Biv­ši pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pri is­te­ku man­da­ta u Vla­di omo­gu­ćio je da vla­snik tur­ske To­si­ja­li gru­pe Ozge Čan To­si­ja­li i ka­zah­stan­ski bi­zni­smen Igor Bi­di­lo do­bi­ju cr­no­gor­ske pa­so­še. Oni su po­ča­sni cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­ni po­sta­li na osno­vu Đu­ka­no­vi­će­vog pred­lo­ga, a rje­še­nja o pri­je­mu pot­pi­sa­li su Du­ško Mar­ko­vić i Me­vlu­din Nu­ho­džić.
Spi­sak po­ča­snih cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na, ko­ji su to po­sta­li od 29. ju­la 2016. do 1.mar­ta ove go­di­ne, do­bi­jen je od MUP-a na osno­vu za­htje­va Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO).
To­si­ja­li je vla­snik To­si­ja­li hol­din­ga. Že­lje­za­ra To­šče­lik Nik­šić od 2012. go­di­ne po­slu­je u okvi­ru tur­ske kom­pa­ni­je To­sja­li hol­ding.
S dru­ge stra­ne, Igor Bi­di­lo je osni­vač fir­me CG in­vest­ment iz Tiv­ta, ko­ja na par­ce­li kod Po­šte u Bu­dvi pla­ni­ra da gra­di luk­su­zni ho­tel. Bidilo je iz Ka­zah­sta­na, a po­mi­nje se u afe­ri „Ofšor liks”, ka­da je ot­kri­ven iden­ti­tet vla­sni­ka oko 100.000 hi­lja­da fir­mi ko­je su re­gi­stro­va­ne u po­re­skim ra­je­vi­ma, obič­no na Bri­tan­skim dje­vi­čan­skim ostr­vi­ma.
Ta­kav je slu­čaj i sa Bi­di­lom, ko­ji je na­ve­den kao osni­vač fir­me So­mi­tek­no Ltd, či­je je sje­di­šte upra­vo na Bri­tan­skim dje­vi­čan­skim ostr­vi­ma. Čla­nak eston­skog por­ta­la „Ari­pev” sa­dr­ži tvrd­nje da je Igor Bi­di­lo part­ner ru­skog bi­zni­sme­na Alek­san­dra Gri­gor­je­va. Oso­ba s istim ime­nom i pre­zi­me­nom po­mi­nja­na je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na kao in­ve­sti­tor iz­grad­nje ho­te­la „Kem­pin­ski” u Cr­noj Go­ri. Od to­ga, ma­kar za­sad, ni­je bi­lo ni­šta, a po­ja­vi­le su se i tvrd­nje da­je Gri­go­rjev osum­nji­čen za pra­nje nov­ca.
Kao i u ra­ni­jim slu­ča­je­vi­ma, rje­še­nje ko­je je na Đu­ka­no­vi­ćev pred­log pot­pi­sao Mar­ko­vić, da To­si­ja­li po­sta­ne po­ča­sni dr­ža­vlja­nin, ne sa­dr­ži obra­zlo­že­nje za­što je ta­ko od­lu­če­no. Isto je i sa rje­še­njem o Bi­di­lu, ko­je je 18. ja­nu­a­ra ove go­di­ne pot­pi­sao mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Me­vlu­din Nu­ho­džić. Rje­še­nje o pri­je­mu To­si­ja­li­ja pot­pi­sao je Mar­ko­vić 5. ma­ja pro­šle go­di­ne.
Prak­sa po­ča­snog dr­ža­vljan­stva ko­ji­ma vlast ča­šća­va uglav­nom iza­bra­ne, a ma­nje za­slu­žne gra­đa­ne uve­de­na je od­mah na­kon re­fe­ren­du­ma o dr­žav­noj sa­mo­stal­no­sti. Vla­da je u ma­ju pro­šle go­di­ne usvo­ji­la i pro­gram eko­nom­skog dr­ža­vljan­stva ko­jim je pred­vi­đe­no da se pa­soš po­nu­di svi­ma ko­ji in­ve­sti­ra­ju naj­ma­nje po­la mi­li­o­na eura. Ovaj pro­gram je pr­vo pred­lo­žen 2010. go­di­ne, ali se ta­da od­u­sta­lo od nje­ga na za­htjev Evrop­ske uni­je. Cr­no­gor­ski pa­soš na Đu­ka­no­vi­ćev pred­log do­bi­li su sum­nji­vi bi­zni­sme­ni. Iz­dva­ja­ju se Tak­sin Ši­na­va­tra, Na­ta­nijel Rot­šild, Mo­ha­med Da­hlan, Sa­mih Sa­vi­ris, ko­ji su do­bi­li po­ča­sno, eko­nom­sko dr­ža­vljan­stvo.
Iz rje­še­nja o do­dje­li dr­ža­vljan­stva se ne vi­di da li se ra­di o dr­žav­nom, kul­tur­nom, sport­skom i dru­gom in­te­re­su Cr­ne Go­re, kao ni ona bit­na od­luč­na či­nje­ni­ca – u če­mu se sa­sto­ji do­pri­nos od­re­đe­nog li­ca in­te­re­si­ma Cr­ne Go­re, što pred­sta­vlja smi­sao i cilj do­no­še­nja rje­še­nja. To je bi­lo i na­ve­de­no u pro­šlo­go­di­šnjoj kri­vič­noj pri­ja­vi ko­ju je CGO pod­nio zbog do­dje­le ovih dr­ža­vljan­sta­va.
Kon­kret­no, na­vo­di se da rje­še­nja ne sa­dr­že od­luč­ne či­nje­ni­ce i raz­lo­ge, a upra­vo je obra­zlo­že­nje rje­še­nja, u skla­du sa za­ko­nom, naj­dje­lo­tvor­ni­ja pre­pre­ka ko­rup­ci­ji.
M.V.


