Dr­ža­va Cr­na Go­ra is­pla­ti­la je spo­ra­zum­no 232.848 eura li­ci­ma po osno­vu neo­vla­šće­nog li­še­nja slo­bo­de u pret­hod­ne tri i po go­di­ne. Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva prav­de, iz dr­žav­nog bu­dže­ta je po ovom osno­vu 2012. go­di­ne is­pla­će­no čak 149.158 eura, u 2013 – 54.670, a 14.850. eura u 2014. go­di­ni. Do sre­di­ne ju­na ove go­di­ne li­ci­ma ko­ja su neo­sno­va­no li­ša­va­na slo­bo­de is­pla­će­no je 14.170 eura.
Po­re­ski ob­ve­zni­ci su na­ve­de­ni iz­nos pla­ti­li za ukup­no 59 spo­ra­zu­ma, ko­li­ko ih je Mi­ni­star­stvo prav­de pot­pi­sa­lo sa ošte­će­nim li­ci­ma usled neovlašćenog lišavanja slobode. Naj­vi­še spo­ra­zu­ma pot­pi­sa­no je 2012. go­di­ne (27), a naj­ma­nje la­ni – pet.
Zbog neo­sno­va­nog li­ša­va­nja slo­bo­de Mi­ni­star­stvu prav­de pod­ni­je­ta su još 192 za­htje­va. Sud­ski po­stup­ci su u to­ku za 67 za­htje­va, gdje će even­tu­al­ni iz­nos na­kna­de od­re­di­ti sud. U 22 slu­ča­ja pod­no­si­o­ci za­htje­va ni­je­su pre­da­li Mi­ni­star­stvu prav­de pot­pu­nu do­ku­men­ta­ci­ju, dok se pre­o­sta­la 103 za­htje­va na­la­ze u po­stup­ku ob­ra­de.
Ka­ko je u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao ko­or­di­na­tor prav­nog pro­gra­ma u NVO Gra­đan­ska ali­jan­sa (GA) Zo­ran Vu­ji­čić, bez ob­zi­ra što je iz­nos is­pla­te za neo­sno­va­no li­še­nje slo­bo­de u pa­du u od­no­su na ra­ni­je, tu­ži­o­ci ola­ko pred­la­žu pri­tvor, a su­di­je usva­ja­ju te pred­lo­ge iako mo­žda ne­ma stvar­nog osno­va. On na­vo­di da u pret­hod­nom pe­ri­o­du ni­je bi­lo de­talj­nog obra­zla­ga­nja od­re­đi­va­nja pri­tvo­ra, sma­tra­ju­ći da je to bio je­dan od raz­lo­ga za­što se ova mje­ra ta­ko la­ko od­re­đi­va­la.
– Pred­lo­zi za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra su vi­še re­ci­div pret­hod­nih vre­me­na ne­go što su bi­li re­al­na po­tre­ba, pa su mno­ga li­ca umje­sto sa slo­bo­de po­stu­pak pra­ti­la iz pri­tvo­ra – ka­že Vu­ji­čić.
On sma­tra da se u po­sled­nje vri­je­me jem­stvo sti­dlji­vo uvo­di kao ga­ran­ci­ja i obez­bje­đe­nje li­ca u po­stup­ku umje­sto pri­tvo­ra, što bi u na­red­nom pe­ri­o­du tre­ba­lo mak­si­mal­no is­ko­ri­sti­ti, a to je i evrop­ska prak­sa.
– Su­di­je i tu­ži­o­ci kao naj­od­go­vor­ni­ji mo­ra­ju se stal­no edu­ko­va­ti i če­šće se po­zi­va­ti na od­lu­ke Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, jer ovo pred­sta­vlja je­dan od osno­va kr­še­nja ljud­skih pra­va. Ta­ko­đe, su­di­je i tu­ži­o­ci mo­ra­ju ima­ti u vi­du da u ma­lim sre­di­na­ma, kao što je na­ša, od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra pro­iz­vo­di mno­ge ne­že­lje­nje efek­te po tu oso­bu, po­čev od osu­de jav­no­sti, even­tu­al­nog gu­bit­ka po­sla, pa se pu­šta­nje na slo­bo­du ili oslo­ba­đa­nje od bi­lo ko­je od­go­vor­no­sti ne mo­gu iz­mje­ri­ti nov­ča­nom od­šte­tom – upo­zo­rio je on.
