Ro­žaj­ska Sred­nja struč­na ško­la u ko­joj na­sta­vu po­ha­đa vi­še sto­ti­na đa­ka u po­sled­nje dvi­je go­di­ne pro­mi­je­ni­la je čak de­vet di­rek­to­ra. Na­kon što će, ka­ko je na­ja­vlje­no, di­rek­tor­sku fo­te­lju od po­ne­djelj­ka pre­u­ze­ti Is­ko Be­ćo­vić (SD), pro­fe­sor fi­zič­kog vas­pi­ta­nja, pre­ko 60 pro­fe­so­ra u toj obra­zov­noj usta­no­vi re­vol­ti­ra­no je zbog od­no­sa re­sor­nog mi­ni­star­stva pre­ma nji­ma. Za­po­sle­ni is­ti­ču da se ne ra­di o ne­struč­no­sti ka­dro­va, već o oči­gled­noj po­li­tič­koj tr­go­vi­ni par­ti­ja na vla­sti ko­je za­rad lič­nih in­te­re­sa ne vo­de mno­go ra­ču­na o po­sle­di­ca­ma po obra­zo­va­nje i auto­ri­tet ško­le.
Za­po­sle­ni su ne­za­do­volj­ni i zbog do­vo­đe­nja ka­dro­va sa stra­ne, jer sma­tra­ju da me­đu nji­ma ima do­sta onih ko­ji bi mo­gli kva­li­tet­no da ru­ko­vo­de ško­lom.
– Po­no­vo smo iz­ne­na­đe­ni ka­da su nas na sjed­ni­ci na­stav­nič­kog vi­je­ća oba­vi­je­sti­li da će od po­ne­djelj­ka na­šom usta­no­vom ru­ko­vo­di­ti Is­ko Be­ćo­vić. Ne­ma­mo ni­šta pro­tiv nje­ga, ali di­že­mo glas pro­tiv par­tij­skog na­me­ta­nja rje­še­nja ko­ja sma­tra­mo ve­li­kom gre­škom. Ni naj­ma­nje ni­je­smo kri­vi zbog to­ga što se ru­ko­vo­de­ći ka­dar kod nas mi­je­nja sva­kih par mje­se­ci, od­no­sno se­zon­ski. Pro­sto je ne­lo­gič­no da nam ov­dje sva­ko ma­lo do­vo­de lju­de sa stra­ne, iako me­đu na­ma ima kva­li­tet­nih ka­dro­va ko­ji mo­gu da za­do­vo­lje di­rek­tor­sku funk­ci­ju – po­ru­ču­ju re­vol­ti­ra­ni pro­fe­so­ri.
Za njih je ne­shva­tlji­vo, pa čak i uvre­dlji­vo to što iz ši­ro­ke le­pe­ze struč­nog ka­dra u ovoj ško­li, mi­ni­star ne bi­ra da kva­li­tet­no i na du­ži pe­ri­od ri­je­ši pi­ta­nje ru­ko­vo­di­o­ca.
– Če­sta smje­na di­rek­to­ra se lo­še od­ra­ža­va na rad u ovoj usta­no­vi. Ako mi­ni­star mo­ra da nam ser­vi­ra di­rek­to­re po po­li­tič­koj li­ni­ji, da bi za­do­vo­ljio ape­ti­te po­je­di­nih par­ti­ja na vla­sti i da im mi slu­ži­mo kao mo­ne­ta za pot­ku­su­ri­va­nje, kraj­nje je vri­je­me da se pre­sta­ne sa ta­kvom prak­som i di­rek­to­ra tre­ba bi­ra­ti iz na­ših re­do­va. Naj­pri­je bi tre­ba­lo da se po­ve­de ra­ču­na o ovoj usta­no­vi jer smo ova­kvom tr­go­vi­nom po­li­tič­kih par­ti­ja is­kom­pro­mi­to­va­ni kao pro­fe­so­ri i aka­dem­ski gra­đa­ni – sma­tra­ju pro­fe­so­ri.