No­va rje­še­nja

Po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo Cr­ne Go­re su, uz mi­šlje­nje mi­ni­star­sta­va, do­bi­li i Fi­lip Stoj­ko­vić, Flo­ri­jan Pje­tri, Vla­di­mir Bu­sić, Ni­ki­ca Ga­brić, Dra­gan Ko­sić, Alek­san­dar Sti­jo­vić, Ve­sna Vu­la­no­vić i Pre­drag Po­po­vić. Za njih je rje­še­nja pot­pi­sao mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va.


Moć­ni po­je­din­ci iz­nad gra­đa­na

Sa­rad­nik u CGO Mi­ra Po­po­vić ka­že da su na­la­zi te or­ga­ni­za­ci­je po­ka­za­li da se i da­lje na­sta­vlja prak­sa ne­tran­spa­rent­nog i ne­za­ko­ni­tog do­dje­lji­va­nja po­ča­snih dr­ža­vljan­sta­va.
– Jav­nost osta­je us­kra­će­na za ob­ja­šnje­nje či­me su li­ca pri­mlje­na u po­ča­sno cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo za­pra­vo za­du­ži­la Cr­nu Go­ru i nje­ne gra­đa­ne pa da na taj na­čin bu­du na­gra­đe­na. Ta­ko­đe, za­bri­nja­va i či­nje­ni­ca da se zna­ča­jan broj tih dr­ža­vljan­sta­va ne do­dje­­lju­je u skla­du sa Za­ko­nom o cr­no­gor­skom dr­ža­vljan­stvu, od­no­sno da zna­ča­jan broj pred­lo­ga za po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo ni­je do­ne­sen po za­kon­skim pro­ce­du­ra­ma jer ih ni­je pred­lo­žio za­ko­nom pred­vi­đen pred­la­gač, a to mo­gu bi­ti sa­mo tri li­ca – pred­sjed­nik dr­ža­ve, pred­sjed­nik Vla­de ili pred­sjed­nik Skup­šti­ne – re­kla je Po­po­vić.
Pod­sje­ća da ve­li­ki broj na­ših gra­đa­na ni da­nas ne­ma re­gu­li­sa­no ovo pi­ta­nje zbog za­htjev­nih pro­ce­du­ra do­bi­ja­nja cr­no­gor­skog dr­ža­vljan­stva, a od dr­ža­vljan­stva im ne­ri­jet­ko za­vi­si i eg­zi­sten­ci­ja jer ne mo­gu ostva­ri­ti osnov­na pra­va.
– Na dru­goj stra­ni ima­mo in­sti­tut po­ča­snog dr­ža­vljan­stva ko­ji se po­ka­zu­je pod­lo­žan zlo­u­po­tre­ba­ma a što, na­ža­lost, ne bri­ne nad­le­žne or­ga­ne. To po­ka­zu­je i da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se ovaj po­stu­pak pri­je­ma u po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo uve­de u za­ko­nit okvir, da se svi po­da­ci o li­ci­ma ko­ja do­bi­ja­ju po­ča­sno dr­ža­vljan­stvo uči­ne jav­no do­stup­ni­ma ka­ko bi svi za­in­te­re­so­va­ni gra­đa­ni ima­li uvid ko su po­ča­sni dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re i zbog če­ga baš oni. Ne­ko­me su iz­gle­da lič­ni in­te­re­si iz­nad jav­nog in­te­re­sa – ka­za­la je Po­po­vić.