Vla­da je ju­če usvo­ji­la Pred­log za­ko­na o bu­dže­tu za 2017. go­di­nu u iz­no­su od 2.005 mi­li­jar­di eura, ko­ji, ka­ko je sa­op­šte­no, sa­dr­ži i Pred­log mje­ra sa­na­ci­je vi­si­ne jav­nog du­ga i bu­džet­skog de­fi­ci­ta za pe­ri­od od 2017. do 2021. go­di­ne.
Mi­ni­star fi­nan­si­ja Dar­ko Ra­du­no­vić na­kon sjed­ni­ce Vla­de ka­zao je da je Pred­log za­ko­na o bu­dže­tu u od­no­su na ovo­go­di­šnji re­ba­lans bu­dže­ta ma­nji oko 25 mi­li­o­na, a u od­no­su na Za­kon o bu­dže­tu za ovu go­di­nu 119 mi­li­o­na eura.
Te­ku­ći bu­džet pla­ni­ran je na 863 mi­li­o­na, što je za 91 mi­li­on vi­še u od­no­su na ovu go­di­nu, dok je bu­džet dr­žav­nih fon­do­va pla­ni­ran na ni­vou od 639 mi­li­o­na, za 13 mi­li­o­na vi­še u od­no­su na ovo­go­di­šnji, dok tran­sak­ci­je fi­nan­si­ra­nja iz­no­se 220 mi­li­o­na eura, od­no­sno 173 mi­li­o­na ma­nje od ovo­go­di­šnjeg.
Ka­pi­tal­ni bu­džet za na­red­nu go­di­nu pla­ni­ran je na 263 mi­li­o­na, za 52 mi­li­o­na ma­nje od ovo­go­di­šnjeg.
– Tran­sak­ci­je fi­nan­sij­skih iz­da­ta­ka, od­no­sno ot­pla­ta du­ga i ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za pred­vi­đe­ni su na ni­vou od 220 mi­li­o­na eura, što je 173 mi­li­o­na ma­nje u od­no­su na ovo­go­di­šnji – ka­zao je Ra­du­no­vić.
On je ka­zao da naj­vi­še za­bri­nja­va zna­ča­jan rast iz­da­ta­ka u te­ku­ćem bu­dže­tu, za pre­ko 90 mi­li­o­na, usled po­ve­ća­nja pla­ta u jav­nom sek­to­ru i po osno­vu na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce.
– Po­šlo se od pret­po­stav­ke da će bu­džet­ski de­fi­cit na kra­ju ove go­di­ne iz­no­si­ti 3,5 od­sto BDP-a, a da će jav­ni dug bi­ti 66,5 od­sto BDP-a, što je raz­log da se uz nje­go­vo usva­ja­nje ura­di plan fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je – na­veo je mi­ni­star.
Ra­du­no­vić je is­ta­kao da je do­šlo do na­glog po­ra­sta jav­nog du­ga i de­fi­ci­ta, pri če­mu sma­nje­nje jav­nog du­ga pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov na du­go­roč­nom pe­ri­o­du. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, plan fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je usmje­ren je na oču­va­nje po­vje­re­nja fi­nan­sij­skih tr­ži­šta u jav­ne fi­nan­si­je Cr­ne Go­re, uz de­fi­ni­sa­nje pa­ke­ta re­form­skih mje­ra u ci­lju spro­vo­đe­nja zna­čaj­ne fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je na sred­nji rok.
– U skla­du sa tim, pro­jek­to­va­ni bu­džet­ski de­fi­cit će se kre­ta­ti si­la­znom pu­ta­njom, sa šest od­sto BDP-a pa­da­će do 3,9 od­sto u 2019, da bi u 2021. pre­šao u zo­nu su­fi­ci­ta u vi­si­ni od 0,9 od­sto BDP-a – ka­zao je Ra­du­no­vić.
Jav­ni dug će, ka­ko je ka­zao, ra­sti do 2019. go­di­ne, od­no­sno do ni­voa od 79,5 od­sto BDP-a, na­kon če­ga sli­je­di si­la­zni trend, od­no­sno sma­nje­nje jav­nog du­ga na 74,1 od­sto BDP-a u 2021.
– Efe­kat mje­ra fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je je u ukup­nom zbi­ru 126,95 mi­li­o­na. Na pri­hod­noj stra­ni ima­mo efe­kat na­pla­te za­o­sta­log po­re­skog du­ga od 12 mi­li­o­na, ja­ča­nje fi­skal­ne di­sci­pli­ne po­re­skih ob­ve­zni­ka 15 mi­li­o­na, uki­da­nje po­re­skih iz­u­ze­ća 1,5 mi­li­o­na, po­ve­ća­nje ak­ci­za na mi­ne­ral­na ulja 32 mi­li­o­na i sma­nje­nje za­ra­da jav­nih funk­ci­o­ne­ra mi­nus 1,2 mi­li­o­na – ka­zao je on.
