Pre­ko 300 za­po­sle­nih u Za­vo­du za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja (ZIKS) u Pod­go­ri­ci i u za­tvo­ru u Bi­je­lom Po­lju tu­ži­lo je dr­ža­vu Cr­nu Go­ru zbog kr­še­nja pra­va na pa­u­zu, tra­že­ći da im se po tom osno­vu na­dok­na­di šte­ta od 3,6 mi­li­o­na eura. Tu­žbe su pod­ni­je­te Osnov­nom su­du u Pod­go­ri­ci, u fe­bru­a­ru i ma­ju ove go­di­ne.
Oko 260 za­po­sle­nik u pod­go­rič­kom ZIKS-u tra­ži da im dr­ža­va na­dok­na­di šte­tu od tri mi­li­o­na eura zbog ne­pra­vil­nog ob­ra­ču­na za­ra­de.
– Tu­ži­o­ci su u rad­nom od­no­su kod tu­že­nog ko­ji im ni­je omo­gu­ća­vao da ko­ri­ste pa­u­zu u skla­du sa Za­ko­nom o ra­du i Op­štim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom, a ni­je im ob­ra­ču­na­vao i uve­ća­vao za­ra­du po tom osno­vu – na­ve­de­no je u tu­žbi.
Kao do­kaz je po­nu­đen uvid u evi­den­ci­je pri­sut­no­sti na ra­du u ZIKS-u i sa­slu­ša­nje svje­do­ka.
– Ka­ko je tu­že­ni bio u oba­ve­zi da obez­bi­je­di ko­ri­šće­nje pa­u­ze, od­no­sno da to pred­vi­di ras­po­re­dom ko­ri­šće­nja pa­u­ze u to­ku ra­da, a to ni­je uči­nio, tu­ži­o­ci ovom tu­žbom tra­že da ostva­re svo­je pra­vo na pa­u­zu u to­ku ra­da, jer i da­nom pod­no­še­nja tu­žbe to svo­je pra­vo ne mo­gu is­ko­ri­sti­ti, od­no­sno da pred su­dom za­tra­že na­kna­du šte­te ko­ju su pre­tr­pje­li ne­ko­ri­šće­njem tog pra­va – pi­še u tu­žbe­nom za­htje­vu za­po­sle­nih u ZIKS-u.
U tu­žbi je za­tra­že­no vje­šta­če­nje vje­šta­ka fi­nan­sij­ske stru­ke, kao i da se iz­vr­ši uvid u ob­ra­čun­sku li­stu za­po­sle­nih.
Za­po­sle­ni u ZIKS-u tra­ži­li su da im se na­dok­na­di šte­ta u pe­ri­o­du od 23. av­gu­sta 2008. go­di­ne do da­na iz­ra­de na­la­za. Tu­žbe­ni za­htjev je pre­ci­zi­ran na tri mi­li­o­na, uz ka­ma­tu i na­dok­na­du tro­ško­va par­nič­nog po­stup­ka.
Dr­ža­vu i ZIKS tu­ži­lo je 56 za­po­sle­nih u bje­lo­polj­skom za­tvo­ru, ko­ji tra­že da im se na­dok­na­di šte­ta od 600.000 eura, za pe­ri­od od av­gu­sta 2008. go­di­ne, pa na­da­lje.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta ZIKS-a Pre­drag Spa­so­je­vić, ko­ji je i sam pod­nio tu­žbu zbog us­kra­ći­va­nja pra­va na pa­u­zu, ka­zao je za „Dan” da su za­po­sle­ni go­di­na­ma us­kra­će­ni za to pra­vo. On je na­veo da su se u vi­še na­vra­ta za svo­ja pra­va bo­ri­li pu­tem su­da, i da su u to­me uspje­li.
– Sin­di­kat ZIKS-a je do­ži­vio pro­mje­nu pri­je pet go­di­na i ta­da smo po­slo­dav­cu „otr­gli iz ru­ku” sin­di­kat i na­po­kon ga sta­vi­li u ru­ke rad­ni­ka. Od ta­da vo­di­mo bor­bu za ostva­ri­va­nje pra­va rad­ni­ka i ima­li smo zna­čaj­ne re­zul­ta­te. Po­kre­nu­li smo niz tu­žbi, pro­te­sta i štraj­ko­va za ostva­ri­va­nje pra­va. U pro­te­klom pe­ri­o­du ima­li smo tu­žbu za pre­ko­vre­me­ni rad ko­ja je re­zul­ti­ra­la od­lu­kom da nam se on pla­ća. Pre­ko 200 tu­ži­la­ca pod­ni­je­lo je tu­žbu da im se ri­je­ši rad­no-prav­ni sta­tus. Mi u Za­vo­du da­nas prak­tič­no ne­ma­mo slu­žbe­ni­ke ko­ji ne­ma­ju ri­je­šen rad­no-prav­ni sta­tus. Ima­li smo i tu­žbu zbog ne­pla­ća­nja dnev­ni­ca za slu­žbe­ni put i one se da­nas re­dov­no pla­ća­ju na­šim rad­ni­ci­ma. Tu­žba­ma je­di­no ni­je­smo mo­gli da iz­dej­stvu­je­mo da se po­ve­ća broj za­po­sle­nih – ka­zao je Spa­so­je­vić za „Dan”.
