Vla­da je pro­šle sed­mi­ce pro­mi­je­ni­la upra­vu Mon­te­ne­gro­er­laj­nza (MA), ali još ni­je do­ni­je­la od­lu­ku na ko­ji na­čin će ri­je­ši­ti na­go­mi­la­ne pro­ble­me u tom pred­u­ze­ću ko­ji su eska­li­ra­li u ja­nu­a­ru. U op­ti­ca­ju je ne­ko­li­ko va­ri­jan­ti, a za ko­ju će se od­lu­či­ti Vla­da i Mi­ni­star­stvo sa­o­bra­ća­ja, po­ka­za­će vri­je­me. „Dan” je već u dva na­vra­ta po­sta­vljao pi­ta­nja Vla­di u ve­zi sa bu­duć­no­šću na­ci­o­nal­ne avio-kom­pa­ni­je, ali nam na upi­te ni­je­su od­go­va­ra­li.
Pre­ma po­u­zda­nim in­for­ma­ci­ja­ma „Da­na”, mo­del ko­ji je pri­mi­je­njen u Er Sr­bi­ji, od­no­sno JAT-u je do­pa­dljiv i na­šoj vla­di. Ta­mo je dr­ža­va pre­u­ze­la sve du­go­ve JAT-a, i upo­re­do osno­va­la no­vu kom­pa­ni­ju u ko­joj ima 51 od­sto ak­ci­ja, a Eti­had er­vejz 49 od­sto. Er Sr­bi­ja je pre­u­ze­la od JAT-a slo­to­ve i do­zvo­le za le­te­nje, a JAT-u je osta­la imo­vi­na.
Da bi se taj sce­na­rio spro­veo kod MA, ko­ji je na kra­ju sep­tem­bra imao 64,4 mi­li­o­na eura gu­bit­ka, pr­vo mo­ra da se na­đe ino­stra­ni part­ne­r ko­ji bi bio za­in­te­re­so­van za ula­zak na tr­ži­šte. Do sa­da se ni­ko ni­je ozbilj­ni­je in­te­re­so­vao za part­ner­stvo sa Vla­dom u MA. Dru­ga stvar ko­ju bi Vla­da mo­ra­la da ura­di je pre­u­zi­ma­nje du­go­va, što bi se tre­ti­ra­lo kao dr­žav­na po­moć. Do­da­tan, ako ne i glav­ni, pro­blem je što Evrop­ska ko­mi­si­ja ne do­zvo­lja­va no­vu dr­žav­nu po­moć za MA, jer su već do­bi­li po­moć od oko 10 mi­li­o­na u pro­te­klom pe­ri­o­du i mo­ra da pro­đe de­set go­di­na pri­je ne­go što dr­ža­va opet po­mog­ne iz bu­dže­ta na­ci­o­nal­nog avio-pre­vo­zni­ka.
Kar­ta na ko­ju MA mo­že da od­i­gra je ta što se pro­gram dr­žav­ne po­mo­ći ni­je u pot­pu­no­sti po­što­vao, ali za to je kri­va Vla­da ko­ja pro­gram ni­je spro­ve­la u pot­pu­no­sti. U pi­ta­nju je vi­še­mi­li­on­ski dug pre­ma Kon­tro­li le­te­nja ko­ji se ni­je pre­bio pre­ko ho­te­la „Park”, ka­ko je do­go­vo­re­no pro­gra­mom. S dru­ge stra­ne ni MA ni­je sma­njio broj rad­ni­ka na do­go­vo­re­ni ni­vo.
Ta­ko da bi u slu­ča­ju MA, Vla­da mo­gla da otvo­ri fir­mu ko­ja bi pre­u­ze­la po­slo­ve Mon­te­ne­groer­laj­nza, ali du­go­ve ne bi mo­gla pre­u­ze­ti, već bi mo­ra­la da ih se ri­je­ši na ne­ki dru­gi na­čin.
Po­sled­nja op­ci­ja i naj­ne­po­želj­ni­ja za MA je, pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, ste­čaj. Uvo­đe­nje ste­ča­ja, pre­ma do­sa­da­šnjoj prak­si, što su gra­đa­ni po­seb­no osje­ti­li u slu­ča­ju KAP-a, zna­či­lo bi pad ga­ran­ci­ja za kre­di­te. Vla­da je ga­rant MA za 6,8 mi­li­o­na eura kre­di­ta kod Hi­po­te­kar­ne ban­ke, kao i za fi­nan­sij­ski li­zing za ot­pla­tu avi­o­na kod BNDES ban­ke. MA sva­kog ja­nu­a­ra i ju­la tre­ba da pla­ti 1,785 mi­li­o­na eura bra­zil­skoj ban­ci. U ovoj go­di­ni još ni­je pla­će­na ra­ta. Uko­li­ko BNDES ban­ka ras­ki­ne ugo­vor, Vla­da kao ga­rant bi mo­ra­la da pla­ti oko 17 mi­li­o­na eura. Ras­kid ugo­vo­ra u slu­ča­ju ste­ča­ja je go­to­vo ne­mi­no­van, što bi zna­či­lo da bi Vla­da iz bu­dže­ta po uvo­đe­nju ste­ča­ja mo­ra­la da pla­ti 24 mi­li­o­na eura. U tom slu­ča­ju, mno­go bo­lja va­ri­jan­ta bi bi­la po­kri­va­nje mi­nu­sa ko­ji MA pra­vi na go­di­šnjem ni­vou, a ko­ji iz­no­si do 10 mi­li­o­na eura.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da ste­čaj ni­je rje­še­nje, jer bi u tom slu­ča­ju uprav­nik mo­rao da do­no­si od­lu­ke.
– Od­lu­ka o bu­duć­no­sti kom­pa­ni­je mo­ra se br­zo do­ni­je­ti, jer se du­go­vi uve­ća­va­ju iz mje­se­ca u mje­sec. Gu­bi­ci su sve ve­ći i ve­ći, a ni­ko ne­će da ku­pi avio-kom­pa­ni­ju sa de­se­ti­na­ma mi­li­o­na mi­nu­sa. Pro­mje­na me­nadž­men­ta mo­žda za­u­sta­vi uve­ća­va­nje gu­bi­ta­ka, ali ne mo­že opo­ra­vi­ti kom­pa­ni­ju – re­kao je Le­kić „Da­nu”.
Sko­ro sto­po­stot­ni vla­snik MA je Vla­da. Gu­bi­tak kom­pa­ni­je u po­sled­nje tri go­di­ne je uve­ćan za 24 mi­li­o­na eura. U tom pe­ri­o­du na če­lu bor­da di­rek­to­ra bi­la je Da­li­bor­ka Pe­jo­vić. Nju je na toj po­zi­ci­ji za­mi­je­nio po­moć­nik mi­ni­stra za bu­džet Ni­ko­la Vu­ki­će­vić.
D.M.


Ba­nje­vić se vra­tio na mje­sto di­rek­to­ra

Od­bor di­rek­to­ra Mon­te­ne­gr­o­er­laj­nza ime­no­vao je za iz­vr­šnog di­rek­to­ra kom­pa­ni­je Živ­ka Ba­nje­vi­ća, ko­ji je tu funk­ci­ju oba­vljao do sep­tem­bra 2015. go­di­ne. Na lič­ni za­htjev raz­ri­je­šen je du­žno­sti do­sa­da­šnji iz­vr­šni di­rek­tor Zo­ran Ko­stić.
– No­vi iz­vr­šni di­rek­tor bio je za­po­slen u kom­pa­ni­ji od 2003. do 2015. go­di­ne. U tom pe­ri­o­du po­kri­vao je go­to­vo sve naj­od­go­vor­ni­je du­žno­sti od po­zi­ci­je teh­nič­kog di­rek­to­ra, di­rek­to­ra Ope­ra­tiv­nih slu­žbi i odr­ža­va­nja (aka­un­tabl me­na­džer) do funk­ci­je iz­vr­šnog di­rek­to­ra kom­pa­ni­je – sa­op­šti­li su iz MA.
Ba­nje­vić je funk­ci­ju iz­vr­šnog di­rek­to­ra oba­vljao od fe­bru­a­ra 2014. go­di­ne do sep­tem­bra 2015. go­di­ne, ka­da je spo­ra­zum­no ras­ki­nuo ugo­vor sa MA. U to­ku je i sud­ski spor na osno­vu ko­jeg Ba­nje­vić tra­ži obe­šte­će­nje od MA. U 2014. i 2015. go­di­ni MA je imao 9,5 i 10,2 mi­li­o­na mi­nu­sa.
Za pred­sjed­ni­ka od­bo­ra di­rek­to­ra u po­ne­dje­ljak je iza­bran Ni­ko­la Vu­ki­će­vić.