Mi­ni­star je po­ja­snio da mje­re na ras­hod­noj stra­ni bu­dže­ta ob­u­hva­ta­ju ne­us­kla­đi­va­nje bru­to za­ra­da po osno­vu go­di­na sta­ža, mi­nu­log ra­da u na­red­noj i 2018, li­ne­ral­no sma­nje­nje lič­nih pri­ma­nja za gru­pe po­slo­va A, B, C od osam od­sto, kao i ko­rek­ci­ja vi­si­ne na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce.
– Bi­će neo­p­hod­no za­du­ži­va­nje u vi­si­ni do 455 mi­li­o­na, od če­ga je 221 mi­li­on za ot­pla­tu du­ga i oba­ve­ze iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, 200 mi­li­o­na za po­tre­be fi­nan­si­ra­nja ka­pi­tal­nog bu­dže­ta i iz­grad­nje auto­pu­ta i 34 mi­li­o­na za po­tre­be stva­ra­nja fi­skal­ne re­zer­ve – ka­zao je Ra­du­no­vić.
On je na­gla­sio da će se te­ku­ća po­tro­šnja u pot­pu­no­sti fi­nan­si­ra­ti iz iz­vor­nih pri­ho­da. Ka­ma­te će u na­red­noj go­di­ni iz­no­si­ti 98 mi­li­o­na, dok je za ot­prem­ni­ne pla­ni­ra­no 10,5 mi­li­o­na.
Ge­ne­ral­ni di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za bu­džet u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Ni­ko­la Vu­ki­će­vić ka­zao je da će ot­prem­ni­ne bi­ti na­mi­je­nje­ne svim rad­ni­ci­ma ko­ji su po va­že­ćim za­kon­skim pro­pi­si­ma ste­kli to pra­vo.
Pot­pred­sjed­nik Vla­de Mi­lu­tin Si­mo­vić ka­zao je da je Vla­da ura­di­la kre­di­bil­ni plan sa­na­ci­je bu­džet­skog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga ko­ji u pe­to­go­dišnjm pe­ri­o­du ima cilj da sma­nji bu­džet­ski de­fi­cit is­pod tri od­sto i za­u­sta­vi trend ra­sta ja­vnog du­ga. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, mje­re na pri­hod­noj stra­ni fo­ku­si­ra­ne su na ja­ča­nju fi­skal­ne di­sci­pli­ne, na­pla­tu po­re­skog du­ga i po­ve­ća­nju ak­ci­za na mi­ne­ral­na ulja. Ta­ko­đe, ka­zao je i da za­du­že­nje mo­že da na­sta­ne sa­mo za re­fi­nan­si­ra­nje di­je­la du­ga i za ka­pi­tal­ne pro­jek­te.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, bi­lo je vi­še ide­ja i pre­po­ru­ka kao što je po­ve­ća­nje sto­pa PDV-a i po­re­za na do­ho­dak fi­zič­kih li­ca na 15 od­sto za za­po­sle­ne ko­ji pri­ma­ju za­ra­du iz­nad pro­sječ­ne u Cr­noj Go­ri, da se ob­u­sta­vi uskla­đi­va­nje pen­zi­ja ili da se zna­čaj­no uma­nje ukup­na so­ci­jal­na da­va­nja, za šta se ni­je­su opre­di­je­li­li.
Vla­da je, ka­ko je na­ve­de­no u sa­op­šte­nju, utvr­di­la Pred­log Za­kon o re­pro­gra­mu po­re­skog po­tra­ži­va­nja, ko­jim se ure­đu­ju uslo­vi, ot­pis ka­ma­te i tro­ško­va po­stup­ka i dru­ga pi­ta­nja od zna­ča­ja za re­pro­gram po­re­skog po­tra­ži­va­nja. Ta­ko­đe, utvr­đe­ni su i pred­lo­zi neo­p­hod­nih iz­mje­na Za­ko­na o ak­ci­za­ma, Za­ko­na o po­re­zu na do­da­tu vri­jed­nost.J.V.

Oče­ku­ju sma­nje­nje po­tro­šnje do­ma­ćin­sta­va
Vla­da je usvo­ji­la i Pro­jek­ci­je ma­kro­e­ko­nom­skih i fi­skal­nih po­ka­za­te­lja za pe­ri­od od ove do 2019. go­di­ne, kao i Je­se­nju ana­li­zu ma­kro­e­ko­nom­skih kre­ta­nja i struk­tur­nih re­for­mi za ovu go­di­nu. U pro­jek­ci­ja­ma je na­ve­de­no da se ma­kro­e­ko­nom­ski okvir ba­zi­ra na pret­po­stav­ci ostva­ri­va­nja re­al­nog ra­sta BDP-a od 3,2 od­sto u 2017, 4,4 od­sto u 2018, od­no­sno 2,6 od­sto u 2019. Pro­sječ­na pro­jek­to­va­na sto­pa ra­sta BDP-a za na­red­ne tri go­di­ne iz­no­si 3,4 od­sto BDP-a.
