Pe­ti­na ro­di­te­lja u Cr­noj Go­ri ma­će­hin­ski se od­no­si pre­ma sop­stve­noj dje­ci, ko­ri­ste­ći raz­li­či­te ma­hi­na­ci­je, za­kon­ske ru­pe i pot­pu­nu pa­siv­nost dr­ža­ve ka­ko bi iz­bje­gli pla­ća­nje oba­ve­znog iz­dr­ža­va­nja. Upr­kos po­pu­li­stič­kim na­ja­va­ma vi­še po­li­tič­kih par­ti­ja to­kom 2015. go­di­ne o iz­mje­na­ma Po­ro­dič­nog i Kri­vič­nog za­ko­ni­ka ili Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dječ­joj za­šti­ti, ko­jim bi se po­o­štri­le ka­zne za ne­pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je i pred­vi­dje­lo osni­va­nje ali­men­ta­ci­o­nog fon­da za ro­di­te­lje i dje­cu ko­ji ne do­bi­ja­ju no­vac za iz­dr­ža­va­nje, ta­kva obe­ća­nja do da­nas ni­je­su is­pu­nje­na. Ini­ci­ja­ti­va ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja (NVO) o osni­va­nju fon­da za po­moć dje­ci raz­ve­de­nih ro­di­te­lja i da­lje se na­la­zi na dnu ne­či­je fi­o­ke, a ustav­na za­šti­ta maj­ke i dje­te­ta osta­je sa­mo mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru.
Prav­na i mo­ral­na po­dr­ška maj­ka­ma to­kom raz­vo­da i pro­ce­sa ostva­ri­va­nja oba­ve­znog, za­ko­nom pro­pi­sa­nog iz­dr­ža­va­nja dje­ce je­di­no su ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je (NVO).
Is­ku­stvo u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma iz­vr­šne di­rek­to­ri­ce Si­gur­ne žen­ske ku­će (SŽK) Lji­lja­ne Ra­i­če­vić, či­ja NVO je jed­na od pod­no­si­la­ca ini­ci­ja­ti­ve, po­ka­zu­je da su­di­je i tu­ži­o­ci ne uka­zu­ju na či­nje­ni­cu da je ne­pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je ka­žnji­vo.
– Već ne­ko­li­ko go­di­na je kao ve­li­ki pro­blem is­pli­va­lo pi­ta­nje ali­men­ta­ci­je. Sve že­ne ko­je su po­sled­njih go­di­na do­la­zi­le kod nas su se su­o­ča­va­le sa pro­ble­mom ne­pla­ća­nja i to iz­no­ri­sa­njem onog za­kon­skog okvi­ra ko­ji re­gu­li­še iz­dr­ža­va­nje dje­ce. Ne­vje­ro­va­tan je po­da­tak da ni su­di­je ni tu­ži­o­ci to­kom raz­vo­da bra­ka i pro­ce­sa utvr­đi­va­nja sta­ra­telj­stva ne obra­te pa­žnju i ne uka­žu su­pru­žni­ci­ma da je ne­pla­ća­nje ali­men­ta­ci­je ka­žnji­vo – ka­za­la je ona za „Dan”.
Ra­i­če­vi­će­va sma­tra da je me­di­ja­ci­ja vr­lo va­žna i da je tre­ba vi­še pri­mje­nji­va­ti.
– Me­di­ja­to­ri bi u si­ta­ci­ja­ma ka­da su­pru­žni­ci ne mo­gu da se sa­gla­se oko raz­vo­da bra­ka do­go­vo­ri­li su­mu ko­ja bi bi­la pri­mje­re­na tre­nut­nom sta­nju ili nje­go­vim ili nje­nim pri­ma­nji­ma. Ja­ko pu­no ma­ni­pu­la­ci­ja ima što se ti­če iz­no­sa ali­men­ta­ci­je. Su­pru­žnik naj­če­šće pri­ka­zu­je la­žni iz­nos kao svo­je pri­ma­nje. Su­pru­ge zna­ju da iz­nos ni­je re­a­lan i ade­kva­tan onom ko­ji je za­ra­đi­vao to­kom za­jed­nič­kog ži­vo­ta – uka­zu­je Ra­i­če­vi­će­va.
Do­da­je da se de­ša­va da su­di­ja pi­ta za­što že­na tra­ži ta­ko ve­li­ki iz­nos, s ob­zi­rom na pri­ja­vlje­no pri­ma­nje mu­ža, ali da če­sto od nje­nog ras­po­lo­že­nja za­vi­si da li će tim pi­ta­njem da se ba­vi do kra­ja i na osno­vu to­ga do­ne­se pra­vu od­lu­ku. Ona is­ti­če da se že­ne če­sto po­gu­be u do­ka­zi­va­nji­ma iz­no­sa pri­ma­nja i da ne umi­ju da da­ju ade­kvat­no ob­ja­šnje­nje.
