Pr­vo iz­da­nje pu­bli­ka­ci­je Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­ja aka­de­mi­ka Mi­o­mi­ra Da­ši­ća, iza­šlo je 2007. go­di­ne u iz­da­nju CID-a iz Pod­go­ri­ce, a dru­go do­pu­nje­no iz­da­nje pod istim na­slo­vom i istog iz­da­va­ča 2015. go­di­ne. Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­ju (oba iz­da­nja) je sa­sta­vio po­zna­ti bi­bli­o­graf Do­bri­lo Ara­ni­to­vić. Ured­nik iz­da­vač­ke ku­će CID, aka­de­mik Dra­gan K. Vuk­če­vić u uvod­noj ri­je­či pu­bli­ka­ci­ja je na­gla­sio: „Bi­bli­o­gra­fi­ja je je­dan od su­sre­ta sa so­bom. I to dvo­stru­ki su­sret, sa ži­vo­tom i sa svo­jim dje­lom. To je su­sret stva­ra­o­ca sa tra­gom na bje­li­ni har­ti­je i pro­plan­ku nje­go­vog vre­me­na... ”
Sa bri­je­ga je­se­ni svo­ga ži­vo­ta, aka­de­mik Mi­o­mir Da­šić je osmo­trio luk, sa­či­njen od dje­la ko­ja su svje­do­čan­stva nje­go­vog dru­že­nja sa knji­gom i pe­rom. Is­pod svo­da tog lu­ka pro­te­klo je pet de­ce­ni­ja is­tra­ži­va­nja, pro­mi­šlja­nja i pi­sa­nja. Svje­do­ci tog ra­da su knji­ge, član­ci, stu­di­je, pri­ka­zi. Oni su na­sta­li kao plod auto­ro­vog ba­vlje­nja mi­nu­lim do­ga­đa­ji­ma i pro­ce­si­ma, po­ja­va­ma i struk­tu­ra­ma, lič­no­sti­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma, sa na­ših pro­sto­ra.
U tom slo­že­nom tka­nju ži­vo­ta i či­nje­ni­ca, ko­je je bi­lo is­pu­nje­no su­ko­bi­ma i bor­bom, mr­žnjom i stra­hom, ne­mi­rom i ra­tom, aka­de­mik Da­šić je po­ku­ša­vao da ot­kri­je zna­čaj po­je­di­nih lič­no­sti i in­sti­tu­ci­ja i da od­mje­ri zna­če­nje po­je­di­nih do­ga­đa­ja i pro­ce­sa. Zna­čaj­ni po­zna­va­o­ci isto­ri­je, ka­zu­ju da je on to ra­dio na pre­po­zna­tljiv na­čin. To po­ka­zu­je i ova bi­bli­o­gra­fi­ja, ko­ju je sa­či­nio Do­bri­lo Ara­ni­to­vić, je­dan od naj­po­zna­ti­jih na­ših bi­bli­o­gra­fa.
„A mi­nu­lo ni­kad ni­je za­vr­še­no.U to­me je po­u­ka isto­ri­je, kao po­ku­ša­ja da se ot­kri­je u ono­me što nam je pret­ho­di­lo. Na­rav­no, ja­sno je da bu­duć­nost ne mo­že bi­ti po­no­vlje­na pro­šlost. Ali, bu­duć­nost ne smi­je bi­ti ni ne­shva­će­na pro­šlost. U to­me sa­mo­ra­zu­mi­je­va­nju mi­nu­log je ve­li­ko zna­če­nje isto­ri­je i nje­nih po­sle­ni­ka. Dje­la aka­de­mi­ka Mi­o­mi­ra Da­ši­ća su zna­čaj­no svje­do­čan­stvo o zre­lo­sti tog is­ku­stva“ , te da „to po­ka­zu­je po­tre­ba“ da se po­ja­vi i dru­go iz­da­nje Da­ši­će­ve Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­je -za­klju­ču­je aka­de­mik Vuk­če­vić.
