Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju i ka­pi­tal­ne pro­jek­te ni­je mo­gao da do­sta­vi mi­šlje­nje na za­htjev Upra­ve za ne­kret­ni­ne da li je pla­će­na tr­ži­šna na­kna­da u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je od stra­ne pred­u­ze­ća Mlje­ka­ra AD Pod­go­ri­ca na ne­po­kret­no­sti, od­no­sno pla­cu po­vr­ši­ne 6,4 hi­lja­de me­ta­ra kva­drat­nih, ko­ji je kom­pa­ni­ja Ze­ta­grad­nja, vla­sni­ka Bla­go­te Ra­do­vi­ća, ku­pi­la iz ste­ča­ja kra­jem 2010. go­di­ne za 3,26 mi­li­o­na eura. To je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju o re­a­li­za­ci­ji pla­na pri­va­ti­za­ci­je za pe­ri­od od ja­nu­a­ra za­ključ­no sa ju­nom ove go­di­ne.
Ze­ta­grad­nja je ku­pi­la pra­vo ko­ri­šće­nja na tom pla­cu i po­slov­nu zgra­du Mlje­ka­re, ko­ja je ka­sni­je sru­še­na, a na nje­nom mje­stu je na­pra­vlje­na stam­be­na zgra­da.
Upra­va za ne­kret­ni­ne obra­ti­la se Sa­vje­tu za pri­va­ti­za­ci­ju 14. ja­nu­a­ra ove go­di­ne do­pi­som za da­va­nje mi­šlje­nja da li je pla­će­na tr­ži­šna na­kna­da u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je od stra­ne pred­u­ze­ća „Mlje­ka­ra“ AD Pod­go­ri­ca, za ne­po­kret­no­sti upi­sa­ne u li­stu ne­po­kret­no­sti broj 188 KO Pod­go­ri­ca 1, na kat. par­ce­li broj 425, ukup­ne po­vr­ši­ne 6.043 me­t­ra kva­drat­nog. Pri­vred­ni sud je 5. mar­ta oba­vi­je­stio Sa­vjet da je nad „Mlje­ka­rom“za­klju­čen ste­čaj­ni po­stu­pak, na­kon če­ga je „Mlje­ka­ra“ 14. ja­nu­a­ra iz­bri­sa­na iz evi­den­ci­je Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta.
– Ka­ko „Mlje­ka­ra“ AD Pod­go­ri­ca vi­še ne po­sto­ji kao prav­no li­ce to se po nje­nom za­htje­vu ni­je mo­glo da­ti mi­šlje­nje u skla­du sa čla­nom 419 stav 4 Za­ko­na o svo­jin­sko­prav­nim od­no­si­ma – na­ve­de­no je u Iz­vje­šta­ju Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju.
Pre­ma po­da­ci­ma sa saj­ta Upra­ve za ne­kret­ni­ne, na toj par­ce­li Glav­ni grad ima pra­vo svo­ji­ne, a kom­pa­ni­ja Ze­ta­grad­nja pra­vo ko­ri­šće­nja. Na par­ce­li u Uli­ci Va­ka Đu­ro­vi­ća na­la­zi se stam­be­no-po­slov­na zgra­da sa de­vet spra­to­va i ga­ra­žom po­vr­ši­ne 2309 kva­dra­ta, dok je ze­mlji­šte uz po­slov­nu zgra­du po­vr­ši­ne 3.728 me­ta­ra kva­drat­nih. Obje­kat je, po ri­je­či­ma vla­sni­ka Ze­ta­grad­nje, do­bio upo­treb­nu do­zvo­lu pri­je tri mje­se­ca.
Pred­sjed­nik ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra Mlje­ka­re Ru­dolf Pe­na­va tvr­di da imo­vi­na Mlje­ka­re ni­je pro­da­ta po tr­ži­šnoj vri­jed­no­sti, jer su se, po nje­go­vim ri­je­či­ma gra­đe­vin­ski pla­ce­vi u bli­zi­ni Mlje­ka­re i u vri­je­me ka­da je imo­vi­na Mlje­ka­re pro­da­ta, pro­da­va­li po zna­čaj­no ve­ćoj ci­je­ni. Ta­ko­đe, ka­ko je ka­zao, plac ni­je pro­dat kao gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte, iako je bio ko­mu­nal­no opre­mljen, od­no­sno na nje­mu je već po­sto­ja­la in­fra­struk­tu­ra, pri­klju­čak za elek­trič­nu ener­gi­ju, vo­du i ka­na­li­za­ci­ju, či­me su ošte­će­ni rad­ni­ci i ak­ci­o­na­ri tog pred­u­ze­ća. Ci­je­nu pla­ca zna­čaj­no bi po­di­glo i to da je umje­sto pra­va ko­ri­šće­nja pro­da­to pra­vo svo­ji­ne, a pre­vo­đe­nje pra­va iz traj­nog ko­ri­šće­nja u pra­vo svo­ji­ne mo­gli su da za­tra­že rad­ni­ci, od­no­sno ak­ci­o­na­ri Mlje­ka­re, a ka­sni­je u ste­čaj­nom po­stup­ku i ste­čaj­ni uprav­nik Mla­den Mar­ko­vić, po­zi­va­ju­ći se upra­vo na Za­kon o svo­jin­sko-prav­nim od­no­si­ma. Ova­ko, od Ze­ta­grad­nje i even­tu­al­no ku­pa­ca sta­no­va, Glav­ni grad bi u bu­duć­no­sti mo­gao da, po­zi­va­ju­ći se na pra­vo svo­ji­ne nad tim pla­cem, za­tra­ži pla­ća­nje za­ku­pa.
