Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


U iz­da­nju Isto­rij­skog in­sti­tu­ta Cr­ne Go­re ob­ja­vlje­na je knji­ga aka­de­mi­ka Da­ši­ća pod na­slo­vom „Ogle­di u isto­ri­ji Cr­ne Go­re” (2000). Član­ci i stu­di­je ko­ji is­pu­nja­va­ju sa­dr­ži­nu ove knji­ge na­sta­li su raz­li­či­tim po­vo­di­ma bez na­mje­re da jed­nog da­na či­ne cje­li­nu. Ka­ko ka­že autor, ni­je ih bi­lo te­ško oda­bra­ti iz dru­gih ve­ćih i ma­njih stu­di­ja i „po­ka­za­ti na nji­ho­vo je­din­stvo” i da ni­je­su „pu­ki re­tro­spek­tiv­ni po­gled” na isto­ri­ju Cr­ne Go­re, „već jed­na ko­he­rent­na cje­li­na ko­ja pri­ka­zu­je raz­voj i ne­ke od oso­be­no­sti pro­šlo­sti Cr­ne Go­re od po­sled­njih de­ce­ni­ja XVI­II vi­je­ka do 1918. go­di­ne”.
Osnov­na te­mat­ska usmje­re­nost sa­sto­ji se u na­sto­ja­nju da či­ta­o­ci shva­te isto­rij­sku svoj­stve­nost Cr­ne Go­re ovog pe­ri­o­da, od­no­sno da sa­gle­da­ju po­je­di­ne do­ga­đa­je, po­ja­ve i pro­ce­se ko­ji su ka­rak­te­ri­sa­li oslo­bo­di­lač­ku bor­bu, te­ri­to­ri­jal­ni po­lo­žaj, za­čet­ke, ši­re­nje i raz­voj cr­no­gor­ske dr­ža­ve, ulo­gu nje­nih vla­da­ra i njen sve­u­kup­ni dru­štve­ni na­pre­dak do pre­stan­ka nje­ne ne­za­vi­sno­sti 1. de­cem­bra 1918. go­di­ne, ka­da je ušla u sa­stav no­vo­stvo­re­ne ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve – Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca...
Po­la­ze­ći od uvje­re­nja da se na­pre­dak u isto­ri­o­gra­fi­ji ne po­sti­že sa­mo ot­kri­va­njem no­vih de­ta­lja, već i mi­sa­o­nim sa­gle­da­va­njem slo­že­nog mi­nu­log svi­je­ta, po­je­di­ne stu­di­je u ovoj knji­zi pred­sta­vlja­ju auto­ro­ve sin­te­tič­ke pri­ka­ze ne­kih po­ja­va i do­ga­đa­ja da­te na osno­vu po­zna­te ar­hiv­ske gra­đe i pro­vje­re­ne isto­rij­ske li­te­ra­tu­re. Ta­kav pri­stup, uz po­što­va­nje spe­ci­fič­no­sti isto­rij­ske me­to­do­lo­gi­je i ste­če­nog is­ku­stva, pri­su­tan je u stu­di­ja­ma u ko­ji­ma se ob­ra­đu­ju do­ga­đa­ji od pre­lom­nog zna­ča­ja za isto­ri­ju Cr­ne Go­re. One, pak, dru­ge su plod auto­ro­vog is­tra­ži­va­nja ar­hiv­ske gra­đe u na­šim i stra­nim ar­hi­vi­ma, pri­je sve­ga, u Pa­ri­zu i Mo­skvi.
Kom­po­no­va­njem ove knji­ge že­lje­lo se bar dje­li­mič­no udo­vo­lji­ti in­te­lek­tu­al­nom in­te­re­so­va­nju ši­reg kru­ga či­ta­la­ca za no­vo­vje­kov­nu pro­šlost Cr­ne Go­re. „Dr­žim da će ona po­mo­ći da se lak­še ra­zu­mi­ju iz­vje­sne isto­rij­ske po­ja­ve i pro­ce­se du­gog tra­ja­nja i da se shva­ti da sa­vre­me­ni cr­no­gor­ski čo­vjek ni­je bez­pri­ziv­no odvo­jen od čo­vje­ka mi­nu­lih vje­ko­va i nje­go­ve svi­je­sti o se­bi i svo­jim et­nič­kim ko­ri­je­ni­ma...”
