U Cr­noj Go­ri će 2100. go­di­ne ži­vje­ti sve­ga 437.000 lju­di, od če­ga 49,4 od­sto li­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, po­ka­za­la je ana­li­za Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN) o bu­duć­no­sti svjet­ske po­pu­la­ci­je. Pre­ma tim prog­no­za­ma, u Cr­noj Go­ri će za 85 go­di­na ži­vje­ti čak 189.000 gra­đa­na ma­nje ne­go sad.
Pre­ma ana­li­zi UN, po­pu­la­ci­ja će nam iz de­ka­de u de­ka­du bi­ti sve sta­ri­ja. I dok je da­nas pro­sječ­na sta­rost cr­no­gor­skog gra­đa­ni­na 37 i po go­di­na, ona će 2100. go­di­ne bi­ti 48 go­di­na i se­dam mje­se­ci. U na­šoj dr­ža­vi da­nas ži­vi 2,8 od­sto sta­nov­ni­štva ko­je ima pre­ko 80 go­di­na, dok će 2100. go­di­ne te po­pu­la­ci­je bi­ti 12,6 pro­ce­na­ta.
Ka­ko po­ka­zu­je ana­li­za UN, 2015. go­di­ne u Cr­noj Go­ri je 18,7 od­sto oso­ba mla­đih od 14 go­di­na, 61,1 od 15 do 59 go­di­na i 20,3 od­sto pre­ko 60 go­di­na. Pro­ce­nat lju­di od pre­ko 80 go­di­na je 2,8 od­sto. Od 2050. pro­ce­nat oso­ba mla­đih od 14 go­di­na pa­da na 14,9 od­sto, na 54,6 pro­ce­na­ta broj onih od 15 do 59 go­di­na. Na 30,5 od­sto po­ra­šće broj lju­di ko­ji ima­ju pre­ko 60 go­di­na. Pro­ce­nat lju­di od pre­ko 80 go­di­na ra­ste na 6,6 od­sto.
Pred­vi­đa­nja UN su da će nam po­pu­la­ci­ja bi­ti još sta­ri­ja od 2100, ka­da će bi­ti 14,3 od­sto mla­đih od 14 go­di­na, 48,9 pro­ce­na­ta lju­di ko­ji će ima­ti iz­me­đu 15 i 59 go­di­na, dok će pro­ce­nat sta­ri­jih od 60 go­di­na iz­no­si­ti 36,8 od­sto.
U pe­ri­o­du od 2025–2030. pro­jek­tu­je se naj­ma­nji pro­sjek bro­ja dje­ce po že­ni i iz­no­si 1,63. U pe­ri­o­du od 2015–2020. taj pro­sjek će iz­no­si­ti 1,65. Pro­sjek je naj­veći bio u pe­ri­o­du 1975–1980. ka­da je iz­no­sio 2,31, a pred­vi­đa se da će za pe­ri­od 2095–2100. iz­no­si­ti 1,8 od­sto.
Pro­jek­ci­je su da će ži­vot­ni vi­jek gra­đa­ni­na ko­ji se ro­di u pe­ri­o­du 2015–2020. go­di­ne bi­ti 76,6 go­di­na, dok će 2095–2100. go­di­ne bi­ti 86,2.
Sto­pa umr­le odoj­ča­di za­dr­ža­će se na pro­cen­tu od 3,8 od­sto do 2020. (na 1.000 ži­vo­ro­đe­nih), dok će 2100. iz­no­si­ti 3,3 od­sto. UN pred­vi­đa da će smrt­nost me­đu dje­com mla­đom od pet go­di­na bi­ti 6,6 od­sto u pe­ri­o­du 2015–2020, dok će za raz­do­blje 2095–2100. go­di­ne bi­ti 4,3 pro­cen­ta na 1.000 ži­vo­ro­đe­nih.
U iz­vje­šta­ju se na­vo­di da je u Cr­noj Go­ri 1950. ži­vje­lo 395.000 sta­nov­ni­ka, 2015. go­di­ne 626.000, 2030. će bi­ti 618.000, a 2050. go­di­ne 574.000.