Obra­zla­žu­ći dru­go iz­da­nje bi­o­bi­bli­o­gr­fi­je, Do­bri­lo Ara­ni­to­vić ka­že da je iz­me­đu dva iz­da­nja pro­šla jed­na de­ce­ni­ja, ko­ja je je u bi­o­gra­fi­ji aka­de­mi­ka Da­ši­ća bi­la u „zna­ku li­te­ra­tu­re o nje­go­vom na­uč­no­i­stra­ži­vač­kom, pe­da­go­škom, or­ga­ni­za­tor­skom dje­lu i ži­vot­noj pu­ta­nji“. Na­vo­di da su se po­ja­vi­la još če­ti­ri po­seb­na iz­da­nja, po­red Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­je aka­de­mi­ka Mi­o­mi­ra Da­ši­ća (Pod­go­ri­ca, 2007, str. 173) i Dje­lo aka­de­mi­ka Da­ši­ća u ogle­da­lu struč­ne i na­uč­ne kri­ti­ke (Pod­go­ri­ca, 2008, str. 386), Okru­gli sto: Dje­lo aka­de­mi­ka Mi­o­mi­ra Da­ši­ća u ogle­da­lu struč­ne i na­uč­ne kri­ti­ke (Bi­je­lo Po­lje, 2010, str. 169), Knji­ga po­u­ka i po­ru­ka, ras­pra­va na okru­glom sto­lu o knji­zi Spo­re­nja u isto­ri­o­gra­fi­ji - o vr­li­na­ma i ma­na­ma uči­te­lji­ce ži­vo­ta (Be­ra­ne, 2014, str. 138), a u pri­pre­mi je za štam­pu Zbor­nik ra­do­va po­sve­ćen aka­de­mi­ku Da­ši­ću sa Okru­glog sto­la u nje­go­vu čast na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Nik­ši­ću po­vo­dom 85-go­di­šnji­ce ži­vo­ta i 60-go­di­šnji­ce na­uč­nog ra­da (2015).
Bi­bli­o­gra­fi­ja ra­do­va o aka­de­mi­ku Mi­o­mi­ru Da­ši­ću je, ra­ču­na­ju­ći i pri­lo­ge iz ovih po­seb­nih iz­da­nja, na­ra­sla za još 80 bi­bli­o­graf­skih je­di­ni­ca, ta­ko da je ukup­no uzev do­ma­ši­la ci­fru od sko­ro 950 je­di­ni­ca. „ Broj ra­do­va o nje­go­vom dje­lu ubje­dlji­vo svje­do­či da je to dje­lo uvi­jek bi­lo u ži­ži in­te­re­so­va­nja struč­ne i na­uč­ne kri­ti­ke, na biv­šem ju­go­slo­ven­skom pro­sto­ru, ali i ši­re. Otu­da se od­lu­ka iz­da­va­ča, da pri­re­di nje­no (Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­ja - primj. V. I.) dru­go i do­pu­nje­no iz­da­nje ne mo­že po­sma­tra­ti sa­mo kao oda­va­nje pri­zna­nja, za­slu­žnom pro­fe­so­ru i aka­de­mi­ku, već i kao na­uč­na po­tre­ba i odu­že­nje di­je­la du­ga pre­ma cr­no­gor­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji u cje­li­ni i una­zad šest de­ce­ni­ja.
Da­ši­će­vo dje­lo je, ka­že Ara­ni­to­vić, pra­va ri­zni­ca pri­ka­za i osvr­ta na knji­ge, i dru­ge na­uč­ne pri­lo­ge, a da Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­ja pred­sta­vlja svo­je­vr­sni struč­ni vo­dič i pri­ruč­nik to­ga.
Go­vo­re­ći o pr­vom iz­da­nju Bi­o­bi­bli­o­gra­fi­je, aka­de­mik Mom­či­lo Ze­če­vić is­ti­če da je omo­gu­ći­la da na jed­nom mje­stu „sa­gle­da­mo gra­ni­ce i do­me­te ži­vo­ta i ra­da jed­ne lič­no­sti, ko­ja je za svoj po­ziv, svo­ju pro­fe­si­ju, iza­bra­la ba­vlje­nje na­u­kom i to onom ko­ja po mom su­du i is­ku­stvu is­tra­ži­vač­ki spa­da me­đu naj­te­že, a po oče­ki­va­nim re­zul­ta­ti­ma naj­ne­i­zvje­sni­je“.
(Na­sta­vi­će se)
Pri­re­dio:
dr Vu­kić Ilin­čić