DA­NI­LOV­GRAD- Mi­ro­slav Bo­ge­tić iz Vu­či­ce na­do­mak Da­ni­lov­gra­da po­klo­nio je dio svo­je ze­mlje u Bo­a­nu Ka­di­ća Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko –pri­mor­skoj. Na toj ze­mlji na­la­ze se osta­ci ku­će To­do­ra Ka­di­ća, ko­ji je u Ko­to­ru 1860. go­di­ne ubio knja­za Da­ni­la Pe­tro­vi­ća. U po­sled­nje vri­je­me pu­no se go­vo­ri o raz­lo­zi­ma tog ubi­stva i sve vi­še je či­nje­ni­ca ko­je uka­zu­ju da se Ka­dić na taj čin od­lu­čio bra­ne­ći čast svo­je po­ro­di­ce, jer ni­je mo­gao da pre­đe pre­ko uvre­de i obeš­ča­šće­nja odi­ve Ka­di­ća. To brat­stvo, na­kon kob­nog ko­tor­skog do­ga­đa­ja, bi­lo je de­ce­ni­ja­ma pro­go­nje­no, pa su mno­gi čak i pro­mi­je­ni­li pre­zi­me ka­ko bi se spa­si­li osve­te Pe­tro­vi­ća, a plan­ski je uni­šta­va­na To­do­ro­va imo­vi­na. Ipak, na ima­nju Mi­ro­sla­va Bo­ge­ti­ća, od­mah is­pod ma­na­sti­ra Sve­tog Di­mi­tri­ja u Bo­a­nu Ka­di­ća, u ka­me­ni­tom ši­pra­gu i da­nas se mo­gu pri­mi­je­ti­ti osta­ci ku­će To­do­ra Ka­di­ća.
-Od­ra­stao sam u ovom kra­ju i od sta­rih sam slu­šao pri­če o To­do­ru Ka­di­ću. Za me­ne je on ve­li­ki ju­nak i tre­ba da slu­ži na čast svo­me brat­stvu. Ono što ja znam o nje­mu dru­ga­či­je je od ono­ga što je za­pi­sa­la zva­nič­na cr­no­gor­ska isto­ri­o­gra­fi­ja. Zbog te sve­te obe­ve­ze pre­ma To­do­ru Ka­di­ću ka­da sam bio u pri­li­ci, a to se de­si­lo na Vas­krs ove go­di­ne, po­klo­nio sam dio ze­mlje na ko­joj se na­la­ze osta­ci ku­će To­do­ra Ka­di­ća Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko pri­mor­skoj, ali i svo­joj bra­ći iz bra­stva Ka­di­ća. To je oba­ve­za pre­ma mom dje­tinj­stvu, ali i pre­ma za­vi­ča­ju i uspo­me­ni na mo­je pret­ke ko­ji su mi pre­ni­je­li pri­ču o tom zlom vre­me­nu ko­ji je osta­vio ve­li­ki trag u Bje­lo­pa­vli­ći­ma. Na­dam se da će mi­tro­po­li­ja na če­lu sa na­šim du­hov­nim vla­da­rom mi­tro­po­li­tom Am­fi­lo­hi­jem ob­no­vi­ti ku­ću To­do­ra Ka­di­ća, pre­tvo­ri­ti je u spo­men- dom i otvo­ri­ti nje­na vra­ta za sve oni ko­ji že­le da sa­zna­ju pra­vu isti­nu o bje­lo­pa­vlić­koj tra­ge­di­ji – ka­že Mi­ro­slav. On do­da­je da je du­go pla­ni­rao da ovo ura­di, ali da, dok se ni­je pri­je dvi­je de­ce­ni­je iz­gra­dio ma­na­stir Sve­tog Di­mi­tri­ja, ni­je bi­lo mo­guć­no­sti da se ta­ko ne­što i re­a­li­zu­je. Ka­da je na dva­de­se­tak me­ta­ra od ku­će To­do­ra Ka­di­ća po­dig­nut hram, on­da je i Mi­ro­sla­vlje­va ide­ja bi­la bli­ža ostva­re­nju.
-Vje­ru­jem da je na na­šoj po­ro­di­ci i bož­ji bla­go­slov, jer se baš na mom ima­nju na­la­ze osta­ci ku­će Ka­di­ća. Oni su da­nas po­kri­ve­ni ko­ro­vom, ali na­dam se da će se to usko­ro pro­mi­je­ni­ti. O To­do­ru Ka­di­ću u ma­na­sti­ru Sve­tog Di­mi­tri­ja, ali i u Da­ni­lov­gra­du i Cr­noj Go­ri, pu­no se go­vo­ri, ali ni­šta ni­je ura­đe­no ka­ko bi se ob­no­vi­lo nje­go­vo ku­ći­šte, sta­vi­lo pod krov i do­stoj­no obi­lje­ži­lo. Na­dam se da je moj skrom­ni po­klon po­če­tak du­hov­ne ob­no­ve Bje­lo­pa­vli­ća, gdje će se mno­go šta po­sta­vi­ti na pra­vo mje­sto. Uvjern sam da će usko­ro svi oni ko­ji po­sje­te naš ma­na­stir mo­ći da se upo­zna­ju i sa svi­me što se iz­me­đu Ka­di­ća i Pe­tro­vi­ća do­ga­đa­lo pri­je vi­še od 150 go­di­na, a da će se o sve­mu to­me po­da­ci usko­ro na­ći u ob­no­vlje­noj To­do­ro­voj ku­ći. Valj­da ću do­če­ka­ti da i to vi­dim i da ta­ko is­pu­nim svo­ju, ali i oba­ve­zu mo­jih pre­da­ka pre­ma brat­stvu Ka­di­ća – is­ti­če Mi­ro­slav.Naš sa­go­vor­nik ka­že da je pu­no le­gen­di ve­za­no za ovaj kraj. Jed­na od njih ka­že da se na obli­žnjem uz­vi­še­nju Mi­lu­še­vi­ni, na­la­zio pla­to na ko­jem su se sa­sta­ja­li Ka­di­ći i od­lu­či­va­li ka­ko da se su­prot­sta­ve stra­nim, ali i do­ma­ćim na­sil­ni­ci­ma. Na tom mje­stu, le­gen­da je upam­ti­la, ra­sla je bu­kva, što je neo­bič­no za rav­ni­cu. Pre­da­nje ka­že da je jed­na sta­ri­ca pred­vi­dje­la da će bu­kva pa­sti, ali je i pro­ro­ko­va­la da će dr­vo pa­sti u prav­cu iz ko­jeg će u Cr­nu Go­ru do­ći ve­li­ka ne­vo­lja. Ta­ko se i de­si­lo, jer je bu­kva pa­la u prav­cu Ska­dra, ko­ji je cr­no­gor­ska voj­ska uz ve­li­ke gu­bit­ke do­bi­la oruž­jem, ali je mo­ra­la da na­pu­sti taj grad zbog in­te­re­sa ve­li­kih si­la.
-To je sa­mo jed­na od pri­ča iz ovog kra­ja. O osta­li­ma bi se mo­gla na­pi­sa­ti knji­ga, a mi­slim da će ob­no­va ku­će To­do­ra Ka­di­ća po­kre­nu­ti Bje­lo­pa­vli­će da se okre­nu svo­joj pro­šlo­sti i bu­duć­no­sti i da vi­še ne pri­hva­ta­ju do­ma­će i stra­ne sil­ni­ke ko­ji od na­ših ju­na­ka pra­ve iz­daj­ni­ke- is­ta­kao je Mi­ro­slav Bo­ge­tić.
I.M.


