Oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom u Cr­noj Go­ri bol­ni­ce su ne­do­stup­ne, li­je­če ih ne­is­ku­sni lje­ka­ri, a zdrav­stve­ni rad­ni­ci če­sto ih upu­ću­ju u nji­ho­ve pri­vat­ne kli­ni­ke gdje su lju­ba­zni­ji i sprem­ni­ji da im po­mog­nu, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Udru­že­nja mla­dih sa hen­di­ke­pom (UMHCG). U is­tra­ži­va­nju u ko­jem je uče­stvo­la­la 61 oso­ba sa in­va­li­di­te­tom iz Pod­go­ri­ce, Nik­ši­ća, Bi­je­log Po­lja, Be­ra­na i Her­ceg No­vog utvr­đe­no je da zdrav­stve­ni si­stem Cr­ne Go­re ne­ma evi­den­ci­je ni­ti pro­ce­du­ru u po­stu­pa­nju i pri­je­mu oso­ba s in­va­li­di­te­tom. Ot­kri­ven je za­bri­nja­va­ju­će ni­zak ni­vo i pro­ce­nat po­što­va­nja pra­va oso­ba s in­va­li­di­te­tom ka­da su u ulo­zi pa­ci­je­na­ta, ka­ko na pri­mar­nom, ta­ko i na se­ku­dar­nom ni­vou zdrav­stve­ne za­šti­te. Ta­ko­đe, oso­be sa in­va­li­di­te­tom če­sto sa­me pla­ća­ju lje­ko­ve i do 1.000 eura, a na po­ma­ga­la če­ka­ju mje­se­ci­ma.
– Po­red to­ga, što oso­be s in­va­li­di­te­tom ne po­zna­ju do­volj­no svo­ja pra­va, o to­me ih ne in­for­mi­šu zdrav­stve­ni rad­ni­ci, već na­pro­tiv, vr­lo če­sto im go­vo­re ne­pot­pu­ne, ne­pre­ci­zne i ne­tač­ne in­for­ma­ci­je. Na dru­goj stra­ni, ne po­sto­je pi­sa­na oba­vje­šte­nja na vid­nim mje­sti­ma u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma o pra­vi­ma pa­ci­je­na­ta s in­va­li­di­te­tom – ka­že di­rek­to­ri­ca UMHCG Ma­ri­na Vu­ja­čić.
Oso­be sa in­va­li­di­te­tom če­sto ima­ju kom­plek­sne zdrav­stve­ne pro­ble­me, ali cr­no­gor­ski zdrav­stve­ni si­stem za to i ne ma­ri pre­vi­še, jer svi mo­ra­ju da ima­ju iza­bra­nog dok­to­ra i to ne onog ko­ji im mo­že naj­vi­še po­mo­ći, ne­go onog ko­ji ima naj­ma­nji broj pa­ci­je­na­ta. Jed­na od is­pi­ta­ni­ca ka­za­la je da je tri­put bi­ra­la iza­bra­nog lje­ka­ra i on­da je od­u­sta­la od to­ga.
– Ja sa svo­jim sr­ča­nim pro­ble­mom mo­ram da imam iza­bra­nog lje­ka­ra s is­ku­stvom. Sva­ki put no­vom dok­to­ru mo­ram da is­pri­čam sve, oni to ni­gdje ne evi­den­ti­ra­ju. Sva­kog pu­ta no­sim fa­sci­klu sa so­bom da po­ka­žem sve na­la­ze – ka­za­la je ona.
Iako is­pi­ta­ni­ci ima­ju re­la­tiv­no če­ste spe­ci­ja­li­stič­ke pre­gle­de, ve­ći­nom su na­ve­li da ne­ma­ju pri­o­ri­tet u pru­ža­nju zdrav­stve­nih uslu­ga ovog ti­pa, čak i ka­da im na upu­tu pi­šu da su oso­be s in­va­li­di­te­tom. Ne­ko­li­ko is­pi­ta­ni­ka je ovu či­nje­ni­cu po­seb­no pro­ble­ma­ti­zo­va­lo jer zbog vr­ste i pri­ro­de obo­lje­nja ili ošte­će­nja usled če­ka­nja do­la­zi do po­gor­ša­nja sta­nja, ne­mo­guć­no­sti pre­ven­tiv­nog dje­lo­va­nja, i ne­ka­da ugro­že­no­sti ži­vo­ta ili, čak, ka­sne re­ak­ci­je. Zbog ne­mo­guć­no­sti da bla­go­vre­me­no ima­ju spe­ci­ja­li­stič­ke pre­gle­de tro­je is­pi­ta­ni­ka ide pri­vat­no, da­kle sva­ki put pla­ća­ju ovu uslu­gu.
– Obič­no če­kam po tri do pet mje­se­ci i on­da idem pri­vat­no, i to kod istog dok­to­ra ko­ji ra­di u dr­žav­noj usta­no­vi i kod tog dok­to­ra imam dva raz­li­či­ta tret­ma­na – ka­za­la je jed­na od is­pi­ta­ni­ca.
Vu­ja­či­će­va na­gla­ša­va da su is­pi­ta­ni­ci is­ta­kli ne­za­do­volj­stvo kva­li­te­tom po­ma­ga­la, a po­seb­no pro­ce­du­rom za nji­ho­vo do­bi­ja­nje i ro­ko­vi­ma ko­ri­šće­nja. Ta­ko­đe, ka­ko ka­že, na­ve­li su da ni­ka­da ni­je­su do­bi­li obu­ku za ko­ri­šće­nje po­ma­ga­la, po­seb­no ko­ri­sni­ci ko­li­ca, da su pri­mo­ra­ni da pla­ća­ju ser­vi­si­ra­nje i oprav­ke ili da su se vre­me­nom mo­ra­li sa­mi ob­u­či­ti za to.
– Zbog ne­mo­guć­no­sti da ostva­ru­ju pra­vo na dvo­je istih po­ma­ga­la u si­tu­a­ci­ji ka­da se po­kva­ri po­ma­ga­lo, nji­ho­vo kre­ta­nje ili ko­mu­ni­ka­ci­ja je pot­pu­no ogra­ni­če­na. Ta­ko­đe, ne­ko­li­ko is­pi­ta­ni­ka je na­ve­lo da se­bi da­je te­ra­pi­ju, ta­ko­đe, bez pret­hod­ne obu­ke. Osam od 11 ko­ri­sni­ca ko­li­ca je na­ve­lo da is­po­ru­ku no­vih ko­li­ca ne­ka­da če­ka­ju i po po­la go­di­ne, dok je tro­je is­pri­ča­lo da ko­li­ca na­ba­vlja­ju na osno­vu do­na­ci­ja ili iz sop­stve­nih sred­sta­va. Tro­je ko­ri­sni­ka sa­mi ku­pu­ju na­o­ča­re bez mo­guć­no­sti re­fun­da­ci­je tro­ško­va, dok ve­ći­na ko­ri­sni­ka slu­šnih apa­ra­ta, po­seb­no iz Her­ceg No­vog, sa­mi na­ba­vlja­ju ovo po­ma­ga­lo jer im ne od­go­va­ra kva­li­tet onih ko­je mo­gu do­bi­ti pre­ko Fon­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. Svi is­pi­ta­ni­ci ko­ji ko­ri­ste po­ma­ga­la, slu­šne apa­ra­te, ste­zni­ke i slič­no, ku­pu­ju ih u pri­vat­noj pro­dav­ni­ci u Her­ceg No­vom– na­vo­di Vu­ja­či­će­va.
M.S.


