Ured­ba o na­pla­ti po­re­skog du­ga imo­vi­nom na­no­si vi­še­mi­li­on­sku šte­tu dr­ža­vi ko­ju na kra­ju pla­ća­ju gra­đa­ni i zbog to­ga je tre­ba uki­nu­ti, sma­tra­ju u opo­zi­ci­ji. Po­sla­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca na­veo je da ured­ba po­ka­zu­je ve­li­ko umi­je­će ko­rup­tiv­nog ovla­da­va­nja dr­ža­vom zbog če­ga je tre­ba uki­nu­ti. Ko­pri­vi­ca je na­ja­vio da će u na­red­nom pe­ri­o­du vje­ro­vat­no pod­ni­je­ti ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti ured­be, jer je, ka­ko je is­ta­kao, spor­na sa ustav­nog, eko­nom­skog i fi­nan­sij­skog aspek­ta.
– Re­gu­li­sa­nje na­pla­te po­re­za i po­seb­nog tret­ma­ma u ve­zi sa njom pred­sta­vlja eks­klu­ziv­ni za­kon­ski do­men. Za pod­za­kon­sko re­gu­li­sa­nje osta­ju teh­nič­ki uslo­vi u ve­zi sa spro­vo­đe­njem pro­ce­du­re ka­ko bi se iz­vr­šio za­kon kao vi­ši akt. Re­zul­tat ove ured­be je tran­sfer pro­ble­ma sa pri­vat­nog na jav­ni sek­tor. Ova ured­ba je uzrok no­vih pro­ble­ma, a ne rje­še­nje sta­rih. Ona stva­ra pro­blem upra­vlja­nja no­vom imo­vi­nom u ru­ka­ma dr­ža­ve ko­ja je če­sto van sva­ke funk­ci­je. Na ovaj na­čin dr­ža­va aku­mu­li­ra imo­vi­nu i objek­te u ve­zi sa ko­ji­ma ne­ma ni plan, ni po­tre­bu ni­ti spo­sob­nost ko­ri­šće­nja, što do­dat­no umrt­vlju­je eko­nom­ski po­ten­ci­jal ove imo­vi­ne i obje­ka­ta – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pi­ta­nje je šta dr­ža­va, ko­ja ni­je spe­ci­ja­li­zo­va­na za tr­ži­šne ope­ra­ci­je, mo­že ura­di­ti sa imo­vi­nom ko­ju tr­ži­šno ori­jen­ti­sa­ni pri­vred­ni­ci ni­je­su uspje­li va­lo­ri­zo­va­ti.
– Neo­d­go­vor­nost Vla­de se po­seb­no ogle­da u či­nje­ni­ci da do­pu­šta da do­đe u po­sjed ne­li­kvid­nih sred­sta­va u vri­je­me kad jav­ni dug ubr­za­no ra­ste, a jav­ni fi­nan­sij­ski za­jam je sve če­šći ob­lik fi­nan­si­ra­nja bu­džet­skih iz­da­ta­ka. Da­lje, na­pla­ta du­ga imo­vi­nom stva­ra pro­blem mo­ral­nog ha­zar­da kod pri­vi­le­go­va­nih pred­u­zet­ni­ka jer ih ne mo­ti­vi­še na od­go­vor­no po­na­ša­nje i sno­še­nje po­sle­di­ca svo­jih po­du­hva­ta, od­no­sno, da­je im pod­sti­caj da se upu­šta­ju u ri­zič­ne i štet­ne ope­ra­ci­je ne bi li uma­nji­li ili iz­bje­gli svo­ju po­re­sku oba­ve­zu. Ta­ko­đe, po­ve­ća­ni tro­ško­vi po­re­skog du­ga pre­va­lju­ju se na dr­ža­vu. Pro­cje­na vri­jed­no­sti je spor­na i otva­ra pro­stor za zlo­u­po­tre­be. Pra­vu vri­jed­nost imo­vi­ne mo­že od­re­di­ti sa­mo tr­ži­šte. Ti objek­ti i imo­vi­na vri­je­de ono­li­ko ko­li­ko je ne­ko na tr­ži­štu spre­man da pla­ti za nji­ho­vo pri­ba­vlja­nje. Sud tr­ži­šta ne mo­že na­do­mje­sti­ti ni­je­dan pro­cje­nji­vač. Sto­ga su neo­p­hod­ne efi­ka­sne i tran­spa­rent­ne jav­ne li­ci­ta­ci­je da bi se do­šlo do što bo­ljeg na­mi­re­nja po­re­skog du­ga, ve­ćih dr­žav­nih pri­ho­da, ali i da ne­kret­ni­ne odu u po­sjed onih su­bje­ka­ta ko­ji će nji­ma naj­ra­ci­o­nal­ni­je upra­vlja­ti – ob­ja­snio je Ko­pri­vi­ca.