– Ta imo­vi­na je ku­plje­na u ste­ča­ju i ni­ko nam se u Ze­ta­grad­nji po tom pi­ta­nju ni­ka­da ni­je obra­ćao. To se me­ne uop­šte ne do­ti­če, ni­je pred­met mog in­te­re­so­va­nja, ni­ti me tan­gi­ra i ni­je­sam ni znao da po­sto­ji taj pro­blem. Ni­kad nas ni­ko ni­je oba­vi­je­stio o bi­lo če­mu. Imo­vi­na je pro­da­ta u ste­ča­ju, mi smo je ku­pi­li. Imam upi­sa­no pra­vo ko­ri­šće­nja, a ako ne­ko ima ne­što pro­tiv to­ga što sam ja to ku­pio pri­je pet go­di­na i dao to­li­ke pa­re, to ne­ka rje­ša­va­ju iz­me­đu se­be. Ne­mam ni­ka­kvu za­bra­nu ni otu­đe­nja ni pro­da­je i ni­je­sam ni znao da je bi­lo ko po­te­zao pi­ta­nje da li je ili ni­je pla­će­no – re­kao je Ra­do­vić.
Član 410 Za­ko­na o svo­jin­sko-prav­nim od­no­si­ma pro­pi­su­je da pra­vo upra­vlja­nja, ko­ri­šće­nja, od­no­sno traj­nog ko­ri­šće­nja i ras­po­la­ga­nja na ze­mlji­štu u dru­štve­noj, sa­da dr­žav­noj svo­ji­ni stu­pa­njem na sna­gu tog za­ko­na, po­sta­je pra­vo svo­ji­ne do­ta­da­šnjeg ima­o­ca pra­va upra­vlja­nja, ko­ri­šće­nja, od­no­sno traj­nog ko­ri­šće­nja, ako po­seb­nim za­ko­nom ni­je dru­ga­či­je od­re­đe­no. Iz­u­zet­no, ze­mlji­šte za ko­je u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je ili ste­ča­ja ni­je pla­će­na tr­ži­šna na­kna­da osta­je u svo­ji­ni dr­ža­ve na ko­me vla­sni­ci objek­ta ima­ju pra­vo pre­če ku­po­vi­ne ili pra­vo pre­čeg za­ku­pa. Mi­šlje­nje da je pla­će­na tr­ži­šna na­kna­da u po­stup­ku pri­va­tiz­ci­je da­je or­gan nad­le­žan za po­slo­ve pri­va­ti­za­ci­je, a u po­stup­ku ste­ča­ja nad­le­žni Pri­vred­ni sud.
J.V.


Pra­vo svo­ji­ne ostva­ri­la sva dr­žav­na pred­u­ze­ća

Pre­vo­đe­nje pra­va ko­ri­šće­nja u pra­vo svo­ji­ne, po Za­ko­nu o svo­jin­sko-prav­nim od­no­si­ma, ostva­ri­la su go­to­vo sva dr­žav­na pred­u­ze­ća, ko­ja su, na­kon stu­pa­nja na sna­gu tog za­ko­na pod­ni­je­la za­htjev za ostva­ri­va­nje tog pra­va. To pra­vo se, po ri­je­či­ma upu­će­nih u taj pro­ces, ostva­ri­va­lo uz pla­ća­nje sim­bo­lič­ne tr­ži­šne na­kna­de.
Pred­u­ze­će Go­ri­ca pro­šle go­di­ne uspje­lo je da do­bi­je sud­ski spor sa Glav­nim gra­dom oko par­ce­le na Za­bje­lu i da do­ka­že pra­vo svo­ji­ne nad tom imo­vi­nom.