Dr­žav­na ko­mi­si­ja za kon­tro­lu po­stup­ka jav­nih na­bav­ki na­lo­ži­la je Di­rek­ci­ji za sa­o­bra­ćaj da po­no­vi po­stu­pak vred­no­va­nja na ten­de­ru, vri­jed­nom de­vet mi­li­o­na eura, ko­jim su tra­ži­li naj­po­volj­ni­jeg po­nu­đa­ča za re­kon­struk­ci­ju ras­kr­sni­ce ma­gi­stral­nog pu­ta Ul­cinj–Su­ko­bin, na di­o­ni­ci Ul­cinj–Kru­če. Ta­kva od­lu­ka do­ni­je­ta je na­kon žal­be kon­zor­ci­ju­ma fir­mi Be­maks i Ge­o­teh­ni­ka plus, či­je je po­nu­de Di­rek­ci­ja od­bi­la kao ne­is­prav­ne, na­vo­de­ći da u spe­ci­fi­ka­ci­ji ni­je­su bi­li pre­ci­zni, od­no­sno da su da­va­li al­ter­na­tiv­ne po­nu­de.
Di­rek­ci­ja je po­sao po­vje­ri­la kon­zor­ci­ju­mu ko­ji či­ne fir­me Teh­no­put MNE, Ge­o­na­na, MI i Bo­ster, ko­je su za re­kon­struk­ci­ju ras­kr­sni­ce tra­ži­le 7,2 mi­li­o­na, dok su Be­maks i Ge­o­teh­ni­ka plus zah­ti­je­va­li po­la mi­li­ona vi­še.
U žal­bi se is­ti­če da su Be­maks i Ge­o­teh­ni­ka plus do­sta­vi­li po­nu­du ko­ja je u skla­du sa po­zi­vom za jav­no nad­me­ta­nje i ten­der­skom do­ku­men­ta­ci­jom. Dr­žav­na ko­mi­si­ja za kon­tro­lu po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki utvr­di­la je da je žal­ba osno­va­na jer je u po­zi­vu za jav­no nad­me­ta­nje is­klju­če­na mo­guć­nost do­sta­vlja­nja al­ter­na­tiv­nih po­nu­da, a iz po­nu­de pod­no­si­o­ca žal­be pro­iz­i­la­zi da nje­go­va po­nu­da ni­je al­ter­na­tiv­na, ka­ko je to Di­rek­ci­ja us­tvr­di­la.
– Ne­spor­no je da je pod­no­si­lac žal­be u po­nu­di za grad­nju mosta Ka­le­zna po­nu­dio le­ži­šte pro­iz­vo­đa­ča Mo­sto­grad­nja, te da je po­red na­zi­va pro­iz­vo­đa­ča po­nu­đe­nog le­ži­šta na­veo i ri­ječ „ili”, ali na­kon ri­je­či „ili” pod­no­si­lac žal­be ni­je na­veo da i po­red le­ži­šta na­ve­de­nog pro­iz­vo­đa­ča nu­di i le­ži­šta ne­kog dru­gog, ni­ti je na­veo da nu­di le­ži­šta ekvi­va­lent­na le­ži­šti­ma pro­iz­vo­đa­ča Mo­sto­grad­nja, iz če­ga pro­iz­i­la­zi da nje­go­va po­nu­da ni­je al­ter­na­tiv­na. Za­ko­nom o jav­nim na­bav­ka­ma pro­pi­sa­no je da „po­nu­đač ra­di uče­šća u po­stup­ku jav­ne na­bav­ke sa­či­nja­va i pod­no­si po­nu­du u skla­du sa po­zi­vom za jav­no nad­me­ta­nje, po­zi­vom za nad­me­ta­nje i ten­der­skom do­ku­men­ta­ci­jom”, što zna­či da je po­bi­je­no rje­še­nje u su­prot­no­sti sa sta­njem u spi­si­ma pred­me­ta jav­ne na­bav­ke, što pred­sta­vlja bit­nu po­vre­du pra­vi­la uprav­nog po­stup­ka, kao i Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma ko­jim je pro­pi­sa­no da su bit­ne po­vre­de ak­ta „pro­pu­sti uči­nje­ni u po­stup­ku pre­gle­da, ocje­ne, upo­re­đi­va­nja i vred­no­va­nja po­nu­da, a po­seb­no ne­po­sto­ja­nje raz­lo­ga i do­ka­za na osno­vu ko­jih je do­ni­je­ta od­lu­ka”, zbog če­ga je isto ne­za­ko­ni­to, te ga kao ta­kvo tre­ba po­ni­šti­ti – na­vo­di se u rje­še­nju Dr­žav­ne ko­mi­si­je.
Ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a Ines Mr­do­vić upo­zo­ri­la je da ra­ni­ja is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je Be­maks fir­ma ko­ja se če­sto fa­vo­ri­zu­je na ten­de­ri­ma, te da se nji­ho­ve žal­be re­dov­no pri­hva­ta­ju.
– U tom smi­slu pod­sje­ti­ću na pri­mjer jav­ne na­bav­ke iz­vo­đe­nja ra­do­va na Ja­lo­vi­štu u Moj­kov­cu, gdje je ta kom­pa­ni­ja ulo­ži­la žal­bu zbog ne­do­sta­vlja­nja li­cen­ce ko­ja jav­nim po­zi­vom ni­je čak bi­la ni tra­že­na, a pa­ra­dok­sal­no je da je u kon­kret­nom slu­ča­ju ta­da­šnja Dr­žav­na ko­mi­si­ja za kon­tro­lu po­stup­ka jav­nih na­bav­ki pre­su­di­la u ko­rist Be­mak­sa, pa je na kra­ju nje­mu do­di­je­ljen po­sao za znat­no ve­ću su­mu nov­ca ne­go što je bi­la po­nu­da iza­bra­nog po­nu­đa­ča. Ka­da je u pi­ta­nju Be­maks, tre­ba na­gla­si­ti da se ta kom­pa­ni­ja svo­je­vre­me­no po­ja­vi­la ni­ot­ku­da i od­mah po­če­la da do­bi­ja mi­li­on­ske po­slo­ve od dr­ža­ve, iako če­sto  ni­je is­pu­nja­va­la ten­der­ske uslo­ve ni­ti je do­sta­vlja­la naj­po­volj­ni­je po­nu­de. Na­po­me­nu­ću i da je MANS pod­nio vi­še kri­vič­nih pri­ja­va u ve­zi sa jav­nim na­bav­ka­ma gdje se kao iza­bra­ni po­nu­đač po­ja­vio Be­maks, a zbog sum­nji da je bu­džet ošte­ćen u mi­li­on­skim iz­no­si­ma. Me­đu­tim, tu­ži­la­štvo te pri­ja­ve ili dr­ži u fi­o­ka­ma ili ih je od­ba­ci­lo bez ika­kvog va­lja­nog obra­zlo­že­nja i po­stu­pa­nja po nji­ma – is­ta­kla je Mr­do­vić.
Me­di­ji su ra­ni­je u vi­še na­vra­ta ob­ja­vlji­va­li da je Mi­lan Ro­ćen, biv­ši mi­ni­star i ak­tu­el­ni sa­vjet­nik pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, na­vod­no stvar­ni vla­snik Be­mak­sa, jed­ne od naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih i naj­an­ga­žo­va­ni­jih gra­đe­vin­skih fir­mi u Cr­noj Go­ri. Ro­ćen je u vi­še na­vra­ta de­man­to­vao te na­vo­de, tvr­de­ći da ni­ka­da ni­je kom­bi­no­vao po­li­ti­ku sa bi­zni­som.
Zva­nič­no, osni­vač i sto­po­stot­ni vla­snik i di­rek­tor tog pred­u­ze­ća je Ve­se­lin Ko­va­če­vić, ko­ji je pret­hod­no bio na če­lu Fin in­ve­sta, jed­ne od fir­mi iz Atlas gru­pe Du­ška Kne­že­vi­ća, bi­zni­sme­na bli­skog li­de­ru vla­da­ju­ćeg DPS-a Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću.
M.S.

Bez ko­men­ta­ra

U Di­rek­ci­ji za sa­o­bra­ćaj ni­je­su že­lje­li da ko­men­ta­ri­šu od­lu­ku Dr­žav­ne ko­mi­si­je. Od te in­sti­tu­ci­je smo tra­ži­li ko­men­tar na žal­bu i nje­nu osno­va­nost, te ko­je će po­sle­di­ce od­lu­ka ko­mi­si­je ima­ti po re­a­li­za­ci­ju po­sla.
– S ob­zi­rom na to da je po­stu­pak u to­ku, ne mo­že­mo vam da­ti od­go­vo­re na po­sta­vlje­na pi­ta­nja ko­ja se od­no­se na ten­der za re­kon­struk­ci­ju ma­gi­stral­nog pu­ta Ul­cinj–Su­ko­bin, di­o­ni­ca Ul­cinj–Kru­te – ka­za­li su u Di­rek­ci­ji.