Na sje­ve­ru je zbog ste­ča­ja, va­u­čer­ske pri­va­ti­za­ci­je i ten­der­ske ras­pro­da­je pre­ko sto uspje­šnih pred­u­ze­ća uni­šte­no i pre­ko če­tr­de­set hi­lja­da rad­nih mje­sta uga­še­no, od­no­sno pre­ko 160 hi­lja­da sta­nov­ni­ka sje­ve­ra eg­zi­sten­ci­jal­no osa­ka­će­no, oci­je­nio je pred­sjed­nik NVO „Ste­čaj­ci” Bo­ri­slav Ću­la­fić za „Dan”.
On je na­gla­sio da je sa­mo u Plje­vlji­ma, Ža­blja­ku, Bi­je­lom Po­lju, Ko­la­ši­nu i Moj­kov­cu uni­šte­no pre­ko 50 uspje­šnih pred­u­ze­ća i ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga sa hi­lja­da­ma eg­zi­sten­ci­jal­no i so­ci­o­lo­ški uni­šte­nih rad­ni­ka i nji­ho­vih po­ro­di­ca.
– Isto­vjet­na broj­ka je i na sje­ve­ro­i­sto­ku dr­ža­ve, na te­ri­to­ri­ji plav­ske, an­dri­je­vič­ke, be­ran­ske i ro­žaj­ske op­šti­ne, u ko­ji­ma su eko­nom­ski spr­že­na pred­u­ze­ća a eg­zi­sten­ci­jal­no ugro­že­ni i biv­ši rad­ni­ci i nji­ho­vi po­tom­ci. Za na­ve­de­ni eko­nom­ski i eg­zi­sten­ci­jal­ni ge­no­cid do sa­da ni­ko ni­je od­go­va­rao ni­ti ma­kar bio pro­ce­su­i­ran – re­kao je Ću­la­fić.
On je re­kao da su sje­ver­ne op­šti­ne ima­le pred­u­ze­ća ko­ja su ne sa­mo hra­ni­la hi­lja­de po­ro­di­ca, već su od biv­ših pa­lan­ki iz­gra­di­la mo­der­ne gra­do­ve sa stam­be­nim zgra­da­ma u ko­ji­ma se sku­ći­lo hi­lja­de rad­ni­ka.
– U Ža­blja­ku pi­la­na Nje­go­vu­đa je bi­la rad­nič­ka maj­ka i maj­ka či­ta­ve ža­bljač­ke op­šti­ne sa obli­žnjim šu­ma­ma i lo­gi­stič­kim ma­njim pred­u­ze­ći­ma, umre­že­na u teh­no­lo­ški la­nac da­va­la je bla­go­sta­nje i rad­ni­ci­ma, i op­šti­ni, i dr­ža­vi. U Plje­vlji­ma je uni­šten Po­ljo­pri­vred­no-in­du­strij­ski kom­bi­nat s ogrom­nim bo­gat­stvom, Šu­mar­sko pred­u­ze­će Plje­vlja, Voj­na fa­bri­ka na­mjen­ske pro­iz­vod­nje, vi­še ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga s ogrom­nim ze­mlji­šnim po­vr­ši­na­ma, Kon­fek­ci­ja i tri­ko­ta­ža „Ta­ra”, „Ve­li­mir Ja­kić”. U Bi­je­lom Bo­lju je uni­šten „Vun­ko”, fa­bri­ke obu­će „Len­ka” i „Mla­dost”, In­du­stri­ja ma­ši­na i kon­struk­ci­ja „Ima­ko”, „Pr­va pe­to­ljet­ka”. U Be­ra­na­ma i An­dri­je­vi­ci In­du­stri­ja ko­že „Po­lim­ka”, Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra, ŠIP „Po­li­mlje”, Ci­gla­na, Tr­go­vin­sko pred­u­ze­će „Ja­si­ko­vac”, GP „Iz­grad­nja”, „Agro­po­li­mlje” Be­ra­ne, sa 10 rad­nih je­di­ni­ca – re­kao je Ću­la­fić.
On tvr­di da je ga­še­njem „So­ko štark – Ko­mo­vi” u An­dri­je­vi­ci, Fa­bri­ke me­tal­ske in­du­stri­je „Ter­mo­vent”, „Ko­žne ga­lan­te­ri­je i kon­fek­ci­je” ta op­šti­na iz­gu­bi­la mno­go.
– U Ro­ža­ja­ma su uga­še­ni „Gor­nji Ibar”, „Kri­stal”, „Ti­teks-Ro­teks”. U Pla­vu ŠIK „Bor” Plav, HP „Plav­sko je­ze­ro”, za­tim „Ter­mo­plast” u Gu­si­nju, „Ti­teks-Mak­sim” Gu­si­nje, „Ti­teks-Mak­sim” Mu­ri­no. U Moj­kov­cu su uga­še­ni „Vuk­man Kru­ščić”, „Si­nja­vi­na”, „Boj­na nji­va”. U Ko­la­ši­nu „Im­preg­na­ci­ja dr­ve­ta”, „Eks­port dr­vo” ŠP, AD Šu­mar­sko pred­u­ze­će „Bje­la­si­ca”. Njih se sje­ća­ju sa­mo sta­ri­ji, ko­jih je sve ma­nje, a mla­di ni­je­su svje­sni šta su ima­li u sop­stve­nim sre­di­na­ma, ka­kvu su per­spek­ti­vu ima­li u rod­nim kra­je­vi­ma uz svo­je ro­di­te­lje i bli­zu svo­jih po­ro­di­ca i tre­ba da zna­ju ko im je uni­štio sa­da­šnjost i bu­duć­nost i ko je za se­be sa­gra­dio hra­mo­ve. Kriv­ce za ova­kvo sta­nje tre­ba tra­ži­ti i po­zva­ti na od­go­vor­nost – po­ru­čio je Ću­la­fić.
Is­ta­kao je da pri­vre­da sje­ve­ra već 20 go­di­na bu­kval­no ne po­sto­ji.
– Ona po­sto­ji sa­mo u sje­ća­nji­ma biv­ših rad­ni­ka i me­di­ja, ko­ji po­ku­ša­va­ju da je bar od za­bo­ra­va otrg­nu i da evo­ci­ra­ju uspo­me­ne na po­koj­na pred­u­ze­ća, da po­zo­vu nad­le­žne da od­go­vor­ne za smrt hi­lja­de rad­nih mje­sta pri­ve­du prav­di. Po­red opu­stje­lih fa­brič­kih ha­la, ho­te­la, tran­sport­nih pred­u­ze­ća i ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga, osta­tak biv­ših pred­u­ze­ća, ne­ka­da­šnjih sa­vre­me­nih gra­đe­vin­skih obje­ka­ta da­nas su na ni­vou za­nat­skih pri­mi­tiv­nih ra­di­o­ni­ca sa ne­ko­li­ko ne­za­do­volj­nih rad­ni­ka, ko­ji pri­hva­ta­ju ro­bo­vla­snič­ki sta­tus kod kva­zi­bi­zni­sme­na me­na­džer­skih šar­la­ta­na i uspje­šnih špe­ku­la­na­ta, kod ko­jih kao za­ra­đu­ju cr­ka­vi­cu bar za hljeb – za­klju­čio je Ću­la­fić.
B.Ma.


Za­kon rad­ni­ke pre­tva­ra u ro­bo­ve

Ko­men­ta­ri­šu­ći iz­mje­ne za­ko­na o ste­ča­ju, ko­je će Od­bor za eko­no­mi­ju raz­ma­tra­ti u sri­je­du, Ću­la­fić je ka­zao da je Pri­vred­ni sud iz cen­tra mo­ći do­bio ap­so­lut­nu vlast da sla­du­nja­vim za­kon­skim ša­re­nim la­ža­ma pri­pre­mi slat­kiš u vi­du iz­mje­na Za­ko­na o ste­ča­ju ko­ji će po­nu­di­ti rad­ni­ci­ma.
– Ta­kav za­kon će po­nu­di­ti rad­ni­ci­ma ko­ji su pre­tvo­re­ni u ro­bo­ve kod no­vo­na­sta­lih sko­ro­je­vić­kih cr­no­gor­skih ro­bo­vla­sni­ka ka­ko bi ga jav­nost i rad­ni­ci što lak­še pro­gu­ta­li. Ste­čaj­ni uprav­ni­ci su de­sna ru­ka ste­čaj­nim su­di­ja­ma i po­slo­dav­cu, kon­kret­no Pri­vred­nom su­du ko­ji ih rad­no an­ga­žu­je is­klju­či­vo po vo­lji ru­ko­vod­stva, uz do­sluh sa na­ru­či­o­ci­ma i vo­lji onih ko­ji pri­želj­ku­ju i spi­nu­ju ste­čaj ka­ko bi što lak­še do­šli do pri­želj­ki­va­nog pli­je­na zva­nog ogrom­no bo­gat­stvo za ma­le pa­re, ko­je će se pla­ti­ti bi­lo kad ili ni­kad – re­kao je Ću­la­fić.
On je po­ru­čio da iz­mje­ne za­ko­na o ste­ča­ju ne tre­ba­ju ni­ko­me sem cen­tri­ma mo­ći da bi se am­ne­sti­ra­li kri­vič­ne od­go­vor­no­sti, iako se ni po do­sa­da­šnjem za­kon­skom rje­še­nju ni­je de­si­lo da je ne­ko pro­ce­su­i­ran a ka­mo­li osu­đen ili za­pli­je­nje­na ne­le­gal­no ste­če­na imo­vi­na jed­nom ste­čaj­nom uprav­ni­ku ili su­di­ji.