Iz­mje­na­ma Za­ko­na o par­nič­nom po­stup­ku, ko­je su ne­dav­no usvo­je­ne u Skup­šti­ni, gra­đa­ni­ma je za­pri­je­će­no da će uko­li­ko se usu­de da tu­že dr­ža­vu, u slu­ča­ju da iz­gu­be spor, pla­ća­ti ve­li­ke nov­ča­ne su­me za sud­ske tro­ško­ve. Shod­no tim pro­pi­si­ma, gra­đa­ni ko­ji pro­ci­je­ne da su im dr­žav­ni or­ga­ni i slu­žbe­ni­ci po­vri­je­di­li pra­va i zbog to­ga od­lu­če da po­tra­že prav­du, uko­li­ko im tu­žbe­ni za­htjev bu­de od­bi­jen, osim tro­ško­va za svog prav­nog za­stup­ni­ka, mo­ra­će da pla­ća­ju i za­štit­ni­ka imo­vin­sko­prav­nih in­te­re­sa dr­ža­ve. Gra­đa­ni će ta­ko pu­ni­ti dr­žav­ni bu­džet pla­ća­ju­ći rad­nje za­stup­ni­ka dr­ža­ve ko­ji za svoj po­sao u sva­kom slu­ča­ju pri­ma pla­tu.
Podgorički advokat Slobodan Smolović kazao je da su ove izmjene Zakona o parničnom postupku (ZPP) neustavne i da ograničavaju pravo građana na pristup sudu, te da su isključivo motivisane smanjenjem broja tužbi protiv države.
– Gra­đa­ni će pod pri­jet­njom pla­ća­nja vi­so­kih par­nič­nih tro­ško­va dr­ža­vi, a zbog lo­še eko­nom­ske si­tu­a­ci­je u dru­štvu, iz­bje­ga­va­ti da se upu­ste u sud­ski spor radi zaštite svojih prava, postupku u kom bi provjerili zakonitost rada države i njenih organa, te sankcionisali eventualnu povredu njihovih prava za koju smatraju da je odgovorna država – sma­tra Smo­lo­vić.
On je ob­ja­snio da je ovim iz­mje­na­ma pro­pi­sa­no da za­štit­nik imo­vin­sko­prav­nih in­te­re­sa dr­ža­ve ima pra­vo na na­kna­du sud­skih tro­ško­va kao advo­kat u slu­ča­ju da tu­žbe­ni za­htjev gra­đa­ni­na bu­de od­bi­jen.
– Op­šte je pra­vi­lo ZPP-a da stran­ka ko­ja us­pi­je u spo­ru, od­no­sno či­ji se tu­žbe­ni za­htjev is­po­sta­vi kao osno­van, ima pra­vo na na­kna­du sud­skih tro­ško­va od pro­tiv­ne stra­ne. Ovi troškovi podrazumijevaju naknadu plaćenih taksa, vještačenja, zatim nagrade na ime sastavljanja tužbe, žalbe, podnesaka, zastupanja na ročištima i sl. Drugim riječima, sve troškove na ime nagrade za rad advokata građani će plaćati ukoliko izgube spor protiv države, iako nju nije zastupao advokat, već zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države. Ovim izmjenama po prvi put se propisuje pravo države da, u slučaju da uspiju u nekoj parnici protiv građana ili pravnog lica, ima pravo da od njih zahtijeva naknadu troškova koji bi obuhvatali i troškove kao da je državu zastupao advokat. Troškovi bi se odmjeravavali po advokatskoj tarifi koja se do ovih izmjena primjenjivala isključivo na advokate – ka­zao je Smo­lo­vić u raz­go­vo­ru za „Dan”.
On je do­dao da se ne mo­že pre­ci­zi­ra­ti ko­li­ke će tro­ško­ve gra­đa­ni pla­ti­ti zbog iz­mje­na ZPP-a jer to za­vi­si od vi­si­ne vri­jed­no­sti spo­ra, du­ži­ne tra­ja­nja par­ni­ce, ali se svakako radi o značajnim izdacima.
– Ovakvo zakonsko rješenje državi daje pravo da od građana traži naknadu za sastavljanje tužbe, odgovora na tužbu, žalbi, zastupanja na ročištu, podnesaka kao da su radnje preduzete od strane advokata, što nije slučaj, budući da državu zastupa zaštitnik, koji za to već prima platu–uka­zao je Smo­lo­vić i is­ta­kao da za­štit­nik in­te­re­sa dr­ža­ve ni­je advo­kat, ni­ti je re­gi­stro­van za oba­vlja­nje te dje­lat­no­sti.