I dok su pro­jek­ci­je da će broj sta­nov­ni­ka u Cr­noj Go­ri da se sma­nju­je na­red­nih de­ce­ni­ja, na svjet­skom ni­vou do­ći će do po­ra­sta po­pu­la­ci­je.
Van­red­ni pro­fe­sor na UDG-u Zve­zdan Vu­ka­no­vić sma­tra da je dra­stič­no sma­nje­nje sta­nov­ni­štva Cr­ne Go­re u bu­duć­no­sti, pre­ma pro­jek­ci­ji Uje­di­nje­nih na­ci­ja, pre­ci­zna sli­ka tre­nut­no ne­ga­tiv­ne sto­pe pri­ra­šta­ja u na­šoj dr­ža­vi. Is­ti­če da uko­li­ko u Cr­noj Go­ri ne bu­de bi­lo na­se­lja­va­nja emi­gra­na­ta ili iz­bje­gli­ca u ve­ćem bro­ju, pre­te­žno sa Bli­skog is­to­ra (Si­ri­je, Bej­ru­ta, Ira­na, Ira­ka) ili Ki­ne, pro­cje­na od 437.000 sta­nov­ni­ka 2100. go­di­ne je re­al­na.
– Pro­cje­ne ino­stra­nih i cr­no­gor­skih de­mo­gra­fa pred­vi­đa­ju da će broj sta­nov­ni­ka u Cr­noj Go­ri 2100. bi­ti u op­ti­mi­stič­noj ver­zi­ji 480.000, a u pe­si­mi­stič­noj 400.000, pa je ci­fra od 437.000 re­al­no naj­o­stva­ri­vi­ja. Ni­je te­ško ra­zu­mje­ti i da je i naj­op­ti­mi­stič­ni­ja pro­jek­ci­ja bro­ja sta­nov­ni­štva 2100. ve­o­ma pe­si­mi­stič­na i uka­zu­je na sma­nje­nje od 20 od­sto sta­nov­ni­štva, što je za jed­nu broj­ča­no i ge­o­graf­ski ma­lu ze­mlju, a pri­tom i eko­nom­ski ne­do­volj­no raz­vi­je­nu, ve­o­ma ne­ga­tiv­ni dru­štve­ni trend. Ova­ko ve­li­ki pro­ce­nat pa­da sta­nov­ni­štva u su­prot­no­sti je sa od­re­đe­nim na­ci­o­nal­nim pro­jek­ci­ja­ma ko­je su go­di­na­ma una­zad ve­o­ma op­ti­mi­stič­no da­va­ne, oči­gled­no ba­zi­ra­ne na ne­do­volj­no pro­u­če­nim sta­ti­stič­kim i de­mo­graf­skim mo­de­li­ma, po ko­ji­ma će Cr­na Go­ra kao tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja bi­ti ve­o­ma atrak­tiv­na za stran­ce i da će se oni ma­sov­no do­se­lja­va­ti u nju – ka­zao je Vu­ka­no­vić za „Dan“.
Upo­zo­ra­va da je sma­nje­nje bro­ja sta­nov­ni­ka u Cr­noj Go­ri u su­prot­no­sti sa svjet­skim tren­do­vi­ma, jer će u svi­je­tu broj sta­nov­ni­ka 2100. go­di­ne po­ra­sti za 3,9 mi­li­jar­di sta­nov­ni­ka u od­no­su na 2015.
– Na sve dra­stič­ni­ji pad sta­nov­ni­štva u Cr­noj Go­ri pri­mar­no uti­ču če­ti­ri fak­to­ra. Pr­vi je ge­ne­ral­no ne­po­volj­na eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u dr­ža­vi. Dru­gi je vi­so­ka sto­pa ne­za­po­sle­no­sti mla­dih, a po­seb­no vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih (oko 11.000 di­plo­mi­ra­nih stu­de­na­ta je ne­za­po­sle­no u dr­ža­vi). Tre­ći je ni­zak pro­sječ­ni ljud­ski vi­jek i sla­ba zdrav­stve­na za­šti­ta, po­seb­no sta­ri­je po­pu­la­ci­je. Lo­ša ka­drov­ska po­li­ti­ka, na­ro­či­to pre­ma mla­đoj po­pu­la­ci­ji, ta­ko­đe pred­sta­vlja je­dan od oki­da­ča zbog če­ga po­seb­no mla­di, vi­so­ko­o­bra­zo­va­ni ka­dro­vi iz Cr­ne Go­re na­pu­šta­ju dr­ža­vu, kao i gra­đa­ni sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Na­i­me, vi­so­ko obra­zo­va­nje u Cr­noj Go­ri ve­o­ma je ne­kon­ku­rent­no u od­no­su na svjet­ske, pa čak i re­gi­o­nal­ne tren­do­ve – uka­zao je Vu­ka­no­vić.
