AN­DRI­JE­VI­CA - Ste­čaj je bio sud­bi­na ve­ći­ne ne­kad uspje­šnih pri­vred­nih ko­lek­ti­va na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, ko­ji su ka­sni­je su i za­tvo­re­ni. Ta­kva sud­bi­na za­de­si­la je i an­dri­je­vič­ka pred­u­ze­ća što je bit­no uti­ca­lo da ova op­šti­na, uz iz­ra­že­na mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja i dra­sti­čan pad na­ta­li­te­ta, do­ži­vi sve­u­kup­nu stag­na­ci­ju, dok su fa­brič­ki objek­ti i imo­vi­na, uglav­nom, pre­pu­šte­ni pro­pa­da­nju. Sve te ne­u­spje­le pri­va­ti­za­ci­je obi­lje­ži­li su broj­ni štraj­ko­vi rad­ni­ka ko­ji, kad se sve sa­gle­da, ni­je­su do­pri­ni­je­li rje­ša­va­nju na­go­mi­la­nih eko­nom­skih i so­ci­jal­nih pro­ble­ma. U ve­ći­ni slu­ča­je­va rad­nič­kim za­htje­vi­ma ni­je udo­vo­lja­va­no, pa su mno­gi svo­ja pra­va po­ku­ša­va­li da ostva­re sud­skim pu­tem. No, ka­ko su go­di­ne od­mi­ca­le, pro­te­sta je bi­va­lo sve ma­nje, pa su i mi­nu­li pr­vo­maj­ski pra­zni­ci u An­dri­je­vi­ci pro­te­kli sa­svim mir­no, bez rad­nič­kih oku­plja­nja i iz­ra­ža­va­nja ne­za­do­volj­stva. Biv­ši rad­ni­ci tvr­de da se ne­ko ozbilj­no po­i­grao s nji­ho­vim du­ša­ma i da su una­pri­jed žr­tvo­va­ni kao ko­la­te­ral­na šte­ta.
-Po­ka­za­lo se da Pr­vi maj, kao pra­znik ra­da, vi­še ne po­sto­ji u Cr­noj Go­ri. To je sa­mo mi­sa­o­na ime­ni­ca, jer je ova dr­ža­va pre­ga­zi­la rad­nič­ku kla­su. Ak­tu­el­ni vla­sto­drž­ci su kre­nu­li da uni­šte i ovo ma­lo rad­ni­ka što je osta­lo. Mi go­di­na­ma ni­je­smo pri­ma­li pla­te, ali to ni­ko­ga ni­je za­ni­ma­lo. Lju­di­ma ko­ji vo­de ovu ze­mlju bit­no je sa­mo da po­je­di­ni mi­ni­stri iza­đu u jav­nost i sa­op­šte ka­ko su sklo­pi­li ne­ke va­žne ugo­vo­re o pri­va­ti­za­ci­ji pred­u­ze­ća, iz­bje­ga­va­ju­ći da ka­žu da se ra­di o naj­o­bič­ni­joj pljač­ki – na­vo­de biv­ši rad­ni­ci.
Sta­ti­sti­ka svje­do­či da ve­li­ki broj rad­no spo­sob­nih An­dri­je­vi­ča­na ni­kad ni­je ni za­sno­vao rad­ni od­nos, a da je ve­ći­na ne­kad za­po­sle­nih, zbog za­tva­ra­nja pri­vred­nih i dru­gih ko­lek­ti­va, osta­la bez po­sla. U An­dri­je­vi­ci ima vi­še ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja ne­go za­po­sle­nih. Gro pen­zi­o­ne­ra pri­ma pen­zi­je is­pod pro­sje­ka, od ko­jih ni­je ma­li broj onih ko­ji s ta­ko mi­ni­mal­nim pri­ma­nji­ma iz­dr­ža­va­ju vi­šeč­la­ne po­ro­di­ce. Uz to, po­da­ci uka­zu­ju da je u pro­sje­ku sko­ro sva­ki pu­no­ljet­ni sta­nov­nik An­dri­je­vi­ce kre­dit­no za­du­žen, a ve­ći­na na­vo­di da ne­ma­ju rje­še­nja ka­ko da od­go­vo­re na­ra­slim za­du­že­nji­ma.
