-„Dru­že Ti­to, mi ti se ku­ne­mo da sa tvo­ga pu­ta ne skre­ne­mo”, ori­lo se ne­ka­da ši­rom Ju­go­sla­vi­je, dok da­nas mno­gi evo­ci­ra­ju uspo­me­ne na to sreć­no vri­je­me ka­da je bi­la SFRJ.
U po­sva­đa­noj Cr­noj Go­ri i ze­mlja­ma biv­še Sa­ve­zne Fe­de­ra­tiv­ne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je (SFRJ) ne­mo­gu­će je ima­ti pra­znik sli­čan 25. ma­ju – Da­nu mla­do­sti, ko­ji je spa­jao to­li­ko mla­dih, svih na­ro­da i na­rod­no­sti, oci­je­ni­li su sa­go­vor­ni­ci „Da­na“. Na da­na­šnji dan, vi­še od če­ti­ri de­ce­ni­je, obi­lje­ža­vao se Dan mla­do­sti – 25. maj, u čast ro­đe­nja do­ži­vot­nog pred­sjed­nik SFRJ Jo­si­pa Bro­za Ti­ta.
Je­dan od no­si­la­ca Šta­fe­te mla­do­sti Jo­vo Pe­jo­vić ka­že za „Dan“ da su mu još u svje­žem sje­ća­nju uspo­me­ne na obi­lje­ža­va­nje 25. ma­ja – Da­na mla­do­sti. On je ka­zao da je u pe­ri­o­du od 1983. do 1986. go­di­ne, kao se­kre­tar Mla­dih Ti­to­gra­da, pre­u­zi­mao Šta­fe­tu mla­do­sti omla­din­skih funk­ci­o­ne­ra su­sjed­nih op­šti­na i pre­no­sio je za­jed­no sa mla­di­ma iz mje­snih za­jed­ni­ca, rad­nič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ško­la i uni­ver­zi­te­ta.
– Sje­ćam se da su jed­ne go­di­ne u mo­joj prat­nji bi­le Dra­ga­na Pe­šić i Lji­lja­na Mu­go­ša, po­zna­te ru­ko­met­ne re­pre­zen­ta­tiv­ke Ju­go­sla­vi­je, a dru­ge go­di­ne Raj­ka Po­po­vić i Sne­ža­na Đur­nić, naj­bo­lje uče­ni­ce sred­njih ško­la. Svje­stan či­nje­ni­ce da je to vri­je­me, kao i ovo da­na­šnje, pre­pu­no za­blu­da, ipak mi­slim da je dru­že­nje i je­din­stvo ko­je je ta­da vla­da­lo me­đu mla­dim lju­di­ma bi­lo mno­go zna­čaj­ni­je od obi­lje­ža­va­nja ro­đen­da­na dru­ga Ti­ta – po­ru­čio je on.
Do­da­je da su bi­la ne­za­bo­rav­na no­še­nja šta­fe­te na uni­ver­zi­te­tu, Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma, Do­mu voj­ske i dru­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ko­je je, ka­ko je re­kao, pra­tio bo­gat kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram.
– Da­nas u po­sva­đa­noj Cr­noj Go­ri i dr­ža­va­ma biv­še nam za­jed­nič­ke dr­ža­ve, te­ško da bi mo­gli ima­ti slič­ne ma­ni­fe­sta­ci­je u ko­ji­ma bi uče­stvo­va­lo to­li­ko mla­dih lju­di. Upra­vo za­to što su se pro­ta­go­ni­sti po­dje­la i su­ko­ba po­bri­nu­li da obe­smi­sle sve ono što nas je spa­ja­lo. Mi smo ta­da ži­vje­li za Dan mla­do­sti i or­ga­ni­zo­va­nje sa­ve­znih rad­nih ak­ci­ja. Upra­vo te ak­tiv­no­sti su bi­le pre­pu­ne me­đu­sob­ne lju­ba­vi, ra­do­va­nja i po­što­va­nja. Bi­le su to isto­vre­me­no i or­ga­ni­za­ci­je na ko­ji­ma su se pro­mo­vi­sa­li naj­bo­lji – na­vo­di Pe­jo­vić.
On is­ti­če da je imao čast da 25. ma­ja 1986. go­di­ne, u ime po­kre­ta Go­ra­na Ti­to­gra­da, či­ji je ta­da bio pred­sjed­nik, pri­mi naj­ve­će pri­zna­nje omla­di­ne Ju­go­sla­vi­je, pla­ke­tu „25. maj“.
– Da­nas je mno­go onih ko­ji se tru­de svim si­la­ma da iz svo­jih bi­o­gra­fi­ja iz­bri­šu to vri­je­me i nji­ho­vo uče­šće u nji­ma. Za raz­li­ku od njih, ja sam po­no­san na taj pe­ri­od svog ži­vo­ta jer sam bio ne­u­po­re­di­vo slo­bod­ni­ji i sreć­ni­ji ne­go da­nas – na­gla­ša­va on.