Ne­pri­ko­sno­ve­no ime na­še isto­ri­o­gra­fi­je, aka­de­mik prof. dr Mi­lo­rad Ek­me­čić, na pro­mo­ci­ji Da­ši­će­ve knji­ge „Ogle­di iz isto­ri­je Cr­ne Go­re” na Ko­lar­če­vom na­rod­nom uni­ver­zi­te­tu u Be­o­gra­du (18. ma­ja 2001. go­di­ne) u op­ši­r­nom osvr­tu, iz­me­đu osta­log, na­gla­sio je da ova knji­ga „po srod­nom te­mat­skom iz­bo­ru i hro­no­lo­škim re­dom” osta­vlja uti­sak „uspje­šnog pre­gle­da ci­je­le isto­ri­je Cr­ne Go­re”, a „kad ta­kvih sin­te­za ne bi bi­lo, ovo bi im bi­la uspje­šna za­mje­na...”, a „oni ko­ji da­nas že­le da uve­du jed­nu no­vu isto­rij­sku me­to­do­lo­gi­ju is­tra­ži­va­nja u ko­joj bi ra­to­ve tre­ba­lo is­klju­či­ti kao pre­vrat­ne epo­he, mo­ra­ju se upi­ta­ti kao bi to iz­gle­da­lo na pri­mje­ru Cr­ne Go­re i voj­nih kra­ji­na uop­šte. Da­šić upra­vo to ka­že, ne­ku po­seb­nost Cr­ne Go­re od­re­đu­je kra­ška pri­ro­da ze­mlji­šta i či­nje­ni­ca da su lju­di tu uvi­jek bi­li u ne­koj vr­sti utvđe­ne gra­ni­ce... To je od­re­di­lo unu­tra­šnju struk­tu­ru dru­štva, gdje ni­je bi­lo so­ci­jal­ne po­dje­le na vla­ste­lu islam­skog ti­pa i kme­to­va, ne­go se stva­ra za­jed­ni­ca slo­bod­nih sto­ča­ra, ko­ji ima­ju svo­je gla­va­re i re­ge­ne­ri­sa­na ple­me­na sa sta­rim za­ko­no­dav­stvom obi­čaj­nog pra­va (na­rod­no sud­stvo). Mi­tro­po­li­ja pra­vo­slav­ne cr­kve, kao je­di­na pre­ži­vje­la oaza ra­ni­je struk­tu­re Peć­ke pa­tri­jar­ši­je, do­bi­ja isto­rij­ski za­da­tak da bu­de po­li­tič­ko vođ­stvo. Osta­la je ži­va svi­jest o pri­pad­no­sti Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji...”
Iz Da­ši­će­vih stu­di­ja, na­gla­ša­va Ek­me­čić, ja­sno se vi­di da je cr­no­gor­sko dru­štvo „iz­dro­blje­no na ma­la ple­me­na”, što ne po­sto­ji u dru­gim dje­lo­vi­ma srp­skog et­nič­kog pro­sto­ra, a stvo­ri­la je „ka­me­ni­ta pri­ro­da ze­mlji­šta ko­je ni­je po­si­je­da­lo dru­štvo mo­ti­ke, ne­go sto­čar­ska za­jed­ni­ca ko­ja se se­li­la... Da­šić gle­da na Cr­nu Go­ru kao na jed­no pod­ruč­je ko­je je tra­ja­lo naj­ma­nje se­dam, a mo­že se re­ći i de­vet vje­ko­va...”. Sa ova­kvim Da­ši­će­vim me­to­do­lo­škim pri­stu­pom „bi tre­ba­la bi­ti ja­ko po­la­ska­na ško­la Li­sje­na Fe­vra i Fer­na­na Bro­de­la da ze­mlji­šte stva­ra po­kra­jin­ski men­ta­li­tet jer fran­cu­sko pays su na­sta­le od kelt­skog pa­gus, kao na­še sred­njo­vje­kov­ne žu­pe. Ci­je­la je na­ci­ja sa­sta­vlje­na od tih po­seb­nih i raz­li­či­tih ze­mlji­ca. Bro­del ka­že da je Fran­cu­ska stvo­re­na pri­je fran­cu­skog na­ro­da i da bi naj­zgu­snu­ti­ja de­fi­ni­ci­ja fran­cu­ske na­ci­je tre­ba­la da gla­si: Fran­cu­ska je raz­li­či­tost... To je po­lo­žaj Cr­ne Go­re u isto­ri­ji srp­skog na­ro­da, ka­ko se to li­je­po vi­di iz Da­ši­će­vih stu­di­ja.., da se isto­rij­ska na­u­ka ni­je pod­jed­na­ko od­no­si­la na pi­ta­nja ključ­nog zna­ča­ja u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji, da je is­tra­ži­va­nje bi­lo iz­da­šno u sve­mu što se od­no­si­lo na dr­žav­ni vrh u Ce­ti­nju, a pe­ri­fer­ne obla­sti su pa­ti­le od manj­ka is­tra­ži­vač­ke ener­gi­je isto­ri­ča­ra ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja. Upra­vo su tu, na tim pe­ri­fer­nim obla­sti­ma, kao što je to bio slu­čaj sa bit­kom na Mar­ti­ni­ći­ma i Kru­si­ma 1796, od­lu­ču­je o ci­je­lom bu­du­ćem raz­vo­ju dru­štva”.
(Na­sta­vi­će se)