Pred­sjed­nik Advo­kat­ske ko­mo­re Zdrav­ko Be­go­vić sma­tra da no­si­o­ci pra­vo­sud­nih funk­ci­ja u Cr­noj Go­ri sko­ro da ne pri­mje­nju­ju al­ter­na­tiv­ne mje­re ko­je pred­vi­đa za­kon, pa od­re­đi­va­njem i pro­du­ža­va­njem pri­tvo­ra osum­nji­če­nim li­ci­ma us­kra­ću­ju ele­men­tar­na ljud­ska pra­va. On na­vo­di da advo­ka­ti sva­ko­dnev­no u sud­ni­ca­ma in­si­sti­ra­ju na to­me da pri­tvo­ri tra­ju što kra­će, po­go­to­vo u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da je oči­gled­no da u spi­si­ma ne­ma do­volj­no do­ka­za da ne­ko bu­de okri­vljen, a re­la­tiv­no du­go bo­ra­vi u pri­tvo­ru.
– To je pro­blem ne sa­mo ma­te­ri­jal­ne pri­ro­de, ko­ju tr­pe po­re­ski ob­ve­zni­ci zbog či­nje­ni­ce da je ne­ko neo­sno­va­no bio u pri­tvo­ru, ne­go i je­dan so­ci­o­lo­ški pro­blem gdje li­ca pro­vo­de vri­je­me u pri­tvo­ru pot­pu­no neo­sno­va­no, gdje im se na taj na­čin us­kra­ću­ju ele­men­tar­na ljud­ska pra­va – pra­vo na slo­bo­du. Sma­tram da je pri­tvor nu­žna mje­ra, da ga tre­ba od­re­đi­va­ti i pro­du­ža­va­ti sa­mo u nu­žnim slu­ča­je­vi­ma. Ako se ne od­re­di pri­tvor, to sa­mo po se­bi ne zna­či da se po­stu­pak pre­ki­da ili da se ob­u­sta­vlja. Po­stu­pak se vo­di, pa će even­tu­al­no po­sli­je pra­vo­sna­žno­sti pre­su­de sva­ko pla­ti­ti ono što du­gu­je – po­ru­čio je Be­go­vić.
Do­da­je da je od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra nu­žno i re­strik­tiv­no i da ga sa­mo u po­seb­nim si­tu­a­ci­ja­ma tre­ba od­re­đi­va­ti.
– Me­đu­tim, či­ni mi se da to ov­dje ni­je prak­sa, da se ide po iner­ci­ji i da se pri­tvor od­re­đu­je i u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da ni­je po­treb­no – sma­tra on.
Be­go­vić ob­ja­šnja­va da ni­je mo­gu­će uop­šte­no od­re­di­ti za ko­je kri­vič­no dje­lo tre­ba, a za ko­je ne od­re­di­ti pri­tvor, jer je sva­ko kri­vič­no­prav­ni do­ga­đaj spe­ci­fi­čan.
– Sva­ko kri­vič­no dje­lo je spe­ci­fič­no sa­mo za se­be i sva­ki osum­nji­če­ni, čak i kri­vič­no­prav­ni do­ga­đaj, pri­ča je za se­be. Ne bi se mo­glo uop­še­no utvr­đi­va­ti i pro­pi­si­va­ti od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra – ob­ja­šnja­va on.
Na pi­ta­nje ko sno­si od­go­vor­nost zbog neo­sno­va­nog pri­tva­ra­nja, Be­go­vić ka­že da tu­ži­lac ima pra­vo da tra­ži pri­tvor, ali da je moć u ru­ka­ma su­da.
