Ako se ima u vi­du da je mi­tro­po­li­to­va­nje i cr­kve­nost Mi­ra­ša De­de­i­ća di­rekt­no ve­za­na za sta­ni­cu po­li­ci­je na Ce­ti­nju, lo­gič­no je da je po­li­ci­ja du­žna da ga ču­va i obez­bje­đu­je, i to od na­ro­da za či­je ga je do­bro, to­bo­že, po­sta­vi­la, oci­je­nio je advo­kat Da­li­bor Ka­va­rić, prav­ni za­stup­nik Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko-pri­mor­ske. Iako je po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje ču­va­lo čel­ni­ka tzv. CPC Mi­ra­ša De­de­i­ća to­kom jav­ne ras­pra­ve o na­cr­tu za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti u Pod­go­ri­ci, i to u objek­tu ko­ji je pod za­šti­tom po­li­ci­je, u sa­li u ko­joj su bi­li sa­mo po­zva­ni i na­ja­vlje­ni go­sti, iz Upra­ve po­li­ci­je (UP) do da­nas ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja „Da­na” zbog če­ga i od če­ga ga ču­va­ju pri­pad­ni­ci jav­nog re­da i mi­ra.
Iz Upra­ve po­li­ci­je ni­je­su od­go­vo­ri­li ni pi­ta­nje da li je Agen­ci­ja za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (ANB) iz­vr­ši­la bez­bjed­no­snu pro­cje­nu De­de­i­ća, te da li mu je na osno­vu ne­či­jeg rje­še­nja obez­bi­je­đe­na po­li­cij­ska za­šti­ta na ra­čun po­re­skih ob­ve­zni­ka.
Ka­va­rić ob­ja­šnja­va da mo­ra­ju bi­ti is­pu­nje­ni za­kon­ski uslo­vi ko­ji se ti­ču ne­či­je ugro­že­no­sti da bi ne­kom li­cu bi­lo do­di­je­lje­no po­li­cij­sko obez­bje­đe­nje.
– U ovom slu­ča­ju po­sta­vlja se pi­ta­nje ko je i u kom po­stup­ku utvr­dio da je Mi­raš De­de­ić ugo­ro­žen i ko ga ugro­ža­va, da li je ura­đe­na nje­go­va bez­bjed­no­sna pro­cje­na i do­ni­je­ta od­go­va­ra­ju­ća od­lu­ka u tom prav­cu, kao i ko­ja su kon­kret­na slu­žbe­na li­ca od­re­đe­na za taj za­da­tak. Pri­li­kom jav­ne ras­pra­ve u Pod­go­ri­ci ima­li ste sli­ku na ko­joj se vi­di ka­ko ne­ka kraj­nje mi­ro­lju­bi­va li­ca obez­bje­đu­ju la­žnog mi­tro­po­li­ta na fik­tiv­noj ras­pra­vi o ka­ta­stro­fal­nom na­cr­tu za­ko­na o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma, ko­ji ure­đu­je sve i sva­šta sa­mo ne vje­ru i vjer­ske za­jed­ni­ce – is­ta­kao je on.
Po od­lu­ci o od­re­đi­va­nju li­ca i obje­ka­ta ko­je obez­bje­đu­je UP, čel­nik tzv. CPC ni­je li­ce ko­je ima pra­vo na po­li­cij­sku za­šti­tu, ali iz po­li­ci­je da­ni­ma od­bi­ja­ju da sa­op­šte od če­ga ga ču­va­ju.
Dvo­ji­ca pri­pad­ni­ka UP u ci­vi­lu sta­ja­la su iz­nad de­le­ga­ci­je tzv. CPC na jav­noj ras­pra­vi o na­cr­tu za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vje­sti u Pod­go­ri­ci, a ja­ke po­li­cij­ske sna­ge bi­le su ras­po­re­đe­ne oko zgra­de sta­re Vla­de. Iz Upra­ve po­li­ci­je ni­je­su nam od­go­vo­ri­li ni na pi­ta­nje da li je po­sto­ja­la bo­ja­zan ili pro­cje­na da će ne­ki uče­snik ras­pra­ve fi­zič­ki na­sr­nu­ti na njih, s ob­zi­rom da u zgra­du ni­je mo­gao ući ni­ko ko ni­je pro­šao kon­tro­lu, kao ni­je­dan „ne­po­želj­ni” gra­đa­nin ko­ji je že­lio da uče­stvu­je u ras­pra­vi.