Funk­ci­ju v.d. di­rek­to­ra ove ško­le u po­sled­njih mje­sec i po oba­vlja pro­fe­sor Sa­med Mu­rić, či­jim ra­dom su pro­fe­so­ri za­do­volj­ni.
– Vi­še i ne zna­mo da na­bro­ji­mo ime­na lju­di ko­ji su pro­šli kroz ovu ško­lu. Ne­ma­mo ni­šta pro­tiv njih kao ni pro­tiv Be­ćo­vi­ća, ali pr­ven­stve­no zbog uče­ni­ka i auto­ri­te­ta ško­le sma­tra­mo da ovo ni­je u re­du i ne zna­mo zbog če­ga se ovo ra­di. Po­sled­nji di­rek­tor je bio Ri­fat Da­u­to­vić, član DPS-a, ko­ji je ime­no­van na če­ti­ri go­di­ne, ali je raz­ri­je­šen du­žno­sti i na nje­go­vo mje­sto je kao v.d. po­sta­vljen naš ko­le­ga Mu­rić – ob­ja­šnja­va­ju pro­fe­so­ri.
Oni na­vo­de da ih ne za­ni­ma po­li­tič­ka pri­pad­nost di­rek­to­ra, već sa­mo da ško­la nor­mal­no funk­ci­o­ni­še.
– Ho­će­mo kva­li­tet­no rje­še­nje, a rje­še­nje je da funk­ci­ju di­rek­to­ra oba­vlja ne­ko iz na­še ško­le, jer mi naj­bo­lje po­zna­je­mo pro­ble­ma­ti­ku u ovoj usta­no­vi i ni­ko ko do­la­zi sa stra­ne ne mo­že kva­li­tet­no da ru­ko­vo­di ovom usta­no­vom. Naj­ve­ća kon­cen­tra­ci­ja in­te­lek­tu­a­la­ca svih pro­fi­la je upra­vo u na­šoj ško­li i upra­vo za­to ne tre­ba do­vo­di­ti ka­dro­ve sa stra­ne kao što se to ra­di u po­sled­nje vri­je­me. Če­ste pro­mje­ne di­rek­to­ra re­me­te nor­mal­no funk­ci­o­ni­sa­nje u ško­li, a sve se to od­ra­zi­lo na kva­li­tet obra­zo­va­nja uče­ni­ka. Dok god se ru­ko­vo­di­o­ci če­sto mi­je­nja­ju, kva­li­tet­nog škol­stva ne­ma – upo­zo­ra­va Mu­rić.
V.Ra.


Ne­za­do­volj­ni i đa­ci i ro­di­te­lji

Pro­fe­so­ri­ca Dže­mi­la De­de­ić ka­že da do smje­ne di­rek­to­ra do­la­zi to­li­ko če­sto da oni ni­je­su u sta­nju da is­prav­no ru­ko­vo­de ško­lom.
– Ne­za­do­volj­ni su i uče­ni­ci i ro­di­te­lji. Ja, kao maj­ka, sam ne­za­do­volj­na. Kao ro­di­telj ko­ji ov­dje ra­di raz­mi­šljam da li ću svo­je dru­go di­je­te upi­sa­ti u ško­lu u ko­joj se vi­še ne zna ko je di­rek­tor. Smi­je­šno je da na svje­do­čan­stvi­ma iz pro­šle go­di­ne ima­mo dva pot­pi­sa raz­li­či­tih di­rek­to­ra. Već če­ti­ri go­di­ne tr­pi­mo i po­gnu­te gla­ve pod­no­si­mo ono što nam iz re­sor­nog mi­ni­star­stva ser­vi­ra­ju, kao na­vod­no naj­bo­lje rje­še­nje. Ali sma­tra­mo da u ovoj ško­li ra­de kva­li­tet­ni ka­dro­vi ko­ji bi ima­li ka­pa­ci­te­ta da bu­du kva­li­tet­ni di­rek­to­ri – za­klju­ču­je De­de­i­će­va.