Po­gre­šno li­je­če­ni

Na pi­ta­nje da li im je na vri­je­me ot­kri­ve­na di­jag­no­za, od­no­sno obo­lje­nje, tri oso­be su na­ve­le da su po­gre­šno li­je­če­ne zbog us­po­sta­vlja­nja po­gre­šne di­jag­no­ze. Če­ti­ri li­ca su ka­za­la da im je di­jag­no­za ot­kri­ve­na u Be­o­gra­du jer lje­ka­ri u Cr­noj Go­ri ni­je­su uspje­li da je ot­kri­ju, a 11 oso­ba je na­ve­lo da je du­go če­ka­lo na upo­sta­vlja­nje di­jag­no­ze. Je­dan is­pi­ta­nik je re­kao da sa­da ima 55 go­di­na, a da mu di­jag­no­za ni­je usta­no­vlje­na još od 11. go­di­ne ka­da je na­stu­pi­la pro­mje­na u zdrav­stve­nom sta­nju.


Ne mo­gu ni da uđu

Na pi­ta­nje da li je zdrav­stve­na usta­no­va naj­bli­ža nji­ho­vom mje­stu bo­rav­ka pri­stu­pač­na za oso­be s in­va­li­di­te­tom, is­pi­ta­ni­ci su na­ve­li da ni­je­dan obje­kat do­mo­va zdra­vlja i op­šte bol­ni­ce u nji­ho­voj ne­po­sred­noj bli­zi­ni ni­je pri­stu­pa­čan, kon­sta­tu­ju­ći tu či­nje­ni­cu po­seb­no za do­mo­ve zdra­vlja u Nik­ši­ću, Be­ra­na­ma i Her­ceg No­vom i Kli­nič­ki cen­tar. Tro­je is­pi­ta­ni­ka iz Pod­go­ri­ce je ka­za­lo da je ne­ko­li­ko do­mo­va zdra­vlja pri­stu­pač­no.