On sma­tra da je rje­še­nje ovog ozbilj­nog te­ku­ćeg i bu­du­ćeg pro­ble­ma je­di­no mo­gu­će ak­ti­vi­ra­njem svih seg­me­na­ta dru­štva na stru­čan, kom­pe­ten­tan i kon­struk­ti­van na­čin.
– Na­ža­lost, zbog tra­di­ci­o­nal­ne ali i tre­nut­ne du­bo­ke eko­nom­ske, ide­lo­ške, po­li­tič­ke, kul­tu­ro­lo­ške po­dje­le dru­štva u Cr­noj Go­ri, kao i zbog ni­skog di­ja­lo­škog ka­pa­ci­te­ta, si­stem­sko i stra­te­ško rje­še­nje ovog iza­zov­nog pi­ta­nja bi­će te­ško ri­je­ši­ti i pu­tem po­sti­za­nja par­ci­jal­nog kom­pro­mi­sa, a još ma­nje even­tu­al­nog kon­sen­zu­sa. Što se na rje­še­nje ovog pi­ta­nja bu­de du­že če­ka­lo, to će naj­ve­ću ci­je­nu ne­do­volj­no pro­mi­šlje­ne stra­te­gi­je sno­si­ti gra­đa­ni Cr­ne Go­re, jer je de­mo­graf­ski pri­ti­sak sa is­to­ka (Azi­je i Afri­ke) sve ve­ći – upo­zo­ra­va on.
A.T.

Po­ro­di­ca ne­za­mjen­ljiv ka­pi­tal dru­štva
So­ci­o­log i re­dov­ni pro­fe­sor na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću Slo­bo­dan Vu­ki­će­vić ka­zao je za „Dan“ da sma­tra da ova­kve ana­li­ze ni­je­su osno­va­ne i da je iz­ra­ža­va­nje de­mo­graf­skih kre­ta­nja u bro­je­vi­ma vr­lo po­vr­šna stvar i da če­sto uka­zu­ju na po­gre­šnu stra­nu.
– Mi­slim da uko­li­ko se i da­lje bu­de raz­vi­jao mit o zna­ča­ju po­ro­di­ce, ko­ji u Cr­noj Go­ri još po­sto­ji, do to­ga ne­će do­ći – ob­ja­šnja­va prof. dr Vu­ki­će­vić.
Svo­je mi­šlje­nje za­sni­va i na is­tra­ži­va­nju o de­mo­graf­skim kre­ta­nji­ma u Cr­noj Go­ri ko­je je spro­veo, a ko­je je po­ka­za­lo da u cr­no­gor­skoj ko­lek­tiv­noj svi­je­sti po­ro­di­ca i da­lje va­ži za ne­is­crp­ni i ne­za­mjen­lji­vi ka­pi­tal dru­štva.
– Sma­tram da ta­kav stav i vri­jed­nost po­ro­di­ca ima i da­nas, bez ob­zi­ra na sve pro­ble­me i ne­iz­vje­sno­sti ko­je se ja­vlja­ju – na­vo­di on.
Ka­ko ka­že, iako tre­nut­no ima­mo ma­li rast na­ta­li­te­ta, taj broj mo­že da za­va­ra.
– Ako po­sma­tra­te u ho­ri­zon­ta­li, vi­dje­će­te da ima­mo pod­ruč­ja ko­ja su u de­mo­graf­skoj de­ka­den­ci­ji – uka­zu­je Vu­ki­će­vić.
On na­vo­di da bro­je­vi o pa­du po­pu­la­ci­je, ko­je su pred­sta­vi­le UN, ni­je­su re­le­vant­ni sa so­ci­o­lo­škog sta­no­vi­šta.