Op­sta­nak Sa­ve­za udru­že­nja glu­vih i na­glu­vih Cr­ne Go­re na­kon de­ce­ni­ja po­sto­ja­nja do­ve­den je u pi­ta­nje jer im je dr­ža­va uki­nu­la sve vi­do­ve do­sa­da­šnjeg fi­nan­si­ra­nja. Se­kre­tar Sa­ve­za Da­ni­lo Po­po­vić ka­že za „Dan” da su od Ko­mi­si­je za ras­po­dje­lu sred­sta­va od iga­ra na sre­ću tra­ži­li oko 30.000 eura za dva pro­jek­ta, a od Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje oko 70.000 eura, ali sum­nja­ju da su osta­li bez cen­ta zbog dis­kri­mi­na­ci­je.
Na­i­me, je­dan pro­je­kat kod Ko­mi­si­je od­no­sio se na po­dr­šku oso­ba­ma ošte­će­nog slu­ha i go­vo­ra asi­sten­ci­jom pre­vo­di­lač­kog ser­vi­sa i nje­go­va vri­jed­nost je bi­la 14.947 eura, a dru­gi, či­ji je pod­no­si­lac Or­ga­ni­za­ci­ja glu­vih i na­glu­vih Pod­go­ri­ca, ti­cao se po­dr­ške oso­ba­ma ošte­će­nog slu­ha asi­sten­ci­jom za po­moć u ku­ći i za nje­go­vu re­a­li­za­ci­ju je tre­ba­lo 14.097 eura. Tre­ći pro­je­kat sa ko­jim su kon­ku­ri­sa­li kod Za­vo­da bio je vri­je­dan 69.997 eura, a plan je bio da se vi­še oso­ba ošte­će­nog slu­ha ob­u­či za fi­li­gran­stvo, od­no­sno ko­va­nje na­ki­ta i ukra­sa.
– Za pro­jek­te kod Ko­mi­si­je smo od­bi­je­ni uz obra­zlo­že­nje da ni­je­smo do­sta­vi­li kom­plet­nu do­ku­men­ta­ci­ju, što ni­je tač­no. Mi smo na­kon ob­ja­ve od­lu­ke o ras­po­dje­li nov­ca tra­ži­li da nam se odo­bri uvid u do­ku­men­ta­ci­ju i da nam se is­po­sta­vi obra­zlo­že­nje za­što ni­smo po­dr­ža­ni. Ni­su nam od­go­va­ra­li, pa smo pri­je ne­ko­li­ko da­na po­šli u nji­ho­ve kan­ce­la­ri­je gdje su slu­žbe­ni­ci, ko­ji ni­je­su htje­li da nam se pred­sta­ve, ka­za­li da nam do­ku­men­ta­ci­ja ni­je bi­la pot­pu­na. Za Sa­vez su re­kli da ni­smo do­sta­vi­li do­kaz da smo re­gi­stro­va­ni, iako smo im da­li uvje­re­nje od ka­da po­sto­ji­mo i iz­vod iz re­gi­stra. Za pod­go­rič­ku or­ga­ni­za­ci­ju su na­ve­li da ni­je­su do­sta­vi­li do­kaz da la­ni ni­je­su do­bi­li sred­stva, iako oni ima­ju taj po­da­tak, a i u do­ku­men­ta­ci­ji im je do­sta­vlje­na po­tvr­da. Sum­nja­mo da je sve ovo iz­ve­de­no ka­ko bi nam us­kra­ti­li sred­stva. Si­gur­no će­mo pod­ni­je­ti tu­žbu, vi­dje­će­mo da li će to bi­ti sa­mo pro­tiv Mi­ni­star­stva jav­ne upra­ve ko­je nam je iz­da­lo ne­va­že­ća uvje­re­nja o re­gi­stro­va­nju or­ga­ni­za­ci­je, ili pro­tiv Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja. Mo­žda i pro­tiv oba jer je ovo ugro­ža­va­nje na­šeg po­sto­ja­nja – is­ti­če Po­po­vić.
On ka­že da su Sa­ve­zu već is­klju­če­ni vo­da i stru­ja u kan­ce­la­ri­ji, te da ne­ma­ju cen­ta za da­lje funk­ci­o­ni­sa­nje.
– Mi ima­mo ve­li­ki pro­blem jer glu­vi i na­glu­vi ne mo­gu da ostva­re ni­jed­no svo­je pra­vo bez po­mo­ći asi­sten­ta. Za­mi­sli­te ka­ko je glu­vom čo­vje­ku ka­da ode kod dok­to­ra, on ne mo­že sam da ob­ja­sni šta mu je. Isto ta­ko je ako tre­ba da ode u sud, po­li­ci­ju, Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, nje­mu je po­treb­no li­ce ko­je će da pre­vo­di ono što on ka­že na zna­kov­nom je­zi­ku – is­ti­če Po­po­vić.
Na­vo­di da su sa pro­jek­tom kod ZZZ že­lje­li da po­mog­nu u eko­nom­skom osna­ži­va­nju glu­vih i na­glu­vih.
