- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Pod vla­dom Alek­san­dra Vu­či­ća Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ko­nač­no do­bi­ja svo­je ce­re­me­ni­je. To­kom vi­še od dvi­je de­ce­ni­je ži­vje­li smo po iner­ci­ji dva ve­li­ka i pro­pa­la pro­jek­ta: ko­mu­ni­zma i ju­go­slo­ven­stva. Sr­bi­ja je li­či­la na onog na­šeg rad­ni­ka ko­ji je po­či­nio ne­ka­kvo kri­vič­no dje­lo pa je iz­gu­bio rad­no mje­sto. U ma­ka­za­ma iz­me­đu Kri­vič­nog i Za­ko­na o ra­du, taj jad­nik je po pr­vom če­kao za­tvor­sku ka­znu, a po dru­gom ne­pre­kid­no po­bje­đi­vao po­slo­dav­ca ko­ji ga je po si­li za­ko­na vra­ćao na rad­no mje­sto i po­no­vo ga, u inat i ra­di rad­ne di­sci­pli­ne, ot­pu­štao, is­pla­ću­ju­ći mu ne­volj­no pla­te za sve mje­se­ce ne­ra­da i su­đe­nja. Cilj na­ših vla­sti bio je da ne­ka­ko sa­ču­va­ju ma­kar ne­što od Ju­go­sla­vi­je i ma­kar ma­lo uspo­re pro­mje­ne čak i iz­o­stan­kom sve­ča­nih pro­to­ko­la.
Po­sli­je Bro­za, kao da ni­je bi­lo pred­sjed­ni­ka ko­ji bi za­slu­žio ne­ku ce­re­mo­ni­ju. So­ci­ja­li­stič­ki re­žim i do­si­stič­ke vla­de pod­jed­na­ko su, sva­ki iz svo­jih raz­lo­ga, pre­zi­ra­li srp­ske na­rod­ne tra­di­ci­je. Pr­vi uvje­re­ni da su to sve ne­ka­kve tri­ce iz pro­šlo­sti ko­je su ju­go­slo­ven­stvo i no­ve ide­o­lo­gi­je odav­no po­či­sti­le, a po­no­vo su na dnev­nom re­du kao ne­ka­kav bi­zar­ni kon­tra­re­vo­lu­ci­o­nar­ni ana­hro­ni­zam. Mi­lo­še­vić je za­to po­la­gao za­kle­tve ona­ko us­put, na sve­ča­nim sjed­ni­ca­ma sa kok­te­lom. Sa­mo je 1997. go­di­ne, u vri­je­me ve­li­ke kri­ze re­ži­ma, pri­re­dio upo­tre­bu Bro­zo­vog „mer­ce­de­sa” za lič­ni pre­voz do kra­ljev­ske re­zi­den­ci­je i smo­tru gar­de u Be­lom dvo­ru. Tre­ba­lo je na­ro­du po­ka­za­ti da se vlast se­li na funk­ci­ju sa­ve­znog pred­sjed­ni­ka ko­ja je do ta­da bi­la go­to­vo sa­mo ce­re­mo­ni­jal­na, a vje­ro­vat­no je i go­spo­đi Mar­ko­vić bi­lo mi­lo da osje­ti tu ve­zu na isto­rij­skoj ver­ti­ka­li Mi­lo­še­vić–Broz. Sa iz­bo­rom pred­sje­di­ka Sr­bi­je je po­sli­je Mi­lu­ti­no­vi­će­vog man­da­ta bi­lo mno­go mu­ke. Bo­ris Ta­dić je oba pu­ta bio pred­sjed­nik u do­bro­volj­noj ko­ha­bi­ta­ci­ji. Nje­go­ve ina­u­gu­ra­ci­je li­či­le su na pro­mo­ci­ju is­tak­nu­tog po­je­din­ca – jed­nog za­slu­žnog ska­ka­ča sa mot­kom ko­me je stran­ka mot­ka a dr­ža­va sta­di­on. Ni­ko­lić je ta­ko­đe usto­li­čen u vri­je­me ka­da ni­je baš bi­lo si­gur­no da li će ta ko­ha­bi­ta­ci­ja bi­ti ob­no­vlje­na. Po­red do­la­ska Še­ta­fa­na Fi­lea, brat­skog Do­di­ka i bes­po­sle­nog Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, naj­vi­ših stra­nih zva­ni­ca ne bi ni bi­lo. No, za­bi­lje­že­no je da je slu­že­na Ni­ko­li­će­va ra­ki­ja po ime­nu „To­mo­va­ča”.
