Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ


Pot­pu­kov­nik Pa­vle Đu­ri­šić 25. ok­to­bra 1944. ja­vlja pu­kov­ni­ku Za­ha­ri­ju Osto­ji­ću:
„Vo­dim ne­pre­kid­nu bor­bu već šest mje­se­ci. Vi­še iz­dr­ža­ti ne mo­gu. Mo­ram se po­vu­ći sa glav­ni­nom sna­ga u San­džak ili is­toč­nu Bo­snu. Sa 20.000 bo­ra­ca dr­žao bih ci­je­lu Cr­nu Go­ru i po­jas do Iga­la. Ža­lo­sno je da se ne iz­vr­ši za­htjev sa­ve­zni­ka i da se ne is­kr­ca­ju na na­šem pri­mor­ju En­gle­zi. Uhva­ti­li bi mi ve­zu sa nji­ma u Al­ba­ni­ji, pri­je ne­go da lu­ta­mo po Bo­sni...”
Đu­ri­šić po­no­vo pi­še Osto­ji­ću:
„Njem­ci od­la­ze iz Al­ba­ni­je i Cr­ne Go­re, nu­de mi obal­ska utvr­đe­nja sa ar­ti­lje­ri­jom, ali ih ja ne mo­gu odr­ža­ti”...
Za sve vri­je­me Đu­ri­šić je iz­bje­ga­vao sva­ku ve­zu sa Vr­hov­nim šta­bom i đe­ne­ra­lom Mi­ha­i­lo­vi­ćem. Či­nje­ni­ca je, da­nas se kri­stal­no ja­sno vi­di iz do­ku­me­na­ta, da Vr­hov­na ko­man­da Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni ni­je sla­la ni­ka­kve de­pe­še Đu­ri­ši­ću da će se En­gle­zi is­kr­ca­ti na oba­la­ma Ja­dra­na. Na­pro­tiv, de­man­to­va­la je ta­kve gla­si­ne ko­je su se ši­ri­le. Đe­ne­ral Mi­ha­i­lo­vić je u do­pi­su svim ko­man­dan­ti­ma Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni osu­dio pot­pu­kov­ni­ka Pa­vla No­va­ko­vi­ća i ma­jo­ra Vo­ji­sla­va Lu­ka­če­vi­ća za ši­re­nje la­žnih vi­je­sti o en­gle­skom is­kr­ca­va­nju na Ja­dran i to na­zvao – zlo­kob­nom avan­tu­rom.
„Do­nio sam od­lu­ku da se po­vu­čem ka San­dža­ku. Imam oko 7.000 bo­ra­ca i mno­go iz­bje­gli­ca. Njem­ci od­u­sta­li od prav­ca za Nik­šić i ima­ju pra­vac Ko­la­šin–Plje­vlja i da­lje”, ja­vljao je Pa­vle Đu­ri­šić 27. no­vem­bra pu­kov­ni­ku Za­ha­ri­ju Osto­ji­ću.
Za­tim ga 5. de­cem­bra 1944. oba­vje­šta­va da je u po­kre­tu za San­džak:
„Pret­hod­ni­ce iz­bi­le na Vje­ter­nik u to­ku ju­če­ra­šnjeg da­na. Cr­ve­ni po­ku­ša­va­ju da mi spri­je­če pro­laz, ali sam ih do sa­da one­mo­gu­ćio i na­nio im gu­bit­ke...”
Đu­ri­šić je, vi­di se iz te­le­gra­ma, ma­ne­vri­sao i svo­ju sud­bi­nu za­pe­ča­tio ve­za­ju­ći se za Njem­ce. Ta­ko u pla­nu za marš u prav­cu Nje­mač­ke od 16. no­vem­bra 1944. go­di­ne, gru­pa ar­mi­ja „E”, po­red nje­mač­kih di­vi­zi­ja i po­za­din­skih je­di­ni­ca, ima­la je i stav­ku „Cr­no­gor­ci – 10.000”. U di­rek­ti­vi nje­mač­ke ko­man­de Gru­pe ar­mi­ja „E” iz­da­toj 28. no­vem­bra sto­ji:
„Ne­pri­ja­telj je sa­znao na­mje­re 21. ar­mij­skog kor­pu­sa za pro­boj pre­ko Ma­te­še­va za Pri­je­po­lje–Plje­vlja. Ne­pri­ja­telj is­pred Bi­o­ča još slab i za sa­da ni­je u sta­nju da pre­ko aero­dro­ma Be­ra­ne do­ve­de ja­če sna­ge i osu­je­ti na­še na­mje­re za pro­boj...”
