Sta­nje u me­tal­skom sek­to­ru je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na iz­u­zet­no lo­še, dok su rad­ni­ci ge­ne­ral­no, a po­seb­no u me­tal­skom sek­to­ru pot­pu­no ne­za­šti­će­ni, iz­ja­vi­la je za „Dan” pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta me­tal­skih rad­ni­ka San­dra Ob­ra­do­vić.
– Ne­ka­da su u me­tal­skom sek­to­ru pred­u­ze­ća ima­la po­je­di­nač­ne ko­lek­tiv­ne ugo­vo­re, gran­ske ko­lek­tiv­ne ugo­vo­re i dru­ge za­ko­ne kao što je Za­kon o ra­du, op­šti ko­lek­tiv­ni, ko­ji su se po­što­va­li. Da­nas je si­tu­a­ci­ja dra­stič­no pro­mi­je­nje­na, po­go­to­vo u fir­ma­ma u ste­ča­ju gdje za­po­sle­ni ne­ma­ju ni osnov­na rad­na pra­va, kao što je go­di­šnji od­mor, pla­će­no od­su­stvo, pe­ri­o­dič­ni lje­kar­ski pre­gle­di, sin­di­kal­no or­ga­ni­zo­va­nje i dru­go. Ta­ko­đe, pro­blem je i u pred­u­ze­ći­ma ko­ja su iza­šla iz ste­ča­ja, od­no­sno pri­va­ti­zo­va­na, gdje se ma­hom za­po­šlja­va­ju rad­ni­ci pre­ko agen­ci­ja i sa­mim tim ima­ju iz­u­zet­no ne­sta­bi­lan rad­ni od­nos, od­no­sno rad­ni od­nos ko­ji je la­ko ras­ki­div – ka­za­la je Ob­ra­do­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, in­du­stri­ju i fa­bri­ke me­tal­skog sek­to­ra su naj­vi­še po­go­di­le eko­nom­ska kri­za, pro­ces tran­zi­ci­je, lo­še pri­va­ti­za­ci­je, što je re­zul­ti­ra­lo uvo­đe­njem ste­ča­ja u vo­de­ća pred­u­ze­ća KAP, Rud­ni­ke bok­si­ta, Me­ta­lac i Že­lje­za­ru.
– Na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja sta­nje u pred­u­ze­ći­ma je znat­no po­gor­ša­no. Pro­iz­vod­nja u fa­bri­ka­ma je dra­stič­no opa­la, uga­še­no je na hi­lja­de rad­nih mje­sta, rad­ni­ci su obes­pra­vlje­ni. Do­da­tan pro­blem je što ste­ča­je­vi tra­ju du­go i pod pla­štom oču­va­nja fa­bri­ka. Naj­ve­ći gu­bit­ni­ci u tom pro­ce­su su rad­ni­ci – is­ta­kla je Ob­ra­do­vi­će­va.
Ona je na­ja­vi­la da će usko­ro pod­ni­je­ti ini­ci­ja­ti­vu za ocje­nu ustav­no­sti čla­na Za­ko­na o ste­ča­ju, jer je, ka­ko je is­ta­kla, ap­surd da za­po­sle­ni u fir­ma­ma u ste­ča­ju ima­ju raz­li­či­ti sta­tus, od­no­sno da jed­ni ima­ju sva pra­va iz Za­ko­na o ra­du, a dru­gi ne­ma­ju ni­ka­kva.
– Tra­ži­će­mo da se taj član iz­u­zme i da svi za­po­sle­ni u ste­ča­ju ima­ju ista pra­va de­fi­ni­sa­na shod­no Za­ko­nu o ra­du – po­ru­či­la je Ob­ra­do­vi­će­va.
Po­lo­vi­nom go­di­ne su usvo­je­ne iz­mje­ne Za­ko­na o ste­ča­ju, na osno­vu ko­jih rad­ni­ci u ste­ča­ju ima­ju pra­va shod­no Za­ko­nu o ste­ča­ju. Pro­blem je na­stao ka­da je sin­di­kat sa­znao da se ta iz­mje­na ne od­no­si na rad­ni­ke ko­ji već ra­de u pred­u­ze­ći­ma u ste­ča­ju, već sa­mo za za­po­sle­ne u pred­u­ze­ći­ma u ko­ja se uveo ste­čaj na­kon usvo­je­nih iz­mje­na.
– Sa­mo u KAP-u bi pre­ko 500 za­po­sle­nih ima­lo sva pra­va iz Za­ko­na o ra­du, a sa­mim tim i u svim osta­lim pred­u­ze­ći­ma u ko­ji­ma je ste­čaj uve­den pri­je stu­pa­nja na sna­gu iz­mje­na i do­pu­na Za­ko­na o ste­ča­ju. Naj­i­zra­že­ni­ji pro­blem ne­ma­nja ni­ka­kvih rad­nih pra­va je u KAP-u, što oči­to za­vi­si od ste­čaj­nog uprav­ni­ka i nje­go­vih od­lu­ka – is­ta­kla je ona.
D.M.