Pod­sje­tio je da je u ne­dav­nom iz­vje­šta­ju i Za­štit­nik ljud­skih pra­va do­šao do za­ključ­ka da za­po­sle­ni u ZIKS-u ra­de ne­pre­kid­no po 12 sa­ti, bez mo­guć­no­sti ostva­ri­va­nja pa­u­ze, bez za­mje­ne i u ve­o­ma te­škim uslo­vi­ma ra­da.
– Na­ši rad­ni­ci ne­ma­ju mo­guć­nost da ostva­re pra­vo na pa­u­zu, ko­je im je za­ko­nom za­ga­ran­to­va­no. Naš pri­mar­ni cilj je da rad­ni­ci ostva­re pra­vo na pa­u­zu, a se­ku­nard­no je da do­bi­ju nov­ča­nu nad­kna­du što to ni­je­su ima­li. S ob­zi­rom na to da je dug pe­ri­od od 2008. go­di­ne, na­go­mi­lao se broj da­na u ko­ji­ma rad­ni­ci ni­je­su ko­ri­sti­li pra­vo na pa­u­zu. Ra­di se o tu­žbe­nom za­htje­vu ve­li­kog iz­no­sa – do­dao je on.
Spa­so­je­vić tvr­di da se rad­ni­ci su­o­ča­va­ju sa pri­ti­sci­ma da po­vu­ku tu­žbe, s ob­zi­rom na to da bi u slu­ča­ju da im se tu­žbe­ni za­htjev usvo­ji, dr­ža­va mo­ra­la da im na­dok­na­di vi­še­mi­li­on­ski iz­nos.
– Oči­gled­no je ne­ko­me za­sme­ta­lo da rad­ni­ci ostva­re svo­ja pra­va, pa je po­ku­šao na ne­ki na­čin da im to us­kra­ti i vr­ši pri­ti­sak na njih da se tu­žbe po­vu­ku. S ob­zi­rom da je ta­kva si­tu­a­ci­ja, po­stig­nut je kon­tra­e­fe­kat. Dio slu­žbe­ni­ka ko­ji ni­je­su pod­ni­je­li tu­žbe ka­zao je da će i oni to uči­ni­ti – is­ta­kao je Spa­so­je­vić.
A.O.


Pre­go­vo­ri sa Agen­ci­jom bez re­zul­ta­ta

Spa­so­je­vić je po­ja­snio da je pred­met, ko­jim se tra­ži na­kna­da šte­te od tri mi­li­o­na eura, de­le­gi­ran su­du na Ce­ti­nje i oče­ku­ju sva­ki dan da se za­ka­že ro­či­šte. Na pi­ta­nje da li su po­ku­ša­li da spor sa dr­ža­vom ri­je­še mir­nim pu­tem pre­ko Agen­ci­je za mir­no rje­ša­va­nje spo­ro­va, Spa­so­je­vić je ka­zao da to vi­še ne­će ra­di­ti i da je to sa­mo gu­blje­nje vre­me­na.
– Ima­li smo je­dan pred­met gdje smo osam mje­se­ci pre­go­va­ra­li ka­ko dr­ža­va ne bi ima­la tro­ško­va. Umje­sto da ostva­ri­mo ono što smo tra­ži­li, mi smo ima­li osam mje­se­ci odu­go­vla­če­nja i pri­ti­sak kod za­po­sle­nih da to ne ra­di­mo. Po­slo­da­vac uvi­jek ima šan­su da na pri­prem­nom ro­či­štu pri­zna dug i za­vr­ši to sa mi­ni­mal­nim tro­ško­vi­ma. Sud je ipak in­sti­tu­ci­ja ko­ja nam da­je si­gur­nost, što ni­je slu­čaj sa Agen­ci­jom – sma­tra Spa­so­je­vić.