Za vri­je­me tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa u An­dri­je­vi­ci je za­tvo­ren po­gon fa­bri­ke ko­že „Po­lim­ka“, u ko­me je ne­ka­da ra­di­lo bli­zu 200 rad­ni­ka. Slič­nu sud­bi­nu do­ži­vio je i po­gon „Ko­mo­vi“, ko­ji je po­slo­vao u sa­sta­vu be­o­grad­skog „So­ko Štar­ka“ gdje je ne­kad pla­te za­ra­đi­va­lo bli­zu 200 upo­sle­nih. Fa­bri­ka ven­ti­la­ci­o­ne opre­me „Ter­mo­vent“ upo­šlja­va­la je 160 lju­di, pri­va­ti­zo­va­na je od stra­ne be­o­grad­ske „Mon­ta­že“, da bi na­kon to­ga bi­lo rad­no an­ga­žo­va­no sve­ga ne­ko­li­ko rad­ni­ka. Kra­jem osam­de­se­tih go­di­na uga­še­no je i pred­u­ze­će „Mer­mer“ ko­je je u jed­nom mo­men­tu bro­ja­lo pre­ko 100 za­po­sle­nih. Sa ra­dom je pre­sta­lo i tr­go­vin­sko pred­u­ze­će „1.maj“, kao i an­dri­je­vi­ča­ka i ko­nju­ška po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga, dok su pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća uga­še­ne po­je­di­ne rad­ne je­di­ni­ce. Na taj na­čin je oko hi­lja­du an­dri­je­vič­kih rad­ni­ka iz­gu­bi­lo po­sao, me­đu ko­ji­ma je ma­li broj onih ko­ji su po­no­vo za­sno­va­li rad­ni od­nos.
-Tu­žno je po­gle­da­ti za­tvo­re­ne fa­bri­ke, a još tu­žni­je se su­o­či­ti se sa ži­vot­nom pri­čom onih ko­ji su ra­di­li u tim fa­bri­ka­ma. No, naj­tu­žni­je je to što smo pri­nu­đe­ni da slu­ša­mo tvrd­nje onih ko­ji su nas do­ve­li do pro­sjač­kog šta­pa o to­me ka­ko se u ovoj ze­mlji do­bro ži­vi. Pi­ta­mo se sa­mo ot­kud im to­li­ko smje­lo­sti da nas iz da­na u dan gu­ra­ju u još ve­ću pro­va­li­ju – is­ti­ču biv­ši rad­ni­ci.D.J.


Rad­ni­ci pre­tvo­re­ni u ro­bo­ve

Iz OO DF-a tvr­de da u Va­so­je­vi­ći­ma vi­še ne­ma rad­ni­ka sprem­nih da jav­no uka­žu na ka­ta­stro­fal­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku ko­ju je po­sled­njih de­ce­ni­ja vo­di­la ak­tu­el­na vlast.
-Ak­tu­el­ni vla­sto­drž­ci su uni­šti­li sve što se mo­glo uni­šti­ti, pa sa­mim tim i rad­nič­ku kla­su. Za­to ne ču­di što i to ma­lo obes­pra­vlje­nih rad­ni­ka ću­ti i po­da­nič­ki slu­ži pret­po­sta­vlje­ni­ma. Tim pri­je, jer da­nas u dr­žav­nim slu­žba­ma ra­de, uglav­nom, par­tij­ski po­slu­šni­ci ko­ji zna­ju da će bi­ti gru­bo sank­ci­o­ni­sa­ni uko­li­ko po­dig­nu svoj glas i sa­op­šte isti­nu. Isto ta­ko, oni ko­ji ra­de u pri­vat­nom sek­to­ru, ra­de na cr­no ta­ko da su nji­ma una­pri­jed za­tvo­re­na usta, jer po­slo­da­vac mo­že da ih po­ša­lje ku­ći kad god po­že­li. Ta­ko su rad­ni­ci u stva­ri ro­bo­vi ko­ji ću­te i tr­pe – na­vo­de iz OO DF-a.