U Cr­noj Go­ri je do sa­da jed­na oso­ba za­vr­ši­la pro­ces pri­la­go­đa­va­nja po­la o tro­šku Fon­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje, se­dam je u raz­li­či­tim fa­za­ma pro­ce­sa, dok dvi­je oso­be če­ka­ju na pro­ce­du­ru, sa­op­štio je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šni di­rek­tor Aso­ci­ja­ci­je „Spek­tra“ Jo­van Uli­će­vić. On is­ti­če da po­me­nu­tih 10 oso­ba pred­sta­vlja­ju sa­mo dio tran­ssek­su­al­ne za­jed­ni­ce u ko­joj po­sto­ji mno­go li­ca sa raz­li­či­tim iden­ti­te­ti­ma i is­ku­stvi­ma, od ko­jih ve­li­ki broj ne pla­ni­ra, ne že­li ili ni­je u mo­guć­no­sti da pro­đe kroz pro­ces pri­la­go­đa­va­nja po­la. Dio pro­ce­du­ra oko pri­la­go­đa­va­nja po­la od­ne­dav­no se ra­di i u Pod­go­ri­ci, pa je do sa­da ura­đe­na jed­na ma­stek­to­mi­ja, od­no­sno od­stra­nji­va­nje doj­ki, a u pla­nu je uvo­đe­nje i dru­gih za­hva­ta.
Na pi­ta­nje ko­li­ko je pro­ce­du­ra pri­la­go­đa­va­nja po­la kom­pli­ko­va­na i sku­pa, Uli­će­vić ka­že da ni­je ni jed­no ni dru­go, uko­li­ko uzme­mo u ob­zir mno­ga dru­ga sta­nja či­je li­je­če­nje se po­kri­va iz Fon­da za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje.
– U Cr­noj Go­ri ova pro­ce­du­ra je pri­lič­no jed­no­stav­na. Oso­ba za­ka­zu­je in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor kod psi­ho­lo­ga, na­kon či­je pro­cje­ne do­bi­ja uput za hor­mon­sku te­ra­pi­ju. Na­kon od­ra­đe­nih la­bo­ra­to­rij­skih ana­li­za, oso­ba za­ka­zu­je pr­vi sa­sta­nak sa en­do­kri­no­lo­gom, te uko­li­ko su svi na­la­zi, za­jed­no sa psi­ho­lo­škim mi­šlje­njem, u re­du, za­po­či­nje hor­mon­sku te­ra­pi­ju. Ono što je no­vi­tet u ko­ra­ci­ma na­kon ovo­ga je­ste da je je­dan dio ope­ra­tiv­nih za­hva­ta u sko­ri­je vri­je­me po­čeo da se oba­vlja u Cr­noj Go­ri, što u ve­li­koj mje­ri olak­ša­va pro­ces trans oso­ba­ma ko­je su se ra­ni­je upu­ći­va­le u Be­o­grad, a sa­mim tim i zna­čaj­no ras­te­re­ću­je bu­džet Fon­da – is­ta­kao je Uli­će­vić.
Za one oso­be ko­je se od­lu­če za ope­ra­tiv­ne za­hva­te, u ci­lju do­bi­ja­nja no­vih do­ku­me­na­ta po­sto­ji još ne­ko­li­ko ad­mi­ni­stra­tiv­nih ko­ra­ka, ko­ji ob­u­hva­ta­ju no­še­nje me­di­cin­ske do­ku­men­ta­ci­je u Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va, pod­no­še­nje za­htje­va za iz­da­va­nje no­vih lič­nih do­ku­me­na­ta i nji­ho­vo po­di­za­nje.
– Na­ža­lost, ovo je jed­no od naj­ve­ćih si­stem­skih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se su­sre­ću trans oso­be. Pri­je sve­ga, pro­mje­na ozna­ke po­la u lič­nim do­ku­men­ti­ma još uvi­jek ni­je mo­gu­ća u prak­si bez oba­vlje­nih hi­rur­ških in­ter­ven­ci­ja, iako za­kon ne de­fi­ni­še ja­sno da je neo­p­hod­no da oso­ba pro­đe kroz ope­ra­tiv­ne za­hva­te ka­ko bi ostva­ri­la ovo pra­vo. Ono što je pro­ble­ma­tič­no je­ste što, kao što sam već re­kao, ne že­le sve trans oso­be da pro­đu kroz ope­ra­tiv­ne za­hva­te, ne­ke i ne mo­gu zbog ra­znih zdrav­stve­nih kon­tra­in­di­ka­ci­ja, a, ta­ko­đe, ope­ra­tiv­ni za­hva­ti pod­ra­zu­mi­je­va­ju isto­vre­me­no ste­ri­li­za­ci­ju oso­be, pa uslo­vlja­va­nje pro­mje­ne lič­nih do­ku­me­na­ta ope­ra­tiv­nim za­hva­ti­ma sma­tra i pri­nud­nom ste­ri­li­za­ci­jom, što je sa­mo po se­bi kr­še­nje osnov­nih ljud­skih pra­va. Na­ro­či­to je u ovom po­gle­du zna­čaj­na pre­su­da Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va iz apri­la pro­šle go­di­ne u ko­joj je za­klju­če­no da je bi­lo ka­kvo zah­ti­je­va­nje od stra­ne dr­ža­ve da trans oso­be pri­stu­pe me­di­cin­skim in­ter­ven­ci­ja­ma ko­je do­vo­de ili mo­gu do­ve­sti do ste­ri­li­za­ci­je oso­be (što uklju­ču­je i hor­mon­sku te­ra­pi­ju) di­rekt­no kr­še­nje na­ših ljud­skih pra­va – na­gla­sio je Uli­će­vić.M.S.


Ži­vje­ti auten­tič­no

Uli­će­vić is­ti­če da je naj­zna­čaj­ni­je za trans oso­be da ži­ve auten­tič­no i iskre­no pre­ma se­bi, a za­tim i pre­ma svo­joj oko­li­ni po pi­ta­nju rod­nog iden­ti­te­ta.
– Za one oso­be ko­je se od­lu­če na pro­ces pri­la­go­đa­va­nja po­la, sam pro­ces je ja­ko zna­ča­jan i uti­če na sve aspek­te na­šeg ži­vo­ta, pr­ven­stve­no na na­še men­tal­no zdra­vlje. Ne mi­slim da sam pro­ces ote­ža­va da­lji ži­vot, čak na­pro­tiv. Ono što mo­že da nam ote­ža ži­vo­te je­ste dje­lo­va­nje dru­gih u od­no­su na nas u vi­du ne­pri­hva­ta­nja i na­si­lja, što je, na­ža­lost, još pri­sut­no u na­šem dru­štvu – za­klju­ču­je Uli­će­vić.