Ne­dav­no usvo­je­na iz­mje­na Za­ko­na o za­šti­ti de­po­zi­ta ko­jom se stva­ra­ju pret­po­stav­ke da se ban­ka­ma dra­stič­no po­ve­ća­ju na­me­ti u na­red­noj go­di­ni za po­sle­di­cu će ima­ti si­gur­no i po­ve­ća­nje ka­mat­nih sto­pa, ka­zao je ,,Da­nu” glav­ni iz­vr­šni di­rek­tor Hi­po­te­kar­ne ban­ke Esad Za­i­mo­vić, biv­ši pred­sjed­nik Udru­že­nja ba­na­ka.
Iz­mje­na­ma za­ko­na, ko­je je pred­lo­žio SNP, pred­vi­đe­no je da Fond za za­šti­tu de­po­zi­ta pla­ća po­rez na do­bit od de­vet od­sto, od­no­sno oko 900 hi­lja­da eura go­di­šnje i da se iz­dva­ja­nja ba­na­ka u Fond po­ve­ća­ju sa 0,5 na 0,8 od­sto.
– Imam osje­ćaj da se vr­ti­mo u krug, da se de­kla­ra­tiv­no za­la­že­mo za sma­nje­nje ka­mat­nih sto­pa, a da se pri­tom do­no­se mje­re ko­je to de­za­vu­i­šu. Sma­tram da je pred­la­ga­či­ma no­vih mje­ra uvi­jek bo­lje da kon­sul­tu­ju Udru­že­nje ba­na­ka i da za­jed­nič­ki pro­ba­mo da do­đe­mo do op­ti­mal­nog rje­še­nja – re­kao je on.
Za­i­mo­vić je pod­sje­tio da se du­go po­le­mi­še da li i na ko­ji na­čin tre­ba li­mi­ti­ra­ti ka­ma­te.
– Is­ku­stvo iz pret­hod­nog pe­ri­o­da po­ka­zu­je da ta­kve mje­re ne da­ju re­zul­ta­te. Ana­li­ze ko­je je ra­di­la Fi­nan­ce and Mar­kets Glo­bal Prac­ti­ce Gro­up ta­ko­đe po­ka­zu­ju da u ve­ći­ni slu­ča­je­va ta­kva ogra­ni­če­nja ne­će sma­nji­ti ka­ma­te. Pre­ma nji­ho­vom tu­ma­če­nju te mje­re mo­gu bi­ti po­pu­lar­ne, ali ne­e­fi­ka­sne, a čak se te­o­rij­ski mo­že de­si­ti, ma­da to ne oče­ku­jem, da pro­sječ­ne ka­ma­te po­ra­stu na­kon spro­vo­đe­nja ogra­ni­če­nja. Udru­že­nje ba­na­ka je vi­še pu­ta uka­zi­va­lo na kom­plek­snost pro­ble­ma ka­mat­nih sto­pa i po­tre­bu da se či­ta­vim se­tom mje­ra po­ku­ša stvo­ri­ti am­bi­jent u ko­me će se ka­ma­te sma­nji­va­ti. Po­treb­no je sin­hro­ni­zo­va­no dje­lo­va­nje svih ak­te­ra na fi­nan­sij­skom tr­ži­štu, ka­ko bi­smo do­šli do re­zul­ta­ta ko­ji je pri­hva­tljiv za sve. Stva­ra­nje am­bi­jen­ta ne­si­gur­no­sti u po­slo­va­nju ba­na­ka će si­gur­no uti­ca­ti i na znat­no spo­ri­ji pad ka­mat­nih sto­pa od onih ko­je že­li­mo – na­veo je Za­i­mo­vić.
Upi­tan da li su ka­ma­te ko­je je pred­lo­ži­la Cen­tral­na ban­ka pri­hva­tlji­ve za ban­ke, Za­i­mo­vić pret­po­sta­vlja da će, po­što se ra­di o li­mi­ti­ra­nju eks­trem­no vi­so­kih ka­ma­ta, ban­ke tan­gi­ra­ti sa­mo kod od­re­đe­nih pro­iz­vo­da (kre­dit­ne kar­ti­ce ili mi­nu­si po te­ku­ćim ra­ču­ni­ma), što ne­će ima­ti pu­no efe­ka­ta na nji­ho­vo te­ku­će po­slo­va­nje.
– Vi­še pro­ble­ma oče­ku­jem u spr­o­vo­đe­nju tih pro­pi­sa kod mi­kro­fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja, jer je nji­ho­va po­zi­ci­ja na tr­ži­štu bit­no dru­ga­či­ja od ba­na­ka. Sma­tram da ih je tre­ba­lo tre­ti­ra­ti na dru­ga­či­ji na­čin od ba­na­ka i da ih ni­je tre­ba­lo ogra­ni­ča­va­ti i ve­zi­va­ti za pro­sječ­ne sto­pe u ban­kar­skom sek­to­ru. Kao po­sle­di­cu mo­že­mo oče­ki­va­ti sma­nje­nje nji­ho­ve ak­tiv­no­sti ili čak ga­še­nje ne­kih od njih – re­kao je on.
Ko­men­ta­ri­šu­ći tre­nut­ni ni­vo lo­ših kre­di­ta či­ji je udio u ukup­nim, na kra­ju ju­na iz­no­sio 372 mi­li­o­na eura, od­no­sno 15,6 od­sto, Za­i­mo­vić je ka­zao da u tom di­je­lu ne­ma zna­čaj­ni­jih po­mje­ra­nja.
– I da­lje je uče­šće lo­ših kre­di­ta ve­o­ma zna­čaj­no u ukup­nim kre­di­ti­ma, ban­ke se tru­de da taj ni­vo sma­nje, ali to ide do­sta spo­ro. Žao mi je što na­po­ri ulo­že­ni u do­no­še­nje Za­ko­na o do­bro­volj­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju još uvi­jek ni­je­su da­li re­zul­ta­te. Pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma ko­ji­ma ras­po­la­žem či­ni mi se da ne mo­že­mo oče­ki­va­ti usko­ro ne­ke po­seb­ne efek­te od to­ga – re­kao je on.
Upi­tan da pro­ko­men­ta­ri­še od­nos ka­ma­ta na kre­di­te i de­po­zi­te, Za­i­mo­vić je na­gla­sio da tre­ba upo­re­di­ti rok na ko­ji su kre­di­ti odo­bre­ni i de­po­zi­ti po­lo­že­ni, da bi se te dvi­je ka­te­go­ri­je mo­gle ade­kvat­no po­re­di­ti.
– Kon­stant­na je te­žnja ba­na­ka da pri­ku­pe de­po­zi­te ko­ji su oro­če­ni na re­la­tiv­no du­ži vre­men­ski rok, ali je naj­če­šći slu­čaj je da kli­jen­ti de­po­nu­ju sred­stva do 12 mje­se­ci. Krat­ka roč­nost de­po­zi­ta je, po­red zna­čaj­ne li­kvid­no­sti ba­na­ka, uzrok da pro­ce­nat sma­nje­nja ka­ma­ta na de­po­zi­te ne mo­že u is­toj mje­ri ko­re­li­ra­ti sa pro­cen­tom sma­nje­nja sto­pa na kre­di­te, ko­ji se obič­no tra­že na ro­ko­ve ko­ji su zna­čaj­no du­ži od 12 mje­se­ci – re­kao je on.J.V.