– Ka­da mi pra­ti­mo že­nu na sud, uka­že­mo joj na či­nje­ni­cu da mo­ra da do­ka­že nje­go­va stvar­na pri­ma­nja, ili ra­ču­ni­ma ko­je on pla­ća ili dru­gim tro­ško­vi­ma, gdje se ra­di o ve­ćim iz­no­si­ma, a na osno­vu ko­jih je ja­sno da se ne po­kla­pa­ju sa nje­go­vim zva­nič­nim pri­ma­nji­ma – po­ja­šnja­va ona.
Di­rek­to­ri­ca Si­gur­ne žen­ske ku­će na­vo­di da že­ni ko­ja raz­vo­dom iza­đe iz te­ške ve­ze če­sto i ne pa­da na pa­met da se ba­vi ali­men­ta­ci­jom, nje­nim iz­no­som ili ne­pla­ća­njem.
– Pro­đe i po ne­ko­li­ko go­di­na da otac dje­ce ne pla­ća ali­men­ta­ci­ju. On po­vre­me­no ne­što da dje­ci ili ku­pi. Ali kad dje­ca od­ra­stu, i kad se su­o­či sa si­ro­ma­štvom, kad ima­ju ve­će po­tre­be, on­da se tek sje­ti da njoj tre­ba no­vac ko­jim će iz­dr­ža­va­ti dje­cu. Mi že­na­ma uka­zu­je­mo da u tim si­tu­a­ci­ja­ma ima­ju pra­vo da una­zad ne­ko­li­ko go­di­na tra­že no­vac, ali se ma­li broj njih na­knad­no ja­vlja za po­tra­ži­va­nje ne­is­pla­će­nih ali­men­ta­ci­ja – ob­ja­šnja­va Ra­i­če­vi­će­va.
Upo­zo­ra­va da je ve­li­ki pro­blem što dr­ža­va ne­će da pri­hva­ti mol­bu da se otvo­ri po­se­ban bu­džet u te svr­he – ali­men­ta­ci­o­ni fond.
– Fond bi se pu­nio od onih sred­sta­va ko­je dr­ža­va mo­že da ubi­ra od oso­ba ko­ji­ma je od­u­ze­ta imo­vi­na ste­če­na kri­mi­nal­nom dje­lat­no­šću. To bi išlo u dr­žav­ni fond ko­ji bi po­mo­gao ro­di­te­lji­ma i dje­ci ko­ja ne do­bi­ja­ju ali­men­ta­ci­ju. Vi­dje­će­mo ka­ko će se no­vi sa­ziv par­la­men­ta od­no­si­ti pre­ma tom pred­lo­gu – do­da­la je ona.
Ra­i­če­vi­će­va is­ti­če da pe­ti­na ro­di­te­lja, uglav­nom oče­va, i da­lje ne pla­ća ali­men­ta­ci­ju. Upo­zo­ri­la je da je to za­bri­nja­va­ju­će za Cr­nu Go­ru jer je u pi­ta­nju ve­li­ki broj.
– Sve bi do­šlo na svo­je mje­sto ka­da bi se u ovoj obla­sti spro­vo­di­la stro­ža ka­zne­na po­li­ti­ka – sma­tra ona.A.O.


Ni­ski iz­no­si

Pre­ma ra­ni­jim po­da­ci­ma, pro­sje­čan iz­nos do­su­đe­ne ali­men­ta­ci­je u Cr­noj Go­ri iz­no­si 94 eura, što ne mo­že za­do­vo­lji­ti osnov­ne po­tre­be za iz­dr­ža­va­nje dje­ce. U Hr­vat­skoj na pri­mjer, pre­ma po­da­ci­ma iz 2016., za di­je­te do šest go­di­na mi­ni­mal­na ali­men­ta­ci­ja iz­no­si­la je 17 od­sto pro­sječ­ne pla­te – 970 ku­na (131 euro), za di­je­te do­bi od 7 do 12 go­di­na 20 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de – 1.142 ku­ne (153 eura). Mi­ni­mal­no iz­dr­ža­va­nje za di­je­te do­bi iz­me­đu 13 i 18 go­di­na iz­no­si­lo je 22 od­sto – 1.256 ku­na ili 168 eura.