Slu­ča­je­vi „Li­men­ka“ i „Ra­ma­da“ pred­sta­vlja­ju pod­me­ta­nja i po­ku­ša­je mo­je po­li­tič­ke dis­kre­di­te­ci­je, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re i li­der So­ci­jal­de­mo­kra­ta Ivan Bra­jo­vić. On je re­kao da ni­je re­al­no da na­kon iz­bor­nog pro­ce­sa, ko­ji je, po mi­šlje­nju re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja odr­žan u skla­du sa de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma po­na­vlja­mo iz­bo­re sve dok opo­zi­ci­ja ne do­bi­je ve­ći­nu. Po­ru­čio je da je Skup­šti­na je­di­no mje­sto za di­ja­log sa opo­zi­ci­jom.
●Ko­ji su ključ­ni iza­zo­vi ko­ji sto­je pred cr­no­gor­skim par­la­men­tom u 2017. go­di­ni?
– Ka­da go­vo­ri­mo o ključ­nim iza­zo­vi­ma, mo­ra­mo pod­sje­ti­ti na osnov­ni za­da­tak ovog do­ma, a to je kva­li­te­t­no vr­še­nje za­ko­no­dav­ne vla­sti, ko­ji su nam po­vje­ri­li gra­đa­ni. Sto­ga sma­tram da je za da­lju de­mo­kra­ti­za­ci­ju cr­no­gor­skog dru­štva od pre­sud­ne va­žno­sti da se i u 2017. go­di­ni na­sta­vi sa pro­fe­si­o­na­li­za­ci­jom i sna­že­njem in­sti­tu­ci­je, u ko­joj tre­ba da se od­vi­ja otvo­ren po­li­tič­ki di­ja­log i vr­ši kon­tro­la iz­vr­šne vla­sti. U pret­hod­nom pe­ri­o­du u Skup­šti­ni su do­ni­je­ti broj­ni re­form­ski za­ko­ni, či­me su po­dr­ža­ni na­po­ri Vla­de na usa­gla­ša­va­nju na­šeg za­ko­no­dav­stva sa evrop­skim. Da po­sto­ji zna­ča­jan pro­stor za po­bolj­ša­nje i od­go­vor­ni­ji rad Skup­šti­ne i nje­nih rad­nih ti­je­la uka­zu­je nam i či­nje­ni­ca da je Ustav­ni sud ospo­rio ne­ma­li broj za­ko­na u po­sled­nje tri go­di­ne. Da bi­smo una­pri­je­di­li sve seg­men­te skup­štin­skog ra­da, po­želj­no je da svoj do­pri­nos to­me da­ju svi iza­bra­ni pred­stav­ni­ci na­ro­da. Sa re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih adre­sa oci­je­nje­no je da su iz­bo­ri odr­ža­ni u skla­du sa de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma, što opo­zi­ci­ja dje­li­mič­no pri­zna­je for­mi­ra­ju­ći vlast na lo­kal­nom ni­vou, dok isto­vre­me­no boj­ko­tu­je rad Skup­šti­ne Cr­ne Go­re. Za po­vra­tak opo­zi­ci­je za­la­že se i me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, kroz pred­log evrop­skog ko­me­sa­ra za su­sjed­sku po­li­ti­ku i pre­go­vo­re o pro­ši­re­nju Jo­ha­ne­sa Ha­na i nje­go­vu po­nu­du opo­zi­ci­ji da u okvi­ru skup­štin­skih ti­je­la raz­mo­tri­mo do­ga­đa­je to­kom iz­bor­nog da­na. Rad Skup­šti­ne u 2017. obi­lje­ži­će isto­rij­ska ulo­ga ovog sa­zi­va po­sla­ni­ka – gla­sa­nje o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO, od­no­sno ko­nač­na ra­ti­fi­ka­ci­ja član­stva. Vje­ru­jem da će po­li­tič­ke par­ti­je opo­zi­ci­je po­sve­će­ne evrop­skim i NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma Cr­ne Go­re ima­ti sna­ge da se od­u­pru krat­ko­roč­nim me­dij­skim po­tre­ba­ma po­je­di­nih po­li­ti­ča­ra, te da svo­jim gla­som po­dr­že ve­ćin­sko opre­dje­lje­nje Cr­ne Go­re. Oče­ku­jem da po­li­tič­ku zre­lost u ko­nač­nom po­ka­žu svi ak­te­ri, bez ob­zi­ra na raz­li­či­te sta­vo­ve u od­no­su na stra­te­ške ori­jen­ta­ci­je.