Ured­ba je, ka­ko je na­gla­sio, omo­gu­ći­la da se vr­še ma­hi­na­ci­je, od­no­sno da po­re­ski du­žnik ku­pi ne­kret­ni­nu po ni­žoj ci­je­ni i ubr­zo na­kon to­ga ustu­pe dr­ža­vi na ime iz­mi­re­nja po­re­ske oba­ve­ze.
– Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja mo­ra sno­si­ti od­go­vor­nost za pro­du­blji­va­nje jav­ne šte­te u uslo­vi­ma na­ra­slih bu­džet­skih pro­ble­ma. Umje­sto što se do­no­se ne­u­stav­ni ak­ti Cr­noj Go­ri je neo­p­hod­na efi­ka­sna pri­mje­na Za­ko­na o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji i do­no­še­nje no­vog an­ti­e­va­zi­o­nog za­ko­no­dav­stva – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Gra­đan­skog po­kre­ta URA De­jan Mi­jo­vić re­kao je da ured­bu tre­ba uki­nu­ti.
– Od ove vla­sti ne mo­že se oče­ki­va­ti ni­šta, pa ni na­pla­ta po­re­za – re­kao je Mi­jo­vić.
Ured­ba je do­ni­je­ta 2013. go­di­ne, a Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja (DRI) je ne­dav­no ob­ja­vi­la re­vi­zi­ju na­pla­te na osno­vu ured­be i kon­sta­to­va­la da ni­je efi­ka­sna. Re­vi­zi­jom je utvr­đe­no da je od po­čet­ka pri­mje­ne ured­be za­klju­čen 21 ugo­vor , od če­ga 14 sa fir­ma­ma i se­dam sa op­šti­na­ma. Du­žni­ci su ima­li ukup­ni dug od 34 mi­li­o­na eura, od če­ga je ugo­vo­ri­ma de­fi­ni­sa­no da se imo­vi­nom pla­ti 23,35 mi­li­o­na. Od te su­me re­a­li­zo­va­no je 12,72 mi­li­o­na ili 54 od­sto, dok je do za­vr­šet­ka re­vi­zi­je osta­lo ne­re­a­li­zo­va­no 10,6 mi­li­o­na.B.Ma.


Do­bi­ja­li pro­sto­re u lo­šem sta­nju

DRI je u po­stup­ku re­vi­zi­je uspje­ha „Efi­ka­snost na­pla­te po­re­skog du­ga imo­vi­nom po­re­skog ob­ve­zni­ka” utvr­di­la da mje­re i ak­tiv­no­sti ko­je su spro­ve­li Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, Po­re­ska upra­va i Upra­va za imo­vi­nu ni­je­su u do­volj­noj mje­ri obez­bi­je­di­le da pri­mje­na ured­be o po­stup­ku na­pla­te po­re­skih po­tra­ži­va­nja imo­vi­nom po­re­skih ob­ve­zni­ka da oče­ki­va­ne efek­te. DRI je kon­sta­to­va­la da pri­mje­na ni­je zna­čaj­ni­je uti­ca­la na bu­džet­ske ušte­de u smi­slu sma­nji­va­nja iz­da­ta­ka za­ku­pa pro­sto­ri­ja za po­tre­be dr­žav­nih or­ga­na, ni­je u svim slu­ča­je­vi­ma obez­bi­je­di­la da po­re­ski ob­ve­zni­ci ko­ji su po­re­ski dug pla­ti­li imo­vi­nom ured­ni­je iz­mi­ru­ju po­re­ske oba­ve­ze i da se ras­te­re­te po­re­skog du­ga. Oni su na­gla­si­li da je dr­ža­va u od­re­đe­nom bro­ju slu­ča­je­va do­bi­la su­te­re­ne, ga­ra­žna mje­sta, ne­za­vr­še­ne po­slov­ne pro­sto­re i pro­sto­re u lo­šem sta­nju zbog če­ga je u pre­po­ru­ci Vla­di na­ve­la da pre­i­spi­ta­ju oprav­da­nost ova­kvog rje­še­nja.