Zo­ran La­ku­šić ka­že da je imao čast da kao pred­sjed­nik Mla­dih Pod­go­ri­ce i stu­dent no­si i pri­mi Šta­fe­tu mla­do­sti 1984. go­di­ne na cen­tral­noj pro­sla­vi za Cr­nu Go­ru, is­pred Uni­ver­zi­te­ta „Velj­ko Vla­ho­vić“. Ta­da je, ka­ko se pri­sje­ća, bio u pri­su­stvu ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka omla­di­ne Uni­ver­zi­te­ta Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Jo­va Pe­jo­vi­ća, se­kre­ta­ra Mla­dih Ti­to­gra­da.
– Bio je to ma­so­van do­ga­đaj, pri­pre­man mje­se­ci­ma ra­ni­je, uz pri­su­stvo cr­no­gor­skog dr­žav­nog vr­ha. Bio je za me­ne dan za pam­će­nje i ve­li­ka čast, jer sam ta­da istin­ski vje­ro­vao u ide­je so­ci­ja­li­zma, sa uvje­re­njem da će jed­nog da­na za­vla­da­ti svi­je­tom. Si­stem ko­ji je pro­pa­gi­rao so­ci­jal­nu jed­na­kost i prav­du bio je pri­vla­čan za mla­de lju­de. To je do­ga­đaj ko­ji mi je i da­nas ostao u li­je­pom sje­ća­nju. Bio sam ta­da i da­nas po­no­san što sam ja bio iza­bran da na ta­kvom mje­stu pri­mim i no­sim Šta­fe­tu mla­do­sti. U to vri­je­me bi­la je to naj­ve­ća čast i pri­vi­le­gi­ja, ko­ja pri­pa­da­la sa­mo naj­bo­ljim, iako je to bi­la že­lja sva­kog omla­din­ca i omla­din­ke. Taj osje­ćaj i strep­nja u ži­vo­tu se sa­mo je­dan­put mo­gu do­ži­vje­ti. Te uspo­me­ne i po­nos se no­se do kra­ja ži­vo­ta. Bi­lo je to ve­li­čan­stve­no vri­je­me – pri­sje­ća se La­ku­šić.
On na­gla­ša­va da ni­je bi­lo sve bes­pre­kor­no i ide­al­no u vre­me­nu ka­da se sla­vio Dan mla­do­sti.
– Bi­la je to dik­ta­tu­ra ko­ja je nu­di­la de­mo­kra­ti­ju, u od­no­su na da­na­šnje vri­je­me. Si­stem ko­ji je bio mno­go hu­ma­ni­ji ne­go da­na­šnji. Da­nas smo do­bi­li mno­go go­ru va­ri­jan­tu si­ste­ma ko­ji je sru­šio sve vri­jed­no­sti ko­je su gra­đe­ne de­ce­ni­ja­ma. Ne­kad moć­na cr­no­gor­ska pred­u­ze­ća su uni­šte­na, i nji­ho­vom pro­da­jom džem­pe­ra­ši su pre­ko no­ći po­sta­li bo­ga­ta­ši. Jed­na od naj­ve­ćih vri­jed­no­sti bi­ja­še ta što smo kao gra­đa­ni, ugled­ne dr­ža­ve, bi­li uva­že­ni svud po svi­je­tu. Bi­la je to su­ve­re­na ne­za­vi­sna i ne­svr­sta­na ze­mlja. Ove sa­da­šnje dr­žav(ic)e, što sla­ve da­ne ne­za­vi­sno­sti, ni­je­su ni­kad bi­le za­vi­sni­je, osim u vri­je­me kad bje­hu oku­pi­ra­ne, ne­go što su sa­da. Uči­nje­še se ne­za­vi­snim jed­na od dru­ge ali pot­pu­no za­vi­sne od onih da­ljih ko­ji­ma je sop­stve­ni in­te­res pri­o­ri­tet – do­da­je on.
La­ku­šić na­vo­di da u to vri­je­me ni­je bi­lo ide­o­lo­ške po­di­je­lje­no­sti i da se iskre­no vje­ro­va­lo u ta­da­šnju ide­o­lo­gi­ju.
– Ra­do­va­li smo se Da­nu mla­do­sti, jer je mla­dost mo­gla po­ka­za­ti svo­je vri­jed­no­sti i lje­po­tu. Ži­vje­lo se za taj dan i že­lja je bi­la sko­ro sva­kog omla­din­ca i omla­din­ke da po­ne­se Šta­fe­tu mla­do­sti, ali se je mo­gli no­si­ti ipak sa­mo naj­bo­lji. No­si­o­ci su ka­sni­je u vi­še­par­tij­skom si­ste­mu bi­li lju­di ko­ji su bi­li na naj­zna­čaj­ni­jim dr­žav­nim i jav­nim funk­ci­ja­ma. Za no­si­o­ce Šta­fe­te mla­do­sti bi­ra­ni su naj­bo­lji uče­ni­ci i stu­den­ti, mla­di rad­ni­ci, is­tak­nu­ti spor­ti­sti, ak­ci­ja­ši – udar­ni­ci i uop­šte mla­di lju­di ko­ji su se is­ti­ca­li svo­jim uče­njem, ra­dom i za­la­ga­njem – ob­ja­šnja­va La­ku­šić.
A.O.