●U ko­joj mje­ri će is­pu­nja­va­nje svih tih za­da­ta­ka bi­ti mo­gu­će na ade­kva­tan i le­gi­ti­man na­čin, ima­ju­ći u vi­du da kom­plet­na opo­zi­ci­ja boj­ko­tu­je par­la­ment?
– Skup­šti­na će,a uvje­ren sam, kao iz­raz ne­po­sred­ne vo­lje gra­đa­na i dom de­mo­kra­ti­je, ču­va­ti osnov­ne vri­jed­no­sti dru­štva i bi­ti ključ­no mje­sto po­li­tič­kog di­ja­lo­ga. Ne­u­če­šće opo­zi­ci­je u ra­du Skup­šti­ne i rad­nih ti­je­la, ko­je se ba­zi­ra na dje­li­mič­nom pri­zna­va­nju re­zul­ta­ta iz­bo­ra, što sam pret­hod­no is­ta­kao, uti­če na po­li­tič­ki am­bi­jent i pri­mje­nu de­mo­krat­skih stan­dar­da u Cr­noj Go­ri. Pri­li­kom mog ime­no­va­nja po­zvao sam čel­ni­ke opo­zi­ci­je da za­u­zmu ozbi­ljan od­nos pre­ma gra­đa­ni­ma ko­ji su ih gla­sa­li, pre­ma nji­ho­vim po­tre­ba­ma i bu­duć­no­sti svo­je dr­ža­ve, i na­gla­sio da je neo­p­hod­no nji­ho­vo pri­su­stvo u skup­štin­skim klu­pa­ma. Oče­ku­jem da će­mo u na­red­nom pe­ri­o­du us­pje­ti da kao dru­štvo po­ka­že­mo zre­lost i da će­mo se u da­ljim ak­tiv­no­sti­ma ru­ko­vo­di­ti du­go­roč­nim in­te­re­si­ma ove dr­ža­ve i nje­nih gra­đa­na. Di­ja­log ko­ji nu­di­mo pod­ra­zu­mi­je­va pr­ven­stve­no zre­lost opo­zi­ci­je, ali i sprem­nost svih uče­sni­ka u po­li­tič­kom ži­vo­tu da sa­gle­da­ju sop­stve­ne ne­do­stat­ke. Cr­na Go­ra se na­la­zi na isto­rij­skoj pre­kret­ni­ci i put pred na­ma je pun iza­zo­va. Dru­štve­ne i po­li­tič­ke pri­li­ke u na­šem bli­žem i da­ljem okru­že­nju se mi­je­nja­ju. Ne uvi­jek u oče­ki­va­nim smje­ro­vi­ma. Mi ima­mo isto­rij­sku od­go­vor­nost da pro­na­đe­mo mje­sto za Cr­nu Go­ru u sa­vre­me­noj svjet­skoj za­jed­ni­ci.
Ova ge­ne­ra­ci­ja po­li­ti­ča­ra pre­šla je im­pre­si­van raz­voj­ni put. Bi­lo je tu raz­li­či­tih raz­mi­šlja­nja i vi­zi­ja bu­duć­no­sti Cr­ne Go­re. Sa­da je pri­li­ka da za­o­kru­ži­mo pro­ces i pru­ži­mo bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma pra­vo da ži­ve u ne­za­vi­snoj, me­đu­na­rod­no pri­zna­toj, si­gur­noj i sa­mo­svje­snoj čla­ni­ci NA­TO-a. Svje­stan sam da dio opo­zi­ci­je ne­ma po­zi­ti­van od­nos pre­ma ovom pi­ta­nju i ne mo­gu oče­ki­va­ti nji­ho­vu po­dr­šku, ali sma­tram da su i se­bi i gra­đa­ni­ma du­žni da u Skup­šti­ni iz­ne­su sve ar­gu­men­te. Skup­šti­na je mje­sto gdje tre­ba da raz­go­va­ra­mo.
