Na­ja­vlje­no uvo­đe­nje ak­ci­ze na ugalj, ko­je u Vla­di prav­da­ju da­ljom har­mo­ni­za­ci­jom ak­ci­zne po­li­ti­ke sa stan­dar­di­ma EU, kraj­nje je kon­tro­verz­na od­lu­ka, sma­tra ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a Ines Mr­do­vić.
To iz raz­lo­ga što će se, ka­ko je na­ve­de­no u Na­cr­tu fi­skal­ne stra­te­gi­je, sred­stvi­ma upra­vo iz tih iz­vo­ra fi­nan­si­ra­ti pro­jek­ti za ot­kla­nja­nje po­sle­di­ca za­ga­đi­va­nja va­zdu­ha. Po­če­tak pri­mje­ne te mje­re pred­vi­đen je za 2019. go­di­nu, a ne­to efek­ti pro­ci­je­nje­ni su na 4,6 mi­li­o­na eura, od­no­sno po 2,3 mi­li­o­na u 2019. i 2020. go­di­ni. Vla­da od pri­mje­ne te mje­re oče­ku­je i po­ve­ća­nje pri­ho­da po osno­vu po­re­za na do­da­tu vri­jed­nost u iz­no­su od 0,8 mi­li­o­na za te dvi­je go­di­ne.
– Naj­no­vi­ja Vla­di­na na­ja­va o uvo­đe­nju ak­ci­za na ugalj kraj­nje je kon­tro­verz­na. Ovo po­seb­no u kon­tek­stu Vla­di­nog ob­ja­šnje­nja iz Pred­lo­ga fi­skal­ne stra­te­gi­je, a gdje se pla­ni­ra da se nov­cem, ko­ji se pri­ku­pi na ovaj na­čin, fi­nan­si­ra­ju pro­jek­ti za ot­kla­nja­nje po­sle­di­ca za­ga­đi­va­nja va­zdu­ha. Da­kle, ne ra­di se o pu­nje­nju pra­zne dr­žav­ne ka­se, već se ak­ci­ze na ugalj uvo­de zbog fi­nan­si­ra­nja pro­je­ka­ta u ve­zi sa za­ga­đe­njem. Ako je to stvar­na na­mje­ra Vla­de, on­da se po­sta­vlja pi­ta­nje da li bi to fak­tič­ki bi­la dr­žav­na po­moć za kom­pa­ni­je či­ja po­sto­je­nja za­ga­đu­ju va­zduh i ko­je su du­žne da fi­nan­si­ra­ju ta­kve pro­jek­te. Pri­je sve­ga mi­slim na Elek­tro­pri­vre­du i Rud­nik uglja Plje­vlja (ko­je Vla­da mi­mo jav­no­sti po­ku­ša­va da spo­ji u jed­nu kom­pa­ni­ju), od­no­sno Ter­mo­e­lek­tra­nu Plje­vlja, kao naj­ve­ćeg za­ga­đi­va­ča va­zdu­ha u ze­mlji. Pre­ma za­ko­nu, za­ga­đi­vač je du­žan da pla­ća i pot­pu­no je ne­shva­tlji­vo da Vla­da uvo­di ak­ci­ze na te­ret svih gra­đa­na, ka­ko bi kom­pa­ni­je oslo­ba­đa­la te oba­ve­ze – ka­za­la je Mr­do­vi­će­va.
Elek­tro­pri­vre­da, ka­ko je na­ve­la, go­di­na­ma pro­iz­vo­di stru­ju iz Ter­mo­e­lek­tra­ne i za­ra­đu­je od pro­da­je te stru­je, bi­lo od po­tro­ša­ča u Cr­noj Go­ri ili kroz iz­voz, i iz svo­je za­ra­de tre­ba da fi­nan­si­ra pro­jek­te ko­ji­ma će sma­nji­ti ni­vo za­ga­đe­nja u Plje­vlji­ma.
– Zbog ra­da Ter­mo­e­lek­tra­ne i Rud­ni­ka uglja pro­te­klih de­ce­ni­ja do­šlo je do ogrom­nog po­ve­ća­nja obo­lje­nja kod Plje­vlja­ka, a pod­ruč­je tog gra­da je, pre­vas­hod­no zbog ve­li­kog bro­ja ru­do­ko­pa i de­po­ni­ja, zna­čaj­no de­va­sti­ra­no. S dru­ge stra­ne, iako su dvi­je kom­pa­ni­je ko­ri­sti­le re­sur­se Plje­va­lja, ula­ga­nja u re­kul­ti­va­ci­ju i za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne mal­te­ne su u pot­pu­no­sti iz­o­sta­la. Pod­sje­ti­ću da je EPCG na­go­mi­la­la de­se­ti­ne mi­li­o­na eura ko­je go­di­na­ma dr­ži u pri­vat­nim ban­ka­ma, po­seb­no u Pr­voj ban­ci Aca Đu­ka­no­vi­ća, pa ne­ka sa­da od tog nov­ca iz­dvo­ji dio i ulo­ži u pro­jek­te za za­šti­tu za­ga­đe­nja u Plje­vlji­ma. Umje­sto to­ga Vla­da pla­ni­ra da uve­de ak­ci­ze i na te­ret svih gra­đa­na ri­je­ši go­ru­će pro­ble­me u toj obla­sti. Ka­da je u pi­ta­nju plje­valj­ski Rud­nik uglja su­vi­šno je na­po­mi­nja­ti da je ta kom­pa­ni­ja uni­šti­la broj­ne lo­ka­ci­je u Plje­vlji­ma, a da je re­kul­ti­va­ci­ja iz­o­sta­la, iako je to oba­ve­za po osno­vu Za­ko­na o ru­dar­stvu. Da­kle, gra­đa­ni ni­je­su du­žni da kroz ak­ci­ze na ugalj pla­ća­ju ne­što što je oba­ve­za za­ga­đi­va­ča, zbog če­ga MANS po­zi­va Vla­du da od­u­sta­ne od ovog kon­tro­verz­nog rje­še­nja – na­ve­la je Mr­do­vi­će­va.