Kćer­ke bez po­sla

Že­lja da po­mog­ne i da­ru­je kod Mi­ro­sla­va ,,ni­je od ju­če’”. On je kao in­že­njer auto­ma­ti­ke i te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja pret­hod­nih 40 go­di­na bes­plat­no učio đa­ke taj­na­ma ma­te­ma­ti­ke i elek­tro­ni­ke. Pu­no đa­ka, a sa­da vi­đe­nih i moć­nih lju­di, pro­šli su Mi­ro­sla­vlje­ve lek­ci­je i uz po­moć njih do­bi­li di­plo­me ve­li­kih ško­la.
-Mno­gi od njih da­nas kad me vi­de pra­ve se da me ne po­zna­ju. I ne­ka ih, ne­ka ta­ko ra­de, ako mi­sle da ta­ko tre­ba. Ipak, bo­li me što i na­kon tih de­ce­ni­ja spre­ma­nja đa­ka da­nas ne mo­gu da za­po­slim dvi­je kćer­ke. One su za­vr­ši­le sred­nje ško­le, ali po­sla ni na vi­di­ku. Zar je ta­ko tre­ba­lo da mi se vra­ti za onih 40 go­di­na spre­ma­nja đa­ka – pi­ta se Mi­ro­slav.


Dug pre­ma pre­ci­ma ne­ma ci­je­nu

Mi­ro­slav je uče­stvo­vao i u pri­ku­plja­nju pri­lo­ga za po­di­za­nje spo­men- do­ma Bi­je­lom Pa­vlu u Sret­nji. On je ob­i­šao sko­ro sve osnov­ne i sred­nje ško­le i po­di­je­lio pla­ka­te o to­me ka­ko se mo­že po­mo­ći grad­nja do­ma u Sret­nji, a i sam je ob­i­šao mno­ge Bje­lo­pa­vli­će i osta­le ko­ji ži­ve u glav­nom gra­du, a mo­gli bi da uče­stvu­ju u tom po­du­hva­tu.
-Ni­je la­ko, ima do­sta po­sla, ali dug pre­ma pre­ci­ma ne­ma ci­je­nu – po­ru­ču­je Mi­ro­slav.