●Da li je za vas kao pred­sjed­nika par­la­men­ta i li­de­ra SD pri­hva­tljiv za­htjev opo­zi­ci­je da se ras­pi­šu po­no­vlje­ni par­la­men­tar­ni iz­bo­ri ka­ko bi se opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci vra­ti­li u Skup­šti­nu?
– Iz­bo­ri su po­ka­za­li slo­bod­nu vo­lju gra­đa­na Cr­ne Go­re i tu ne­ma ni­ka­kve di­le­me, tim pri­je što je iz­la­znost bi­la za­i­sta ve­li­ka, kao što smo svi ima­li pri­li­ku da se uvje­ri­mo. For­mi­ra­na je par­la­men­tar­na ve­ći­na u skla­du s tim re­zul­ta­ti­ma. Sto­ga ni­je re­al­no da na­kon iz­bor­nog pro­ce­sa ko­ji je i po mi­šlje­nju re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja odr­žan u skla­du sa de­mo­krat­skim stan­dar­di­ma po­na­vlja­mo iz­bo­re sve dok opo­zi­ci­ja ne do­bi­je ve­ći­nu. Re­kao sam i ra­ni­je da su na­red­ni iz­bo­ri 2020. go­di­ne. Že­lje opo­zi­ci­je su jed­no, a re­al­nost su re­zul­ta­ti ok­to­bar­skih iz­bo­ra, u skla­du sa ko­ji­ma je for­mi­ra­na sa­da­šnja, le­gi­tim­na ve­ći­na. Po­seb­no bih is­ta­kao od­li­čan re­zul­tat So­ci­jal­de­mo­kra­ta ostva­ren na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, kao i na svim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma odr­ža­nim to­kom 2016. go­di­ne. Sma­tram da je to naj­bo­lja po­tvr­da sta­bil­ne i do­sled­ne po­li­ti­ke, ko­ja ba­šti­ni istin­ske vri­jed­no­sti pra­ve so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je. Ta­kvim re­zul­ta­tom so­ci­jal­de­mo­kra­te su se po­zi­ci­o­ni­ra­le kao je­dan od ključ­nih fak­to­ra po­li­tič­ke i eko­nom­ske sta­bil­no­sti Cr­ne Go­re.
●Kad će bi­ti ozvani­če­na ini­ci­ja­ti­va ko­ju ste na­ja­vi­li ve­za­no za raz­go­vo­re sa opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma?
– Na­ja­vio sam da ću ima­ti for­mal­ne i ne­for­mal­ne raz­go­vo­re sa pred­stav­ni­ci­ma opo­zi­ci­o­nih par­ti­ja i ono što vam sa­da mo­gu re­ći je­ste da po­sto­je od­re­đe­ne ak­tiv­no­sti ka­ko bi se opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci vra­ti­li u skup­štin­ske klu­pe, jer nas če­ka mno­go po­sla i va­žnih za­ko­na ko­ji di­rekt­no uti­ču na ži­vot svih gra­đa­na Cr­ne Go­re. Uko­li­ko opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci ho­će da oprav­da­ju po­vje­re­nje svo­jih bi­ra­ča, on­da kon­trol­nu ulo­gu iz­vr­šne vla­sti tre­ba da oba­vlja­ju jav­no i tran­spa­rent­no u Skup­šti­ni. Po­na­vljam, ako im je to cilj. Pred po­sla­ni­ci­ma je i zna­ča­jan dio me­đu­na­rod­nih ak­tiv­no­sti u ko­ji­ma je uče­šće opo­zi­ci­je bi­lo iz­ra­že­no u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Svi za­jed­no tre­ba da da­mo do­pri­nos da se na­ša dr­ža­va kre­će sna­žno eko­nom­ski na­pri­jed i da se raz­vi­ja, da stva­ra­mo vi­še rad­nih mje­sta i pru­ži­mo bo­lju per­spek­ti­vu mla­dim lju­di­ma. To je opre­di­je­li­lo skup­štin­sku ve­ći­nu da u pu­nom le­giti­mi­te­tu pre­u­zme od­go­vor­nost, a oče­ku­jem da to ura­de i opo­zi­ci­o­ni po­sla­ni­ci.
