Pi­še:Ve­se­lin La­za­re­vić


U jed­nom od te­sti­ra­nja, nje­go­va spra­va je ra­di­la ne­pre­kid­no 157 sa­ti i pro­iz­ve­la je 50 ki­lo­va­ta sna­ge. Ni­gdje ni­je bi­la pri­kop­ča­na, ni za je­dan iz­vor ener­gi­je, a nje­no struj­no ko­lo osta­lo je pot­pu­no hlad­no. Ni­šta se ni­je za­gri­ja­va­lo, usi­ja­va­lo, jer ni­je bi­lo ni­ka­kvog ot­po­ra i tre­nja ko­ji oslo­ba­đa­ju to­plo­tu pri pro­la­sku ove ener­gi­je...
U nje­go­vom ži­vo­tu, po­sle de­mon­stra­ci­je izu­ma, iz­ne­na­da se po­ja­vio iz­vje­sni in­že­njer Fe­liks Frej­zer, ko­ji ga je uz­ne­mi­ra­vao i pri­ti­skao da mu pro­da pa­tent. Po­li­ci­ja i FBI se ni­su mi­je­ša­li, iako je Mo­rej pri­ja­vlji­vao na­si­lje.
Mar­ta 1940. go­di­ne, na­uč­nik je bio ra­njen, u svo­joj la­bo­ra­to­ri­ji. Po­što Mo­rej ni­je bio po­ko­le­ban ni po­ku­ša­jem ubi­stva, Frej­zer mu je, u na­stu­pu bi­je­sa, sje­ki­rom raz­bio kom­plek­snu Mo­re­je­vu spra­vu.
Na­kon to­ga, Mo­re­ju je la­bo­ra­to­ri­ja „od­le­tje­la u va­zduh“, po­tom mu je pu­ca­no i na po­ro­di­cu. Ne­mo­ćan, pro­na­la­zač se po­vu­kao u ano­nim­nost i umro 1974. go­di­ne, ne osta­viv­ši na­cr­te svog izu­ma.
Ne­ka­ko isto­vre­me­no, u Ame­ri­ci su još dva is­tra­ži­va­ča eks­pe­ri­men­ti­sa­la sa no­vim go­ri­vi­ma za po­gon mo­to­ra sa unu­tra­šnjim sa­go­ri­je­va­njem. Čarls Nel­son Pog je 1930. go­di­ne ot­krio re­vo­lu­ci­o­nar­ni na­čin sa­go­ri­je­va­nja teč­nog go­ri­va, ko­ji je po­tro­šnju po pre­đe­noj ki­lo­me­tra­ži sma­njio na ne­zna­tan ni­vo, dok se iz­duv­ni ga­so­vi ni­je­su ni pri­mje­ći­va­li.
Nje­gov izum ot­ku­pi­la je ne­ka stra­na kom­pa­ni­ja, još dok je bio u po­čet­noj fa­za te­sti­ra­nja. Pog je raz­vio tri mo­de­la no­vih kar­bu­ra­to­ra do 1936, a te go­di­ne kom­pa­ni­ja ko­ja je ot­ku­pi­la pa­tent, sud­ski mu je za­bra­ni­la da­lji rad...
Dru­gi is­tra­ži­vač, iz tog vre­me­na, mla­di me­ha­ni­čar Tom Ogl, u svo­joj ga­ra­ži raz­vio je si­stem raz­la­ga­nja go­ri­va ko­je se, pri ula­sku u ko­mo­ru za sa­go­ri­je­va­nje, ho­mo­ge­ni­zo­va­lo sa va­zdu­hom, i ta­ko po­sta­ja­lo ener­get­ski da­le­ko ka­lo­rič­ni­je.
Na iz­duv­noj gra­ni, ta­ko­đe, ni­je bi­lo za­ga­đe­nja uglje­no­vo­do­ni­ci­ma. Sna­ga mo­to­ra, usli­jed pot­pu­nog sa­go­ri­je­va­nja ki­se­o­ni­kom ople­me­nje­nog go­ri­va, bi­la je dra­ma­tič­no ve­ća ne­go što je bio slu­čaj kod svih po­gon­skih gru­pa ko­je su do­tad bi­le po­zna­te.