Bez od­mo­ra od 2013. go­di­ne

Ob­ra­do­vi­će­va ko­ja je i pred­sjed­ni­ca Sin­di­ka­ta KAP-a uka­za­la je da oko 500 za­po­sle­nih u alu­mi­ni­jum­skoj fa­bri­ci tri i po go­di­ne ra­di bez go­di­šnjeg od­mo­ra u iz­u­zet­no te­škim i po zdra­vlje opa­snim po­slo­vi­ma.
– Za­kon o ra­du je ja­san i na­la­že da se to pra­vo ne mo­že us­kra­ti­ti ni­ti ga se mo­že­mo od­re­ći. Ste­čaj­ni uprav­nik je Za­kon o ste­ča­ju tu­ma­čio po ovom pi­ta­nju na svoj na­čin, ali ono što ga opo­vr­ga­va je­ste po­zi­tiv­no mi­šlje­nje Mi­ni­star­stva ra­da i me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja ko­ji­ma smo se obra­ti­li, Za­po­sle­ni u KAP-u su is­cr­plje­ni od ra­da i ne­shva­tlji­vo je da sve in­sti­tu­ci­je u dr­ža­vi žmu­re pred tom či­nje­ni­com – na­ve­la je Ob­ra­do­vi­će­va.


Žalba pred Ustav­nim sudom go­di­nu da­na

Ob­ra­do­vi­će­va je do­bi­la ot­kaz u KAP-u po­čet­kom 2015. go­di­ne.
– Ot­kaz sam do­bi­la is­klju­či­vo zbog mog sin­di­kal­nog an­ga­žma­na, a zbog upor­nog za­htje­va da se za­po­sle­ni­ma omo­gu­ći za­kon­sko pra­vo na ko­ri­šće­nje go­di­šnjeg od­mo­ra. Na­kon do­bi­ja­nja ot­ka­za, po­kre­nu­la sam tu­žbu pred Pri­vred­nim su­dom i Me­đu­na­rod­nom or­ga­ni­za­ci­jom ra­da (MOR), s ob­zi­rom na to da je u pi­ta­nju an­ti­sin­di­kal­na dis­kri­mi­na­ci­ja i di­rekt­no kr­še­nje Za­ko­na o ra­du i me­đu­na­rod­nih kon­ven­ci­ja ko­je je Cr­na Go­ra ra­ti­fi­ko­va­la. Tre­nut­no mi je već sko­ro go­di­nu da­na žal­ba pred Ustav­nim su­dom – ka­za­la je ona.
Na­ve­la je da je MOR Vla­di do­sta­vio pre­po­ru­ke u mar­tu pro­šle go­di­ne, u ve­zi sa nje­nim ot­ka­zom, ali da se Vla­da do da­nas ni­je iz­ja­sni­la.