– Maj­sto­ri ko­ji se ba­ve fi­li­gran­stvom i iko­no­gra­fi­jom po­nu­di­li su da ob­u­ča­va­ju glu­ve za te po­slo­ve. Na taj na­čin bi im se omo­gu­ći­lo da za­ra­đu­ju. Mi smo kon­ku­ri­sa­li za sred­stva kod Za­vo­da, jer se sva­ke go­di­ne mi­li­o­ni sli­va­ju u Fond za pro­fe­si­o­nal­nu re­ha­bi­li­ta­ci­ju i mi­sli­li smo da se je­dan ma­li dio tog nov­ca po­tro­ši u na­mjen­ske svr­he. Me­đu­tim, i tu smo od­bi­je­ni jer ni­smo do­bi­li do­volj­no bo­do­va. Pro­je­kat ko­ji za­i­sta mo­že ri­je­ši­ti pro­blem ne­za­po­sle­no­sti glu­vih nji­ma je loš. Po­en­ta je da oni te pa­re ne da­ju, već ho­će da ih vra­te u bu­džet i tro­še ka­ko je nji­ma dra­go, a ne za po­tre­be onih ko­ji­ma je taj no­vac na­mi­je­njen, a to su oso­be sa in­va­li­di­te­tom – ogor­čen je Po­po­vić.
Is­ti­če da je po­pu­la­ci­ja glu­vih gru­bo dis­kri­mi­ni­sa­na na svim po­lji­ma po­čev od obra­zo­va­nja, pre­ko in­for­mi­sa­nja, do za­po­šlja­va­nja i za­drav­stve­ne za­šti­te.
– Glu­vi če­sto zbog ne­in­for­mi­sa­no­sti tr­pe stra­šnu šte­tu. Na pri­mjer, znam jed­nog čo­vje­ka ko­ji je 1949. go­di­šte i ko­ji je pri­li­kom po­dje­le po­ro­dič­ne imo­vi­ne na su­du ostao bez iče­ga. Da mu je brat sa­da živ, pro­pust bi se is­pra­vio, taj čo­vjek sa­da ži­vi u po­dru­mu ku­će jer su ga tu smje­sti­li sna­ha i bra­ta­nac, iako bi nje­mu tre­ba­lo da pri­pad­ne po­lo­vi­na ku­će. On ni­je ra­zu­mio šta se ra­di­lo na su­du i bu­kval­no je za­ki­nut za imo­vi­nu. Za­to nam tre­ba re­gu­li­sa­nje zna­kov­nog je­zi­ka, kao i tu­ma­či i pre­vo­di­o­ci da se glu­vim oso­ba­ma obez­bi­je­di pri­stup prav­di – oci­je­nio je Po­po­vić.M.S.


Ne­ma­ju za­kon, pa su zva­nič­no ne­pi­sme­ni

Vla­da Cr­ne Go­re je još 2009. go­di­ne u pla­nu ra­da ima­la iz­ra­du za­ko­na o upo­tre­bi zna­kov­nog je­zi­ka, ali ni na­kon osam go­di­na to ni­je re­a­li­zo­va­la, pri če­mu je 260 li­ca gru­bo dis­kri­mi­ni­sa­no i obes­pra­vlje­no. Po­po­vić ka­že da su ih iz Mi­ni­star­stva pro­svje­te uslo­vi­li da usvo­je dva no­va slo­va, što su oni i ura­di­li.
– Mi smo iz­mi­sli­li ta slo­va, na­da­ju­ći se da će se pro­blem ri­je­ši­ti. Ta­da je mi­ni­star pro­svje­te bio Sla­vo­ljub Sti­je­po­vić. Me­đu­tim, od ka­da smo mi svo­ju oba­ve­zu za­vr­ši­li pro­mi­je­ni­lo se ne­ko­li­ko mi­ni­sta­ra, kao i tri pre­mi­je­ra, ali ni­ko ni­šta ni­je pred­u­zeo. U Cr­noj Go­ri ži­vi oko 11.000 glu­vih i na­glu­vih oso­ba, ko­je su dis­kri­mi­ni­sa­ne u sva­koj obla­sti, a ovo sa pi­smom je sa­mo je­dan dio. S ob­zi­rom na to da ne­ma­ju za­kon o zna­kov­nom je­zi­ku, te da nji­hov na­čin spo­ra­zu­mi­je­va­nja ni­je prav­no re­gu­li­san, oni su fak­tič­ki ne­pi­sme­ni i ne mo­gu se ni­gdje sna­ći. Još 2009. je u vla­di­nom pla­nu ra­da uvr­šte­na iz­ra­da za­ko­na o zna­kov­nom je­zi­ku i nas je Mi­ni­star­stvo pro­svje­te oba­ve­za­lo da uve­de­mo dva no­va slo­va da bi se zvao cr­no­gor­ski je­zik. Mi smo to ura­di­li, ali je pro­blem što glu­vi ko­ji su se ško­lo­va­li do sa­da zna­ju 30 slo­va, ali za ova dva no­va bi mo­ra­li po­no­vo da idu u ško­lu. Ipak, mi smo ura­di­li ono što smo mo­ra­li, ali Vla­da ni­je ono što je bi­lo do nje – upo­zo­rio je Po­po­vić.