●U jav­no­sti se Va­še ime če­sto do­vo­di u ve­zu sa afe­ra­ma „Li­men­ka“ i „Ra­ma­da“. Da li osje­ća­te od­go­vor­nost za sve što se iz­de­ša­va­lo u po­me­nu­tim slu­ča­je­vi­ma?
– Pri­li­kom ime­no­va­nja za pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, pod­sje­tio sam da sam u ju­lu 1989. go­di­ne bio iza­bran za pot­pred­sjed­ni­ka i da za ovih 27 go­di­na ni­sam na­pra­vio po­tez ko­jeg bih se za­sti­dio. To je moj od­go­vor na oba ta „slu­ča­ja“.U pi­ta­nju su me­dij­ske kon­struk­ci­je i po­ku­ša­ji mo­je po­li­tič­ke dis­kre­di­ta­ci­je i dis­kre­di­ta­ci­je stran­ke ko­ju vo­dim. Sto­ga osta­vljam nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma da bez pri­ti­sa­ka i u skla­du sa za­ko­nom do­đu do pra­ve isti­ne u in­te­re­su jav­no­sti. Me­ni su po­zna­ti kre­a­to­ri, a mi­slim da ih i jav­nost la­ko pre­po­zna­je. Što se ti­če glav­nih ak­te­re slu­ča­ja „Ra­ma­da“ na­kon for­mi­ra­nja no­vog po­li­tič­kog po­kre­ta, svi­ma je po­sta­lo ja­sno da je či­tav slu­čaj is­kon­stru­i­san. Oči­gled­no je da su se na taj na­čin po­ku­ša­li iz­bo­ri­ti za pro­stor na po­li­tič­koj sce­ni. A da ne po­mi­njem do­sad ne­za­bi­lje­že­ni po­ku­šaj re­ke­ti­ra­nja i ucje­ne na­šeg ta­da­šnjeg po­sla­ni­ka, zbog če­ga je i pod­ni­je­ta kri­vič­na pri­ja­va. I po­vo­dom tzv. slu­ča­ja „Li­men­ka“ od­mah je bi­la po­zna­ta po­li­tič­ka adre­sa sa ko­je je po­ku­ša­no kre­i­ra­nje per­cep­ci­je o mo­joj na­vod­noj od­go­vor­no­sti. Za­ne­ma­ru­ju­ći zdrav ra­zum i jav­no­sti po­zna­tu hro­no­lo­gi­ju do­ga­đa­ja, iz­ne­na­di­le su bru­tal­ne i ten­den­ci­o­zne ma­ni­pu­la­ci­je či­nje­ni­ca­ma od kre­a­to­ra te afe­re. U to vri­je­me ni­sam imao ve­ze sa Mi­ni­star­stvom unu­tra­šnjih po­slo­va i ni­sam mo­gao uče­stvo­va­ti u bi­lo ka­kvim prav­nim rad­nja­ma u ve­zi sa „Li­men­kom“.
●Mo­že li se u 2017.go­di­ni, u sklo­pu mje­ra šted­nje ko­je je po­kre­nu­la Vla­da, oče­ki­va­ti i sma­nje­nje tro­ško­va Skup­šti­ne i po­sla­ni­ka?