– Tu­ži­lac mo­že da tra­ži pri­tvor i da tra­ži da se ne uki­da, ali u ru­ka­ma su­da su me­ha­ni­zmi mo­ći. Sud od­lu­ču­je da li će ne­ko­me bi­ti uki­nut pri­tvor, ili će on bi­ti pro­du­žen. Ape­lu­jem na su­do­ve da ozbilj­no po­ve­du ra­ču­na da pri­tvo­ri ne tra­ju pre­tje­ra­no du­go, da se mo­ra­ju pri­mje­nji­va­ti i al­ter­na­tiv­ne mje­re – uka­zu­je on.
A.T.


Al­ter­na­tiv­ne mje­re se ri­jet­ko ko­ri­ste

Be­go­vić pod­sje­ća da u Za­ko­ni­ku o kri­vič­nom po­stup­ku po­sto­je ta­ko­zva­ne al­ter­na­tiv­ne mje­re ko­je slu­že kao za­mje­na pri­tvo­ru – ka­u­ci­ja ili jem­stvo, mje­ra oba­ve­znog ja­vlja­nja nad­le­žnom or­ga­nu, od­u­zi­ma­nje put­ne is­pra­ve. One se, ka­ko ka­že, pri­mje­nju­ju vr­lo ri­jet­ko.
– U po­sled­nje vri­je­me je po­če­lo da se ide pre­ma jem­stvu pod in­di­rekt­nim pri­ti­skom od­bra­ne, ali po svim sta­ti­sti­ka­ma, to je go­to­vo za­ne­mar­lji­vo. U na­šem Za­ko­ni­ku o kri­vič­nom po­stup­ku po­sto­ji al­ter­na­tiv­na mje­ra, tzv. elek­tron­ska na­ru­kvi­ca, ka­da se li­ce bra­ni sa slo­bo­de, pod uslo­vom da mo­ra bi­ti u kuć­nom pri­tvo­ru, i po­mo­ću na­ru­kvi­ce kon­tro­li­še se nje­go­vo kre­ta­nje. U slu­ča­ju da na­pu­sti pro­stor ko­ji je ogra­ni­čen, u od­go­va­ra­ju­ćem cen­tru ša­lje se sig­nal i to li­ce bi bi­lo upu­će­no u is­tra­žni za­tvor. Me­đu­tim, iako je ta mje­ra već če­ti­ri ili pet go­di­na po­sto­ji u na­šem za­ko­no­dav­stvu, još ni­je­su na­đe­na sred­stva da se obez­bi­je­di ta­kvo teh­nič­ko sred­stvo i da se u mno­go slu­ča­je­va pri­tvor za­mi­je­ni tzv. kuć­nim pri­tvo­rom. To bi bi­lo mno­go hu­ma­ni­je, is­pla­ti­vi­je i kva­li­tet­ni­je rje­še­nje – sma­tra Be­go­vić.


Če­ste zlo­u­po­tre­be

Iako je naj­če­šći iz­go­vor za pro­du­že­nje ili od­re­đe­nje pri­tvo­ra mo­gu­ći uti­caj na svje­do­ke ukoliko se osum­nji­če­no li­ce na­đe na slo­bo­di, Zdrav­ko Be­go­vić sma­tra da se u prak­si to vr­lo če­sto zlo­u­po­tre­blja­va.
– Ima si­tu­a­ci­ja ka­da tu­žio­ci i su­di­je ima­ju do­bar re­zon, ka­da objek­tiv­no po­sto­ji si­tu­a­ci­ja da bi ne­ko mo­gao da uti­če na svje­do­ke. Me­đu­tim, ima mno­go zlo­u­po­tre­ba tog pri­tvor­skog osno­va, pa se pri­tvor od­re­đu­je u si­ta­ci­ja­ma ka­da je od iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la pro­šlo šest, se­dam ili 10 go­di­na, ka­da su osum­nji­če­na li­ca ima­la do­volj­no vre­me­na i mo­guć­no­sti da se do­go­vo­re sa svje­do­ci­ma. Pri­tvor je nu­žna mje­ra ko­ja mo­ra tra­ja­ti ne­vje­ro­vat­no krat­ko i pri­mje­nji­va­ti se u iz­u­zet­nim si­tu­a­ci­ja­ma, jer se u pro­tiv­nom se mi­je­nja i po­sta­je ka­zna i gu­bi smi­sao – ob­ja­šnja­va Be­go­vić.