Pre­ma od­lu­ci o od­re­đi­va­nju li­ca i obje­ka­ta ko­je obez­bje­đu­je Upra­va po­li­ci­je, li­ca či­ja se bez­bjed­nost šti­ti su pred­sjed­ni­ci dr­ža­ve, par­la­men­ta i Vla­de, mi­ni­stri prav­de, unu­tra­šnjih i vanj­skih po­slo­va, vr­hov­nog i spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, te di­rek­to­ri po­li­ci­je i ANB-a. Po­li­ci­ja šti­ti i no­si­o­ce sud­skih i dru­gih tu­ži­lač­kih funk­ci­ja ako to zah­ti­je­va­ju raz­lo­zi bez­bjed­no­sti, kao i čla­no­ve uže po­ro­di­ce pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Skup­šti­ne i Vla­de.
Mi­raš De­de­ić i li­ca ko­ja su ga pra­ti­la na jav­noj ras­pra­vi u Pod­go­ri­ci ušla su na slu­žbe­ni ulaz zgra­de sta­re Vla­de. Na­vod­no je ta­ko i na­pu­stio zgra­du na­kon jav­ne ras­pra­ve, a od po­je­di­nih pri­pad­ni­ka nje­go­ve de­le­ga­ci­je ču­lo se da ih zad­njih 15 da­na po­li­ci­ja pra­ti pri­li­kom sva­kog iz­la­ska iz ku­će.
Po­ja­vlji­va­nje Mi­ra­ša De­de­i­ća na jav­nim ras­pra­va­ma o na­cr­tu za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vje­sti ko­je su bi­le za­ka­za­ne u Bi­je­lom Po­lju i Ko­to­ru iza­zva­lo je ne­go­do­va­nje sta­nov­ni­štva ovih gra­do­va. Jav­nu ras­pra­vu u Ko­to­ru obi­lje­žio je i skan­dal ka­da je De­de­ić gru­bo uda­rio že­nu. Gra­đa­ni ko­ji su u Bi­je­lom Po­lju i Ko­to­ru iz­ra­zi­li ne­go­do­va­nje zbog De­de­i­će­vog po­ja­vlji­va­nja ni­je­su fi­zič­ki na­sr­ta­li na nje­ga.
A.T.


Fik­tiv­na ras­pra­va

Advo­kat Da­li­bor Ka­va­rić na­vo­di da je in­te­re­sant­no da je do­ma­ćin ras­pra­ve o na­cr­tu za­ko­na mi­ni­star za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va Su­ad Nu­ma­no­vić u svom iz­la­ga­nju na­veo da će sva­ko ko bu­de ne­za­do­vo­ljan za­ko­nom ima­ti mo­guć­nost da se ža­li Ustav­nom su­du.
– Upra­vo to po­tvr­đu­je da je ras­pra­va bi­la la­žna tj. fik­tiv­na, za­to što mi­ni­star una­pri­jed zna da će pri­mjed­be bi­ti od­ba­če­ne i da će za­kon bi­ti usvo­jen u pred­lo­že­nom tek­stu. To ni­je ni­šta no­vo, jer je to oči­gled­no, ali je no­vo to da se mi­ni­star ni­je po­tru­dio to da pri­kri­je. Od ova­kvog istu­pa mi­ni­stra ni­je po­tre­ban dru­gi i bo­lji do­kaz da je ra­pra­va bi­la či­sta laž, ka­ko bi se sa­mo za­do­vo­lji­la go­la for­ma – sma­tra on.
Ka­va­rić na­vo­di da su još an­tič­ki dr­žav­ni­ci i prav­ni­ci is­ti­ca­li va­žnost ute­me­lje­nja jed­no­ga za­ko­na u obi­ča­ju, po­seb­no na­gla­ša­va­ju­ći da do­bar i pri­mjen­ljiv za­kon mo­že bi­ti je­di­no onaj ko­ji je ute­me­ljen u obi­ča­ji­ma i tra­di­ci­ji jed­no­ga na­ro­da.
– Po­zna­to je i da je Val­ta­zar Bo­gi­šić pre­ko 20 go­di­na pro­veo sa­mo u pri­pre­mi Op­šteg imo­vin­skog za­ko­na, pro­u­ča­va­ju­ći je­zik i obi­ča­je Cr­no­go­ra­ca, dok mi­ni­star Nu­ma­no­vić i Vla­da Cr­ne Go­re sma­tra­ju da se to mo­že sve za­vr­ši­ti za mje­sec-dva. Pro­iz­i­la­zi da je Val­ta­zar Bo­gi­šić bio pre­spor i ne­uk ili da je Nu­ma­no­vić eks­pert za do­no­še­nje za­ko­na – za­klju­ču­je Ka­va­rić.