Ne­po­sred­no pred po­vla­če­nje, Ljo­ti­ćev iza­sla­nik Pa­re­ža­nin se u do­go­vo­ru sa Đu­ri­ši­ćem po­slu­žio la­žnim pla­ka­ti­ma ko­ji su li­je­plje­ni svu­da po Pod­go­ri­ci, kao na­vod­na Mi­ha­i­lo­vi­će­va na­red­ba:
„... Čet­ni­ci Cr­ne Go­re da se od­mah spre­me i što pri­je po­đu u sa­stav osta­lih čet­nič­kih sna­ga Sr­bi­je pod Mi­ha­i­lo­vi­će­vom ko­man­dom...”
Ši­re­ne su i smi­šlje­ne la­ži da se u San­dža­ku sku­pi­lo ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da bo­ra­ca Ju­go­slo­ven­ske kra­ljev­ske voj­ske iz Sr­bi­je i Bo­sne... Cr­no­gor­ske je­di­ni­ce, po tim pri­ča­ma, tre­ba­le su na­vod­no da mar­ši­ra­ju do Go­ra­žda, oda­kle bi u 40 va­go­na, po gru­pa­ma, bi­le pre­ba­če­ne u Slo­ve­ni­ju, gdje će sa nji­ma oti­ći i Vr­hov­ni štab sa ko­man­dan­tom đe­ne­ra­lom Mi­ha­i­lo­vi­ćem.
Ste­van Vu­če­tić, sa­vre­me­nik ovih do­ga­đa­ja, pi­še da je 27. no­vem­bra 1944. go­di­ne kao dnev­na za­po­vi­jest voj­sci či­ta­na na­vod­na de­pe­ša Vr­hov­ne ko­man­de:
„Ko­man­dan­tu Cr­ne Go­re, Sta­ro­ga Ra­sa i Bo­ke ko­tor­ske, voj­vo­di Pa­vlu Đu­ri­ši­ću.
Po­lo­žaj.
Sve sna­ge što pri­je po­vu­ci­te u San­džak. Če­ka vas 120.000 brat­ske voj­ske iz Sr­bi­je. Uhva­ti­li smo ve­zu sa en­gle­skim mo­to­ri­zo­va­nim ko­lo­na­ma kod Ka­li­no­vi­ka. Su­sret je bio sr­da­čan. Cr­ve­nih ne­ma. S vje­rom u Bo­ga, za Kra­lja i Otadž­bi­nu”.
„Voj­ska je, svje­do­či Vu­če­tić, eufo­rič­no po­vje­ro­va­la u vje­ro­do­stoj­nost ove de­pe­še kli­ču­ći od ra­do­sti. Me­đu­tim, tre­zve­ni lju­di, tvr­di Vu­če­tić, ni­je­su po­kla­nja­li ni­ka­kvu pa­žnju na­vod­noj de­pe­ši, po­što se ta­da jed­na ma­nja en­gle­ska je­di­ni­ca, ko­ja se is­kr­ca­la kod Du­brov­ni­ka, pri­klju­či­la par­ti­za­ni­ma i na­pa­la je­di­ni­ce Ju­go­slo­ven­ske voj­ske u otadž­bi­ni...”
(Na­sta­vi­će se)
(SJU­TRA: KO JE I KA­KO VOJ­SKU OB­MA­NUO)
Po­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Bra­to­u­bi­lač­ki rat“
(Cr­na Go­ra 1941–1945) mo­že­te na­ru­či­ti pu­tem te­le­fo­na 069 429–529