NIK­ŠIĆ – Tri­de­set­tro­go­di­šnji Nik­ši­ća­nin Ni­ko­la Ko­va­če­vić ka­me­no­re­zac je po stru­ci, ali je ka­men iz pri­ro­de i nje­gov ho­bi. Od nje­ga već go­di­na­ma iz­ra­đu­je ra­zno­ra­zne ukra­sne pred­me­te ko­je je tek ne­dav­no od­lu­čio da pred­sta­vi jav­no­sti uče­šćem na No­vo­go­di­šnjem saj­mu lo­kal­nih pro­iz­vo­da u Nik­ši­ću. Na štan­du je iz­lo­žio sve ono što je odav­no ču­vao od oči­ju dru­gih, i što je mo­gla da vi­di sa­mo nje­go­va po­ro­di­ca.
– Ima­mo po­ro­dič­nu ka­me­no­re­zač­ku fir­mi i od to­ga ži­vi­mo, a ova mo­ja „igra“ sa ka­me­nom tra­je odav­no. Pred­me­te iz­ra­đu­jem u slo­bod­no vri­je­me ko­je naj­vi­še ta­ko vo­lim da pro­vo­dim. Do sa­da to ni­je­sam ko­mer­ci­ja­li­zo­vao jer pro­sto uži­vam, ka­ko u po­stup­ku iz­ra­de, ta­ko i u tim pred­me­ti­ma, pri­ča Ko­va­če­vić.
Od nik­šić­kog ka­me­na iz­ra­đu­je pe­pe­lja­re i zdje­le, a ono što je naj­vi­še pli­je­ni­lo pa­žnju po­sje­ti­la­ca saj­ma bi­le su nje­go­ve lam­pe ko­je je iz­ra­dio od onik­sa, ina­če po­lu­dra­gog ka­me­na.
– Za lam­pe is­klju­či­vo ko­ri­stim oniks, a na­ba­vljam ga iz Sr­bi­je. Ina­če, onik­sa ima u bli­zi­ni ter­mal­nih vo­da ili gdje su ne­ka­da bi­la vul­kan­ska br­da. Do­sta je skup, pa i za pred­me­te od nje­ga tre­ba iz­dvo­ji­ti od­re­đe­nu su­mu nov­ca, ka­že Ko­va­če­vić.
Oniks se po­mi­nje u mi­to­lo­gi­ji, i mno­gi na­ro­di ga ko­ri­ste kao amaj­li­je, na­vod­no je za­štit­nik trud­ni­ca, vo­de­nih ho­ro­skop­skih zna­ko­va, a ko­ri­ste ga i kao po­moć u li­je­če­nju od­re­đe­nih bo­le­sti. Ko­va­če­vić je na­gla­sio da od tog ka­me­na pra­vi lam­pe ra­znih ve­li­či­na, a ina­če se oniks po­naj­vi­še ko­ri­sti za iz­ra­du na­ki­ta.
– Oniks je mek­ši, a ono što ga naj­vi­o­še od­li­ku­je je pro­zir­nost. Svje­tlost ko­ja kroz nje­ga pro­đe da­je am­bi­jen­tal­nu i vr­lo za­ni­mlji­vu bo­ju jer sva­ki ka­men ima raz­li­či­tu struk­tu­ru. Sva­ka lam­pa ko­ju na­pra­vim od onik­sa da­je dru­ga­či­ju svje­tlost. Ra­di­ti sa nik­šić­kim ka­me­nom, ko­ji pri­pa­da gru­pi tvr­dih kreč­nja­ka, dru­ga­či­je je, ali sam sa njim na­vi­kao da ra­dim i ne pred­sta­vlja mi pro­blem, is­ti­če Ko­va­če­vić.
Bi­lo da ra­di sa nik­šić­kim ka­me­nom ili onik­som ko­ri­sti ruč­ne ala­te, a on­da od­ra­đe­no do­tje­ru­je. Pe­pe­lja­ru od nik­šić­kog ka­me­na, ka­ko je is­pri­čao, ura­di za pet­na­est mi­nu­ta, a jed­nu lam­pu od onik­sa ra­di ne­ko­li­ko da­na, ali je uku­pan rad na to­me sat vre­me­na jer su po­treb­ni pa­žnja i pre­ci­znost. U ko­lek­ci­ji sprem­nih pred­me­ta, re­kao je Ko­va­če­vić, ima vi­še onih ko­je ne bi pro­dao. U pi­ta­nju su ukra­si, po­put zdje­la ko­je su ra­đe­ne od dje­li­ća nik­šić­kog ka­me­na, za šta mu je po­treb­no do­sta ra­da i tru­da. Sve iz­ra­đu­je u svom sta­nu, uz po­dr­šku po­ro­di­ce, a su­pru­ga Je­le­na je za­du­že­na za mar­ke­ting, dok je ćer­ki­ca Ta­tja­na, ko­li­ko se mo­glo vi­dje­ti na saj­mu, „po­moć­no sme­ta­lo“. Ko­va­če­vić ka­že da se nje­go­vi ukra­si svi­đa­ju lju­di­ma, ali je pla­te­žna moć ve­o­ma ma­la, pa za sa­da tek po­ne­što pro­da.
– Sma­tram da je ovo jed­na vr­sta luk­su­za jer, re­ci­mo, ka­da se po­ja­vi­te na saj­mu lju­di uglav­nom do­đu da ku­pe po po­volj­nim ci­je­na­ma ne­što što im je neo­p­hod­no. Pla­ni­ra­mo da sa pro­da­jom po­ku­ša­mo na Pri­mor­ju, pa da mo­je lam­pe i dru­ge pred­me­te od ka­me­na po­nu­di­mo tu­ri­sti­ma. Ako ni to ne bu­de išlo, vra­ti­ću se onoj mo­joj „po­ma­lo va­ri­jan­ti“, is­ta­kao je Ko­va­če­vić.
B.B.