– Ne­što ni­ži re­al­ni rast eko­no­mi­je u 2019. bi­će po­sle­di­ca vi­so­ke osno­ve bru­to in­ve­sti­ci­ja iz pret­ho­dih go­di­na. Pro­sje­čan udio bru­to in­ve­sti­ci­ja u pe­ri­o­du od 2017–2019. do­sti­gao je pro­sječ­nu vri­jed­nost od oko 30 od­sto. Ogra­ni­če­nja u po­gle­du ne­do­stat­ka do­ma­će šted­nje po­treb­ne za in­ve­sti­ra­nje i fi­skal­na kon­so­li­da­ci­ja či­ne iz­vje­snim sma­nje­nje uče­šća in­ve­sti­ci­ja kra­jem pe­ri­o­da, uz odr­ža­va­nje nji­ho­vog no­mi­nal­nog ni­voa na oko 1,2 mi­li­jar­de eura – na­ve­de­no je u pro­jek­ci­ja­ma.
Ta­ko­đe, u do­ku­men­tu se na­vo­di i da će mje­re fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je u na­red­noj go­di­ni sma­nji­ti po­tro­šnju do­ma­ćin­sta­va za 0,6 od­sto, što će uti­ca­ti na pad sto­pe BDP-a od 0,5 od­sto, dok će in­ve­sti­ci­je bi­ti sma­nje­ne za 1,7 od­sto, što će uti­ca­ti na do­dat­ni pad BDP-a za 0,5 od­sto.
De­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na plat­nog bi­lan­sa bi­će pro­sječ­no 18,8 od­sto BDP-a. Pro­cje­na je da će de­fi­cit do­sti­ći 21 od­sto BDP-a u ovoj go­di­ni, a da će u 2019. bi­ti sma­njen na 16,9 od­sto.
Pri­ho­di bu­dže­ta za ovu go­di­nu pro­cje­nju­ju se na 1,48 mi­li­jar­di eura, ili 39,8 od­sto BDP-a, a iz­da­ci na 1,61 mi­li­jar­du, ili 43,3 od­sto BDP-a. De­fi­cit bu­dže­ta za ovu go­di­nu iz­no­si­će 129,6 mi­li­o­na, ili 3,5 od­sto pro­ci­je­nje­nog BDP-a.
Ot­pla­ta du­ga do kra­ja go­di­ne tre­ba­lo bi da iz­no­si 447,9 mi­li­o­na, ili 12 od­sto BDP-a.

Sr­lja­nje u ban­krot
Po­sla­nik DF-a Ne­boj­ša Me­do­je­vić is­ta­kao je da Vla­da sr­lja i vo­di ze­mlju u ban­kr­ot, te da je po­tre­ban ve­li­ki za­o­kret u eko­nom­skoj po­li­ti­ci.
– Ne shva­ta­ju­ći ili ne­ma­ju­ći sna­ge ili ne že­le­ći da od­ba­ce fa­ši­stič­ki neo­li­be­ral­ni mo­del eko­nom­ske po­li­ti­ke, sr­lja­ju u još ve­ću ka­ta­stro­fu. Sma­nje­nja za­ra­da, za­mr­za­va­nje pen­zi­ja, sma­nje­nja na­dok­na­da za maj­ke sa tro­je dje­ce, po­ve­ća­nje po­re­za, ak­ci­za, no­vo za­du­ži­va­nje za po­kri­va­nje po­tro­šnje Vla­de (troš­ko­va pla­ta u me­ga­lo­man­skom bi­ro­kra­ti­zo­va­nom jav­nom sek­to­ru i bu­džet­ske sub­ven­ci­je ban­kro­ti­ra­nom Fon­du PIO). Ova vla­da ne­ma ni zna­nja, ni po­li­tič­kog kre­di­bi­li­te­ta, ni le­gi­ti­mi­te­ta, a na kra­ju kra­je­va ni mo­ći da kre­ne sa­svim dru­ga­či­jim pu­tem eko­no­m­skog opo­rav­ka – na­veo je Me­do­je­vić.
On je is­ta­kao da je neo­p­hod­no okre­ta­nje po­kre­ta­nju pro­iz­vod­nje, iz­vo­za in­ve­sti­ci­ja­ u re­al­ni sek­tor i ra­di­kal­nim re­zo­vi­ma u bi­ro­kra­ti­zo­va­nom jav­nom sek­to­ru.