Mo­mo Ko­pri­vi­ca (De­mo­kra­te) na­gla­sio je da su ak­ci­ze na ugalj na­za­dan na­met ko­ji za­ne­ma­ru­je so­ci­o­e­ko­nom­ske pri­li­ke gra­đa­na.
– Osim što je ne­pra­vič­na, jer naj­vi­še po­ga­đa naj­si­ro­ma­šni­je, ak­ci­za na ugalj je i ne­e­fi­ka­sna jer ne­će stva­ra­ti ni­ka­kav pod­sti­caj za uvo­đe­nje teh­no­lo­gi­ja i pro­iz­vod­nih me­to­da ko­je ne­će ima­ti štet­na dej­stva po ži­vot­nu oko­li­nu. Umje­sto uvo­đe­nja efi­ka­snog si­ste­ma eko­lo­škog opo­re­zi­va­nja, u Cr­noj Go­ri će se de­si­ti ap­surd da si­ro­ma­šni pla­te ci­je­nu ko­ju dru­štvu na­me­ću krup­ni za­ga­đi­va­či. Vla­da že­li da pri­stu­pi rje­ša­va­nju eko­lo­ških pro­ble­ma sa ta­njeg kra­ja, jer ne smi­je da uda­ri na taj­ku­ne, od­no­sno ne vo­di ra­ču­na o si­ro­ti­nji, a fo­kus sta­vlja na pro­fit re­žim­skih fa­vo­ri­ta ko­ji su pro­iz­vo­đa­či naj­ve­ćih eko­lo­ških pro­ble­ma – na­veo je on.
Ko­pri­vi­ca sma­tra da eko­lo­ške pro­ble­me tre­ba rje­ša­va­ti uvo­đe­njem stan­dar­da ko­ji će mo­di­fi­ko­va­ti svi­jest i po­na­ša­nje po­ten­ci­jal­nih za­ga­đi­va­ča, kao i pro­mo­vi­sa­njem či­stih teh­no­lo­gi­ja, pa tek on­da ak­ci­za­ma i po­re­zi­ma.
– Krup­na pred­u­ze­ća ko­ja pro­iz­vo­de enorm­no za­ga­đe­nje, ne tre­ba da uži­va­ju sub­ven­ci­je, već mo­ra­ju bi­ti pod­vrg­nu­ta efi­ka­snim stan­dar­di­ma i na­tje­ra­na da uvo­de teh­no­lo­gi­je ko­je ni­je­su štet­ne po ži­vot­nu sre­di­nu. Ne­ma rje­ša­va­nja ni eko­lo­ških ni eko­nom­skih pro­ble­ma ako se ne ras­kr­sti sa si­ste­mom pri­vi­le­gi­ja, a Rud­ni­ku uglja, u ko­jem brat še­fa re­ži­ma ima ak­ci­je, upor­no se gle­da kroz pr­ste kad je u pi­ta­nju vi­še­mi­li­on­ski dug po osno­vu po­re­za na do­bit, iako je to pred­u­ze­će ostva­ri­va­lo mi­li­on­ske pro­fi­te – sma­tra Ko­pri­vi­ca.J.V.


Luk­suz ne opo­re­zu­ju

Ko­pri­vi­ca sma­tra da će se uvo­đe­nje ak­ci­za na ugalj u vi­du po­ve­ća­ne ci­je­ne pre­va­li­ti na one su­bjek­te ko­ji ne­ma­ju al­ter­na­ti­vu kad je u pi­ta­nju obez­bje­đe­nje ener­gi­je i ogre­va.
– Vla­du sa­mo za­ni­ma ka­ko da do­đe do iz­da­šnih sred­sta­va, i uglav­nom to či­ni na­me­ta­njem ak­ci­za na do­bra za ko­ji­ma je tra­žnja pri­lič­no ne­e­la­stič­na, od­no­sno na do­bra ko­ja su po­tro­ša­či pri­nu­đe­ni da pla­ća­ju bez ob­zi­ra na rast ci­je­ne. Cr­na Go­ra je jed­na od ri­jet­kih ze­ma­lja u ko­joj ak­ci­ze ne do­ti­ču luk­su­zna do­bra ra­di pra­vič­no­sti. Ra­di se o ne­pra­vič­noj mje­ri ko­ja ne­će jed­na­ko po­go­di­ti sve gra­đa­ne. Uz po­di­za­nje sto­pe PDV-a i osta­le na­me­te, ova ak­ci­za je dio pa­ke­ta za ma­sov­nu eko­nom­sku eks­plo­a­ta­ci­ju do­ma­ćin­sta­va – na­veo je Ko­pri­vi­ca.