On je na­gla­sio da ni­je re­al­no da za­štit­ni­ci in­te­re­sa dr­ža­ve ko­ji pri­ma­ju pla­tu na­pla­ću­ju svo­je uslu­ge od gra­đa­na kao da su advo­ka­ti i iz raz­lo­ga što, za raz­li­ku od advo­ka­ta, ne pla­ća­ju po­re­ze, niti imaju druge realne troškove.
– Novi zakonski propisi dodatno ugrožavaju građane jer će, ukoliko dobrovoljno ne plate troškove zaštitnika državnih interesa, naplata biti obavljena prinudno, u izvršnom postupku putem javnih izvršitelja, što povlači dodatne troškove, a njihova imovina može biti blokirana i izložena javnoj prodaji, dok plate i penzije mogu biti obustavljene do 50 odsto njihovog iznosa – pre­do­čio je Smo­lo­vić.
On je re­kao da se Advo­kat­ska ko­mo­ra oštro us­pro­ti­vi­la pred­lo­gu iz­mje­na ZPP-a u for­mi za­ključ­ka ko­ji je pro­sli­je­đen Skup­šti­ni i Od­bo­ru za po­li­tič­ki si­stem, pra­vo­su­đe i upra­vu. Ipak, taj za­klju­čak nije ni razmatran, a kamoli uvažen, ni­ti je Advo­kat­ska ko­mo­ra uče­stvo­va­la u iz­ra­di iz­mje­na ZPP- a, iako bi, ka­ko is­ti­če Smo­lo­vić, tre­ba­la da bu­de ak­tiv­ni su­di­o­nik, s ob­zi­rom da se ra­di o pro­ce­snom za­ko­nu.
– To po­ka­zu­je da Advo­kat­ska ko­mo­ra u Crnoj Gori, na­ža­lost, ne­ma re­al­nu dru­štve­nu moć i in­sti­tu­ci­o­nal­ni uti­caj ko­ji bi mo­ra­la ima­ti s ob­zi­rom na zna­čaj u pra­vo­su­đu svake razvijene države, što treba da posebno zabrine sve advokate, ali i građane, budući da zaštitu svojih prava u najvećem broju slučajeva, ostvaruju upravo uz pomoć advokature kao samostalne i nezavisne profesije–na­veo je Smo­lo­vić.
On smatra da su ove izmjene zakona, još jedan od udara na advokaturu u Crnoj Gori, budući da je istima po prvi put predviđena mogućnost da se troškovi parničnog postupka odmjeravaju po advokatskoj tarifi i licima koja nisu advokati, u ovom slučaju zaštitniku imovinskih interesa države.
- Podsjećam da je advokatska tarifa donijeta isključivo radi određivanja nagrade advokata i da se može primjenjivati samo na radnje koje preduzima advokat, a ne bilo koje drugo lice, što izmjene ZPP-a i sa ovog aspekta čini neustavnim. Ovim se otvara put da u budućnosti advokatsku tarifu počnu primjenjivati i raznorazne pravne agencije, nadripisari i drugi subjekti, koji se u zadnje vrijeme sve češće srijeću u sudskim postupcima- ističe advokat Smolović.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ukoliko je cilj zakonskih izmjena bio da se obezbijedi pravo na naknadu troškova zaštitnika interesa države, država je mogla eventualno donijeti posebanu uredbu ili pravilnik, koji bi se odnosio samo na zaštitnike i koji bi propisao visinu njihovih naknada koje bi bile u skladu sa postojećom ekonomskom situacijom u državi, a ne da primjenjuje tarifu sasvim druge, advokatske profesije.
M.V.P.


Ne­lo­gič­no­sti

Pre­ma Smo­lo­vi­će­voj ocje­ni, usva­ja­nje iz­mje­na ZPP-a pred­sta­vlja pre­se­dan i zbog či­nje­ni­ce da su one usvo­je­ne bez uče­šća Advo­kat­ske ko­mo­re i bez jav­ne ras­pra­ve.
– Još jed­na od ne­lo­gič­no­sti ovog za­kon­skog rje­še­nja je da će pra­vo na na­kna­de sud­skih tro­ško­va ima­ti sa­mo za­štit­ni­ci imo­vin­sko­prav­nih in­tere­sa dr­ža­ve, a ne i li­ca ko­ja za­stu­pa­ju npr. or­ga­ne lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i prav­na li­ca. Pritom, građanin koji npr. uspije u sporu protiv Države, a nije zastupan od strane advokata, nema pravo na naknadu troškova od države, iako bi ona u obrnutoj situaciji imala pravo na naknadu troškova od tog istog građanina, što dovoljno govori o nejednakosti stranaka u postupku, iako je jednakost stranaka jedno od osnovnih načela parničnog postupka – ka­zao je Smo­lo­vić.