U po­sto­je­ćim eko­nom­ski slo­že­nim uslo­vi­ma ra­ci­o­na­li­za­ci­ja tro­ško­va je sva­ka­ko nu­žnost. S ob­zi­rom na to da sam re­la­tiv­no krat­ko vri­je­me na čel­noj po­zi­ci­ji par­la­men­ta, za­tra­žio sam iz­vje­šta­je o utro­šci­ma sred­sta­va po ra­znim osno­va­ma ka­ko bi­smo sa­gle­da­li mo­guć­no­sti uvo­đe­nja vi­še re­da u tro­še­nje bu­džet­skih sred­sta­va i shod­no to­me raz­ma­tra­li even­tu­al­ne ra­ci­o­na­li­za­ci­je. Do­dat­no, na­ja­vlje­no mi je da će Dr­žav­na re­vi­zor­ska in­sti­tu­ci­ja ove go­di­ne vr­ši­ti kon­tro­lu za pret­hod­ni pe­ri­od. Ci­je­ne­ći nji­hov rad, oče­ku­jem da će i ti na­la­zi i pre­po­ru­ke bi­ti smjer­ni­ce za ra­ci­o­nal­ni­ju i efi­ka­sni­ju po­tro­šnju.
V.R.


U par­la­men­tu od­lu­ka o NA­TO-u

●I naj­no­vi­je is­tra­ži­va­nje jav­nog mnje­nja po­tvr­di­lo je da je ve­ći­na gra­đa­na pro­tiv ula­ska Cr­ne Go­re u NA­TO. Sma­tra­te li da zbog to­ga, kao i zbog ospo­ra­va­nja le­gi­ti­mi­te­ta par­la­men­ta, tre­ba pre­pu­sti­ti gra­đa­ni­ma da o tom pi­ta­nju od­lu­če na re­fe­ren­du­mu?
– Član­stvo u NA­TO-u je je­dan od ključ­nih spolj­no­po­li­tič­kih pri­o­ri­te­ta za ko­ji su se gra­đa­ni Cr­ne Go­re ja­sno opre­di­je­li­li na re­fe­ren­du­mu 2006. go­di­ne, ka­da su iz­gla­sa­li ne­za­vi­snost i ob­no­vi­li dr­žav­nost, ka­ko bi Cr­na Go­ra sa­ma mo­gla od­lu­či­va­ti o svo­joj sud­bi­ni. Pod­sje­ti­ću vas da naš ustav ne pro­pi­su­je oba­ve­zu ras­pi­si­va­nja re­fe­ren­du­ma po pi­ta­nju član­stva u NA­TO-u. Gra­đa­ni su svoj stav o član­stvu u NA­TO-u ja­sno is­ka­za­li na ne­da­va­no odr­ža­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma ka­da su po­vje­re­nje da­li par­ti­ja­ma pro­gram­ski opre­di­je­lje­nim za član­stvo u NA­TO-u. Na­ma u Skup­šti­ni ove go­di­ne, kao što sam re­kao, pred­sto­ji gla­sa­nje o ula­sku Cr­ne Go­re u NA­TO. Le­gi­tim­ni pred­stav­ni­ci na­ro­da mo­ra­li bi da o ovom pi­ta­nju vo­de od­go­vor­nu ras­pra­vu u Skup­šti­ni i da, shod­no to­me, do­ne­su od­go­va­ra­ju­će od­lu­ke. Vje­ru­jem da će na­ša od­lu­ka do­pri­ni­je­ti da­ljoj sta­bil­no­sti i pro­spe­ri­te­tu dr­ža­ve i oču­va­ti nje­nu po­seb­nost, ka­ko iz pro­šlo­sti, ta­ko i u bu­duć­no­sti.


Sa Ran­kom u do­bro­na­mjer­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji

●Da li ima­te bi­lo ka­kvih kon­ta­ka­ta sa Ran­kom Kri­vo­ka­pi­ćem?
Raz­li­ke u vi­đe­nju bi­lo ko­jeg po­li­tič­kog pi­ta­nja ne­ma­ju uti­ca­ja na mo­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju i do­bro­na­mjer­nost pre­ma ko­le­ga­ma sa po­li­tič­ke sce­ne. Na taj na­čin sam funk­ci­o­ni­sao i oba­vljao sve du­žno­sti do sa­da i ne­mam na­mje­ru da za­u­zi­mam dru­ga­či­ji stav.