Po­sli­je Ti­ta ni­je bi­lo Ti­ta

Ratko Đu­kić iz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta ka­zao je da je šta­fe­ta u se­bi sa­dr­ža­la že­lje i po­zdra­ve svih na­ro­da i na­rod­no­sti.
– Na­ža­lost, i po­sli­je Ti­ta ni­je bio Ti­to, naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći im­pe­ri­ja­li­sti­ma, ostra­šće­nim na­ci­o­na­li­sti­ma, re­van­ši­sti­ma i se­pa­ra­ti­sti­ma, ko­ji su svi za­jed­no po­mo­gli da se av­no­jev­ska Ju­go­sla­vi­ja ras­pad­ne u kr­vi – po­ru­čio je on.


Or­ga­ni­zu­ju pro­sla­vu

Mo­to-kamp „Lojd“ iz Su­to­mo­ra i ove go­di­ne obi­lje­ža­va 25. maj i or­ga­ni­zu­je pro­sla­vu po­vo­dom Da­na mla­do­sti.
– Za da­nas je, u 21 čas, pla­ni­ra­na tra­di­ci­o­nal­na i auten­tič­na va­tro­met­no-pi­ro­teh­nič­ko-pe­tard­na ka­no­na­da sa mu­zič­kim he­pe­nin­gom, a sve pro­gram­ske ak­tiv­no­sti će se od­vi­ja­ti po svim in­ter­na­ci­o­nal­nim stan­dar­di­ma i utvr­đe­nim pro­pi­si­ma, uz strikt­no po­što­va­nje svih me­đu­na­rod­nih pra­vi­la i stan­dar­da ko­ji se od­no­se na ova­kve pri­red­be i ko­ji se pri­mje­nju­ju u ova­kvim pri­li­ka­ma – ka­zao je pred­sjed­nik „Loj­da“ Ivan Zan­ko­vić.


Po­što­vao rad­nič­ku kla­su

Iz Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Ju­go­sla­vi­je – Sa­ve­za ko­mu­ni­sta Cr­ne Go­re na­da­ju se da će mla­de ge­ne­ra­ci­je ko­je do­la­ze ima­ti vi­še slu­ha za za­jed­nič­ki ži­vot na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je i da će is­pra­vi­ti gre­ške sta­ri­jih i po­no­vo ob­je­di­ni­ti sve u jed­nu ve­li­ku dr­ža­vu. Rat­ko Đu­kić iz te or­ga­ni­za­ci­je ka­zao je da Ti­to ni­ka­da ni­je sta­vio re­vo­lu­ci­ju ili par­ti­ju iz­nad na­rod­nih ma­sa.
– Ti­to je ci­je­nio i po­što­vao rad­nič­ku kla­su i uvi­jek go­vo­rio da je ona glav­ni oslo­nac i te­melj na­še pri­vre­de. Ali, Ti­to ne bi bio to što je­ste da i po­red to­ga ni­je imao kraj­nje otvo­ren od­nos pre­ma naj­mla­đim pi­o­ni­ri­ma i omla­di­ni. Za­to ne tre­ba da ču­di što je pred­lo­žio da dan nje­go­vog ro­đe­nja bu­de dan svih mla­dih, što je sa odu­še­vlje­njem pri­hva­će­no – na­veo je Đu­kić.


Ko­mu­ni­sti vjer­ni svom pred­sjed­ni­ku

De­se­to­go­di­šnja Nik­ši­ćan­ka Mi­ja Sta­ni­šić ima­la je tu čast da ove go­di­ne uli­ca­ma rod­nog gra­da pro­ne­se šta­fe­tu mla­do­sti. Sim­bol pro­šlih i li­je­pih vre­me­na ne­ko­li­ko po­sled­njih go­di­na vra­ti­li su u Nik­šić pred­stav­ni­ci Op­štin­skog ko­mi­te­ta JKPCG ko­ji su or­ga­ni­za­to­ri ma­ni­fe­sta­ci­je ko­jom obi­lje­ža­va­ju da­na­šnji pra­znik, Dan mla­do­sti. Mi­ja, u prat­nji ne­ko­li­ci­ne gra­đa­na, šta­fe­tu je pro­ni­je­la cen­trom Nik­ši­ća, a po­tom je pre­da­la Ko­mu­ni­sti­ma ko­ji će je već da­nas do­pre­mi­ti do Be­o­gra­da i osta­vi­ti u Ku­ći cvi­je­ća. Oku­plje­ni­ma su se obra­ti­li pred­sjed­ni­ci op­štin­skih ko­mi­te­ta Nik­šić i Plu­ži­ne Ra­di­slav Sta­ni­šić i Mir­ko Vu­ko­vić, a Če­do Gro­zda­nić je pro­či­tao po­ru­ku ko­ju će da­nas za­jed­no sa šta­fe­tom pre­da­ti zva­nič­na de­le­ga­ci­ja Ko­mu­ni­sta Nik­ši­ća. Po­ru­ka je upu­će­na „naj­ve­ćem i ne­po­bje­di­vom vo­đi ju­go­slo­ven­skih na­ro­da” Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu.B.B.