Pro­sječ­na ka­ma­ta na no­ve kre­di­te 9,18 od­sto

Za­i­mo­vić je ka­zao da su pro­sječ­ne efek­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe na kre­di­te u Hi­po­te­kar­noj ban­ci u kon­stant­nom pa­du, a na kra­ju ju­na ak­tu­el­na pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na sto­pa na ukup­ni kre­dit­ni port­fo­lio iz­no­si 9,71 od­sto na go­di­šnjem ni­vou.
– Pro­sječ­na pon­de­ri­sa­na EKS na no­vo­o­do­bre­ne kre­di­te gra­đa­ni­ma i pri­vre­di u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne iz­no­si 9,18 od­sto na go­di­šnjem ni­vou, dok je u po­sled­njem kvar­ta­lu pret­hod­ne iz­no­si­la 9,57 od­sto. Pro­sječ­ne pon­de­ri­sa­ne ka­mat­ne sto­pe na ukup­ni kre­dit­ni port­fo­lio i ak­tu­el­ne ka­mat­ne sto­pe po ko­ji­ma odo­bra­va­mo no­ve kre­di­te gra­đa­ni­ma i pri­vre­di su zna­čaj­no ni­že od pred­lo­že­nih li­mi­ta CBCG, ta­ko da ne oče­ku­je­mo bi­lo ka­kav ne­ga­tiv­ni uti­caj zbog ove mje­re – re­kao je on.


Ne­to do­bit 1,7 mi­li­o­na

Ne­to do­bit Hi­po­te­kar­ne ban­ke u pr­voj po­lo­vi­ni go­di­ne iz­no­si­la je 1,71 mi­li­on eura.
– Hi­po­te­kar­na ban­ka tre­nut­no ima bi­lan­sne su­me pre­ko 380 mi­li­o­na eura, što je po­rast za pre­ko 35 od­sto u od­no­su na kraj pro­šle go­di­ne i ti­me ostva­ru­je­mo naj­ve­ći po­rast bi­lan­sne su­me u od­no­su na ban­ke u si­ste­mu. Ovo je, po­red osta­lo­ga, re­zul­tat ra­sta kre­di­ta za 30 od­sto i de­po­zi­ta za 28 od­sto u od­no­su na kraj 2014 – re­kao je Za­i­mo­vić i is­ta­kao da će ta ban­ka i u bu­duć­no­sti obez­bje­đi­va­ti ade­kvat­ne kre­di­te i atrak­tiv­ne pro­iz­vo­de za pri­vre­du. On je pod­sje­tio da su ne­dav­no lan­si­ra­li no­vu re­laks kar­ti­cu, ko­jom se mo­že pla­ća­ti na ra­te na svim POS ter­mi­na­li­ma u Cr­noj Go­ri i svi­je­tu bez ka­ma­te, kao i da ima­ju naj­bo­lji kre­dit za pen­zi­o­ne­re na tr­ži­štu uz bes­plat­no ži­vot­no osi­gu­ra­nje, a ban­ka se ba­vi i pro­da­jom svih vr­sta osi­gu­ra­nja.