ste ru­ke“.
Za­i­sta, po­sle ovih pre­pa­met­nih rije­či i sa­vje­ta biv­šeg ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a, ne mo­gu a da se, ona­ko pro­stač­ki, ne za­pi­tam šta to či­nov­ni­ci ali­jan­se, sa­da­šnji biv­ši, je­du pa su ta­ko pa­met­ni i du­bo­ko osje­ćaj­ni? Ili se ta­ko pa­met­ni i pu­ni sa­o­sje­ća­nja, pu­ni bri­ge za cio svijet pa ta­ko i Sr­bi­ju, ra­đa­ju? Vje­ro­vat­no im je lju­bav za vas­cje­lo čo­vje­čan­stvo usa­đe­na još u ko­lijev­ci, pa je po­sle kroz či­tav ži­vot pre­no­se ljud­skom ro­du!
Po­nije­ti bri­gom Ra­smu­se­na za na­šu bu­duć­nost, iz­bo­rom Tram­pa za pred­sjed­ni­ka SAD, i mi u Sr­bi­ji sta­vlje­ni smo sa­da pred no­va is­ku­še­nja. Šta re­ci­mo, ako Tramp ne po­slu­ša Ra­smu­se­na i već u pr­vih 100 da­na „ne po­ka­že zu­be Pu­ti­nu“ i ne „za­u­sta­vi ru­sku agre­si­ju“ ne­go ta­ko svijet do­ve­de do „po­čet­ka kra­ja NA­TO pak­ta“, ka­ko pro­ri­če biv­ši ge­ne­ral­ni se­kre­tar? Šta ako Tramp, ka­ko ovih da­na na­ri­ču EU i NA­TO ko­me­sa­ri po Bri­se­lu, i sve se bi­ju pe­sni­cama u pr­sa, uz­dr­ma te­me­lje ali­jan­se mi­ra i pro­spe­ri­te­ta? Če­mu će­mo mi ne­sreć­ni Sr­bi u per­pek­ti­vi da se pri­klju­či­mo ako NA­TO pak­ta ne­sta­ne? Ka­ko će­mo pre­ko­sta­ti bez pri­ja­te­lja, bez lju­ba­vi i bri­ge pak­ta? Ka­ko će nas Ru­si on­da pro­gu­ta­ti! Ka­ko će nas on­da Kremlj sva­ki dan de­sta­bi­li­zo­va­ti jer, u ne­do­stat­ku NA­TO pak­ta i ne­će ima­ti dru­ga po­sla! Šta će on­da bi­ti sa na­šom naj­bli­žom bra­ćom, onom iz Pod­go­ri­ce, ko­ja je već pri­stu­pi­la ali­jan­si? Ko­li­ko bri­ge za nas ma­lo­broj­ne!
Sem Ra­smu­se­na, za Sr­bi­ju i Sr­be ja­ko je ovih da­na za­bri­nut i mi­ster Majkl De­ven­port, šef de­le­ga­ci­je EU u Sr­bi­ji. Bio on pre­kju­če u Skup­šti­ni Sr­bi­je da pred­sta­vi iz­ve­štaj EK o na­pret­ku Sr­bi­je na pu­tu u Evrop­sku uni­ju, ali mu ta­mo, ne­ki, za ko­je su gla­sa­li ne­ki Sr­bi, ni­su da­li da go­vo­ri. Majkl se ni­je iz­ner­vi­rao, nje­mu je lju­ba­vi pre­ma Sr­bi­ji ja­ča od pro­vo­ka­ci­ja tih ne­kih, pa je da­nas po­ru­čio da će po­no­vo do­ći u Skup­šti­nu Sr­bi­je, da po­ka­že Sr­bi­ma ko­li­ko ih vo­li i ko­li­ko ga ni­šta ne­će za­u­sta­vi­ti na pu­tu da Sr­bi­ju uve­de u EU iz ko­je nje­go­va do­mo­vi­na uve­li­ko iz­la­zi!