Sve to se pro­mi­je­ni­lo sa iz­bo­rom Alek­san­dra Vu­či­ća. Ina­u­gu­ra­ci­je su bi­le dvi­je. Pr­va u Na­rod­noj skup­šti­ni, u pri­su­stvu pr­va­ka dru­gih gra­na vla­sti, vi­so­kih ofi­ci­ra, vjer­skih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka, di­plo­mat­skog ko­ra... Sa pret­hod­nom pre­da­jom pred­sjed­nič­ke za­sta­ve i pe­ča­ta (pr­vi put u isto­ri­ji), kao i za­kli­nja­njem na Usta­vu iz 2006, ali i fo­to­tip­skom iz­da­nju Mi­ro­sla­vlje­vog je­van­đe­lja... Bi­lo je tu i voj­ske i smo­tre, a dio uli­ce je za tu pri­li­ku po­seb­no re­no­vi­ran. Ko­nač­no, pri­je ne­ko­li­ko da­na ima­li smo i dru­gu ina­u­gu­ra­ci­ju, tač­ni­je je­dan pri­jem na ko­ji su do­šle i vi­so­ke zva­ni­ce iz ino­stran­stva. Gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da Si­ni­ša Ma­li po­žu­rio je da na­gla­si ka­ko je Sr­bi­ja da­nas ste­kla zna­čaj Ju­go­sla­vi­je iz Bro­zo­vog vre­me­na. Na­rav­no, ri­ječ je o pre­tje­ri­va­nju ko­je po­ti­če sa naj­vi­šeg mje­sta, po­što od­la­ze­ći gra­do­na­čel­nik te­ško da je sâm raz­mi­šljao o ta­kvim po­re­đe­nji­ma. Vu­či­ćev ina­u­gu­ra­ci­o­ni pri­jem je ne­sum­nji­vo ve­li­ki uspjeh. De­ce­ni­ja­ma po­sto­ja­no od­bi­ja­ju­ći ob­no­vu dr­žav­no­sti i za­ba­vlje­na svo­jim pro­ble­mi­ma, Sr­bi­ja tek sa Vu­či­ćem, upr­kos svim ne­do­sta­ci­ma, za­i­sta do­bi­ja auto­ri­tet ko­ji se­bi mo­že da pri­u­šti istin­sku ina­u­gu­ra­ci­ju. Ona je da­le­ko od Bro­zo­vih uspje­ha sa ne­svr­sta­va­njem, po­sje­ta­ma še­fo­va Ve­li­kih si­la i, ko­nač­no, sa­hra­nom... Pod­sje­ti­mo, Bu­gar­sku od sti­ca­nja ne­za­vi­sno­sti 1909. ni­ka­da ni­je po­sje­tio en­gle­ski mo­narh ili pre­mi­jer, a tek pri­je ne­ko­li­ko go­di­na u So­fi­ju je sti­gao dr­žav­ni se­kre­tar za spolj­ne po­slo­ve Mi­li­band. Kod Bro­za su pro­de­fi­lo­va­li svi. Ka­da je 1980. ko­mu­ni­stič­ki dik­ta­tor pro­tiv­no svim oče­ki­va­nji­ma mo­rao da umre, na sa­hra­nu je do­šlo tri­de­set i osam še­fo­va dr­ža­va, de­set pre­mi­je­ra, ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN-a, me­đu ukup­no 124 zva­nič­ne dr­žav­ne de­le­ga­ci­je iz či­ta­vog svi­je­ta. Kod Vu­či­ća su pro­šlog pet­ka bi­li pe­to­ri­ca še­fo­va dr­ža­va sa pro­sto­ra biv­še SFR Ju­go­sla­vi­je. U 24 de­le­ga­ci­je bi­lo je i pre­mi­je­ra ka­kav je Vik­tor Or­ban, bio je i pot­pred­sjed­nik vla­de Ru­ske Fe­de­ra­ci­je Ro­go­zin... U sva­kom slu­ča­ju, u od­no­su na Ko­so­vo–UN­MIK ili Cr­nu Go­ru (gdje Vu­ja­no­vi­ću na ina­u­gu­ra­ci­je ne do­la­zi ni po­la par­la­men­ta), to je bio ve­li­ki uspjeh. Naj­ve­ća te­ko­vi­na Vu­či­će­vog dvo­stru­kog ina­u­gu­ri­sa­nja je­ste us­po­sta­va tra­di­ci­je. Iako ni­smo od­mah po­sta­li „pr­vi u re­gi­o­nu”, za­po­če­li smo sa tra­di­ci­jom ko­ja je u Hr­vat­skoj us­po­sta­vlje­na još 1990. go­di­ne. Ka­da je 2015. ina­u­gu­ri­sa­na na Mar­ko­vom tr­gu, Ko­lid­na Gra­bar Ki­ta­ro­vić bi­la je do­ma­ći­ca osmo­ri­ci pred­sjed­ni­ka dr­ža­va i pred­stav­ni­ci­ma 88 dr­ža­va... Hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca je u to vri­je­me ko­ha­bi­ti­ra­la sa so­ci­jal­de­mo­krat­skom vla­dom.
Mo­žda bi bo­lje bi­lo da smo umje­sto fo­ri­mi­ra­nja no­vih, osta­li po­sve­će­ni ob­no­vi sta­rih tra­di­ci­ja. Da smo ina­u­gu­ri­sa­li pred­sjed­ni­ka vla­de – to­li­ko za­slu­žnog Alek­san­dra Vu­či­ća – a u osam­sto­toj go­di­ni kra­ljev­skog uz­di­za­nja Ste­fa­na Pr­vo­ven­ča­nog i 940. go­di­šnji­ci na­šeg kralj Mi­ha­i­la Vo­ji­sla­vlje­vi­ća, kru­ni­sa­li Ka­ra­đor­đe­vog po­tom­ka i pra­u­nu­ka Pe­tra Pr­vog Oslo­bo­di­o­ca...
( Autor je istoričar
i docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu)