Biv­ši pred­sjed­nik Op­šti­ne Nik­šić Ne­boj­ša Ra­do­ji­čić, na­kon što je oslo­bo­đen op­tu­žbi za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, sa­op­štio je da je raz­o­ča­ran u po­je­din­ce iz De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) i nji­hov od­nos pre­ma nje­mu. Ka­ko je ka­zao, upra­vo od po­je­di­na­ca iz te par­ti­je su i išle kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv nje­ga pre­ma tu­ži­la­štvu.
Ra­do­ji­čić je sa­op­štio ka­ko mu je dra­go što ni­je pri­hva­tio spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa dr­žav­nim tu­ži­la­štvom, jer je na kra­ju, na­kon vi­še sud­skih pro­ce­sa i pra­vo­sna­žnih pre­su­da, do­ka­zao ne­vi­nost.
On je ob­ja­snio da je spe­ci­jal­ni tu­ži­lac ne­dav­no, zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, od­u­stao od na­mje­re da ga kri­vič­no go­ni po­vo­dom op­tu­žbi za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Tri i po go­di­ne bi­le su za nje­ga, ka­ko ka­že, mu­čan pe­ri­od, iako je od pr­vog da­na znao da ni­je ošte­tio ni Op­šti­nu ni­ti bi­lo ko­ga dru­gog.
– To je te­ško pa­da­lo i me­ni i mo­joj po­ro­di­ci i svi­ma iz mog okru­že­nja. Ali eto, iz­dr­ža­lo se. Kad čo­vjek zna da, ipak, ni­je kriv, da to ide pra­vim pu­tem, on­da se sve iz­dr­ži. Naj­te­že mi je što ne mo­že čo­vjek da pr­vo ode sa ne­kog funk­ci­o­ner­skog mje­sta, pa da on­da do­đe po­no­vo, jer do­sta se lju­di ta­ko mo­gu vi­dje­ti. Ali, eto, to je i nor­mal­no – ka­zao je Ra­do­ji­čić za RTCG.
On je po­tvr­dio da mu je nu­đe­no da pri­zna kri­vi­cu i do­bi­je bla­žu ka­znu. I bez ob­zi­ra što je, ka­ko ka­že, spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu re­kao da se ne osje­ća kri­vim, ve­li­ki pri­ti­sak na­vo­dio ga je na raz­mi­šlja­nje da čak i to pri­hva­ti.
– Ali uz po­dr­šku po­ro­di­ce i naj­bli­žih dru­go­va, ko­ji su mi go­vo­ri­li: „Ako pri­znaš, osta­ćeš za či­tav ži­vot kriv, a ako ni­je­si kriv on­da će­mo ti svi po­mo­ći da iz­dr­žiš” – na­vo­di Ra­do­ji­čić.
Ka­ko je ka­zao, po­sli­je sve­ga, raz­o­ča­ran je u po­je­di­ne lju­de u DPS-u. Jer su, sma­tra on, sve op­tu­žni­ce pro­tiv nje­ga išle od tih lju­di.
– Ja to ne pri­čam na­pa­met. Smi­je­šna je pri­ča da u ka­fa­ni je­dan od funk­ci­o­ne­ra ka­že – u Nik­ši­ću smo iz­gu­bi­li go­di­nu i po da­na čač­ka­ju­ći šta su kra­li – ili su vr­hun­ski lo­po­vi ili stvar­no ni­je­su ni­šta kra­li. Iz­gu­bi­ti go­di­nu i po da­na zbog tra­že­nja ne­kog svog bu­du­ćeg ali­bi­ja za ne­u­spjeh, stvar­no je ru­žno i od­vrat­no – na­veo je Ra­do­ji­čić.
Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac u fe­bru­a­ru ove go­di­ne od­u­stao je od kri­vič­nog go­nje­nja pro­tiv biv­šeg pred­sjed­ni­ka Op­šti­ne Nik­šić op­tu­že­nog za pro­du­že­no kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Tvr­di­lo se da je Ra­do­ji­čić ošte­tio bu­džet u ko­rist vi­še pri­vat­nih fir­mi, ali to ni­je do­ka­za­no i po­stu­pak je ob­u­sta­vljen.
Pri­je ne­što vi­še od go­di­nu da­na, Ra­do­ji­čić je uslov­no osu­đen na ka­znu za­tvo­ra od jed­ne go­di­ne zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja. Ra­do­ji­čić je upu­tio žal­bu na tu pre­su­du, ko­ja je po­tom uki­nu­ta. Na­kon to­ga, Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je ulo­ži­lo žal­bu na tu od­lu­ku.
U tom pred­me­tu, Ra­do­ji­čić se te­re­tio za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, omo­gu­ćiv­ši jed­nom bro­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra da za­klju­če ugo­vor o kre­di­tu, iako na to ni­je imao pra­vo shod­no od­lu­ci Op­šti­ne o rje­ša­va­nju stam­be­nih pi­ta­nja. Bra­ni­lac biv­šeg gra­do­na­čel­ni­ka Nik­ši­ća advo­kat Mi­lan Vo­ji­no­vić re­kao je ta­da da Ra­do­ji­čić ni­je kriv, jer je za to bi­la nad­le­žna op­štin­ska ko­mi­si­ja ko­ja je utvr­di­la rang-li­stu, do­ni­je­la od­lu­ke i za­klju­či­la ugo­vo­re.
Šte­ta za Op­šti­nu ni­je na­stu­pi­la, tvr­di­lo se, jer ni­ko od funk­ci­o­ne­ra ni­je po­di­gao no­vac na­mi­je­njen za is­pla­tu stam­be­nih kre­di­ta. Pro­tiv Ra­do­ji­či­ća je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, po tom osno­vu, pod­ni­je­ta kri­vič­na pri­ja­va, a po­stu­pak je tra­jao go­di­nu da­na i za­vr­šen je u ja­nu­a­ru 2016. go­di­ne, oslo­ba­đa­ju­ćom pre­su­dom.M.V.


Ni­je fer pre­ma mo­jim sa­rad­ni­ci­ma

Ra­do­ji­čić je re­kao da ra­zu­mi­je do­bro te­ško­će u funk­ci­o­ni­sa­nju lo­kal­ne upra­ve, po­seb­no što za pla­tu od 700 eura ne mo­že­te oče­ki­va­ti da će­te do­bi­ti vr­hun­skog prav­ni­ka, ni eko­no­mi­stu.
– Po­tom se de­si da ne­što što je tre­ba­lo da bu­de po­kri­ve­no pa­pi­ri­ma, to ne bu­de, pa se on­da po­kre­ću pri­če šta i ka­ko. A ja sam imao od­lič­nu eki­pu oko se­be. Ipak, ni­je­su do­bi­li ono što su za­slu­ži­li na­kon is­te­ka na­šeg man­da­ta. Da ne pri­čam po­je­di­nač­no, ali mno­gi od njih da­nas ne ra­de i ni­je­su an­ga­žo­va­ni – ka­že Ra­do­ji­čić.