Lju­bav De­ven­por­ta pre­ma Sr­bi­ji do­sti­gla je ta­ko ne­vi­đe­ne raz­mje­re. On dan i noć otva­ra po­gla­vlja ko­ja ni­ka­ko da se otvo­re, sve u že­lji da nas pre­ko re­da uba­ci u EU, da osje­ti­mo ma­kar trun­ku tih bla­go­de­ti i tog div­nog EU ži­vo­ta, dok se ta ista EU pod pri­ti­skom nje­go­ve do­mo­vi­ne ne ras­pad­ne i to pot­pu­no.
Mo­žda za­to ne bi bi­lo zgo­re­ga da se De­ven­port od­mah pre­ba­ci u Bri­ta­ni­ju, u nje­go­vu do­mo­vi­nu, da ta­mo otva­ra po­gla­vlja i ubje­đu­je En­gle­ze da se po­sle Breg­zi­ta vra­te na put u EU, da ih uči ka­ko se otva­ra­ju po­gla­vlja. Ovo, sve zbog to­ga što je to mo­žda pra­vi na­čin da EU pre­ko­sta­ne. Jer, le­le i ku­ku na­ma, ako se EU ras­pad­ne, kud će­mo mi on­da ku­kav­ci? Ka­ko da ži­vi­mo bez otva­ra­nja po­gla­vlja? Ka­ko da pre­ži­vi­mo a da nas sva­ki dan ne sa­vje­tu­ju Han, Jun­ker, Mo­ge­ri­ni­je­va i osta­li? Ka­ko će nam hlad­no oko sr­ca bi­ti bez lju­ba­vi EU i Edu­ar­da Ku­ka­na?
O Sr­bi­ma sem Ra­smus­e­na i De­ven­por­ta, mno­go ovih da­na bri­ne i Jo­ha­nes Han, EU ko­me­sar za pro­ši­re­nje. Kad ne bri­ne o Sr­bi­ji, Han se, u pa­u­za­ma, da­ni­ma ner­vi­ra zbog to­ga što Pri­šti­na i Pod­go­ri­ca jed­nom već ne po­dije­le ono par­če te­ri­to­ri­je Sr­bi­je na Pro­kle­ti­ja­ma… Pre­pun lju­ba­vi pre­ma Sr­bi­ma, Han je ta­ko, pri­je ko­ji dan“, iz­ra­zio na­du da „na­red­ni pred­sjed­nič­ki iz­bo­ri u Sr­bi­ji ne­će do­ve­sti do za­sto­ja u re­form­skim na­po­ri­ma i da ne­će bi­ti pra­će­ni na­ci­o­na­li­stič­kom re­to­ri­kom“. Ko­li­ko bri­ge za nas ne­do­stoj­ne u sa­mo jed­noj, je­di­noj re­če­ni­ci? Ko­li­ko očin­ske bri­žno­sti. Jer, EU ko­me­sa­ri na­ma do­đu kao ma­ma i ta­ta, bez njih ni­kud, bez nji­ho­vog sa­vje­ta ni do Bu­ku­re­šta, a ka­mo­li do Mo­skve.
Pred ovo­li­kom bri­gom EU i NA­TO či­nov­ni­ka, obič­nom Sr­bi­nu ne pre­o­sta­je ni­šta dru­go ne­go da se ras­pla­če i – du­bo­ko za­mi­sli! Ka­kav smo mi to na­rod! Oni nam ho­će do­bro, a mi to do­bro ne­će­mo. Oni su nas, zbog na­šeg do­bra i bom­bar­do­va­li, ba­ca­li ka­set­ne bom­be i osi­ro­ma­še­ni ura­ni­jum na nas, ne bi li nas pri­ve­li pa­me­ti i do­bru, dža­ba je bi­lo i to. Za­klju­čak je – ne­ma na­ma spa­sa.
Za­to, za nas se vi­še i ne bri­nem, bri­nem za Ra­smu­se­na, za De­ven­por­ta i Ha­na. Pre­svi­snu­će lju­di od bri­ge za Sr­bi­ma. Osta­će bez se­be. Oni nas sa­vje­tu­ju, mo­le, ku­me, lju­be, a mi ni­šta. www.bu­ka.com