Tom Ogl je, ne­po­sred­no po­što je po­stao pu­no­lje­tan, uspio da pro­da pa­tent. Ali, tvr­do­gla­vo je na­sta­vio da ga raz­vi­ja u svo­joj re­ži­ji. Zbog to­ga je pr­vo ra­njen iz pi­što­lja u svo­joj ga­ra­ži, a po­što se u 26 go­di­ni po­no­vo vra­tio ra­du na pro­jek­tu, ubi­ce su bi­le ne­mi­lo­srd­ne. Na­rav­no, ni nje­go­va smrt ni­je ra­svi­je­tlje­na.
Sten­li Me­jer, svoj pa­tent auto­mo­bi­la na vo­du, po sve­mu su­de­ći, du­gu­je spo­zna­ji taj­ne Te­sli­ne ener­gi­je nul­te tač­ke. I on je svoj mo­tor po­kre­tao pro­iz­vod­njom ener­gi­je iz ato­ma vo­do­ni­ka, eks­tra­ho­va­nog iz obič­ne vo­de. Uspio je da fi­zič­ki odi­je­li vo­do­nik i ki­se­o­nik iz vo­de, ne ko­ri­ste­ći pro­ces ta­ko­zva­ne elek­tro­li­ze.
Ovo rje­še­nje je pot­pu­no na tra­gu bes­plat­ne Te­sli­ne ener­gi­je nul­te tač­ke. Go­riv­ni de­ri­vat, do­bi­jen iz ova­ko „po­ci­je­pa­ne vo­de“, stva­rao je ogrom­nu po­gon­sku ener­gi­ju, da bi se sa­go­ri­je­va­njem u ko­mo­ri vo­do­nik i ki­se­o­nik po­no­vo re­kon­bi­no­va­li, i umje­sto iz­duv­nih ga­so­va – po­no­vo se stva­ra­la vo­da. Sten­li Me­jer je svoj ži­vot za­vr­šio 1998, a nje­go­voj smr­ti je pret­ho­dio sa­sta­nak sa mi­ste­ri­o­znim bel­gij­skim in­ve­sti­to­ri­ma u re­sto­ra­nu.
Po­što je za­vr­šio ve­če­ru, otro­van – pao je na par­kin­gu. In­te­re­sant­no, pro­na­la­zač je na de­se­ti­ne pu­ta svoj auto­mo­bil te­sti­rao za­jed­no sa no­vi­nar­skim eki­pa­ma ko­je je tre­ba­lo da po­svje­do­če da nje­gov izum ni­je pre­va­ra. Upr­kos snim­ci­ma TV ka­me­ra, rad Mej­ro­vog mo­to­ra „ozbilj­na štam­pa“ i „na­u­ča jav­nost“ Ame­ri­ke je, bez ika­kve pro­vje­re oma­lo­va­ža­va­la, a nje­ga na­zi­va­la „kon­tr­o­ve­r­znim“ pro­na­la­za­čem.
Ži­go­san je kao šar­la­tan, ali ni­je pre­sta­jao da ra­di na svo­jim rje­še­nji­ma. Či­tav niz auto­mo­bi­la on je op­skr­bio ovim mo­to­ri­ma. Na­kon nje­go­ve smr­ti Mej­rov brat ni­je imao sna­ge i hra­bro­sti da na­sta­vi nje­gov rad...
Gol­go­tu, sva­ko­ga ko se u 20. vi­je­ku do­ta­kao pro­mo­ci­je li­je­če­nja ra­ka po­mo­ću svje­tlo­snih fre­kven­ci­ja, pro­šao je i no­vi­nar Be­ri Lajns, od­mah po­što je 1980. go­di­ne ob­ja­vio knji­gu o isto­ri­ja­tu beš­ća­šća lju­di ko­ji se pred­sta­vlja­ju kao svjet­ski auto­ri­te­ti u pro­u­ča­va­nju i li­je­če­nju kan­ce­ra.
Upra­va moć­ne Ame­rič­ke aso­ci­ja­ci­je lje­ka­ra pr­vo je vo­di­la kr­sta­ški rat sa iz­da­va­či­ma u po­ku­ša­ju da se knji­ga ni­ka­da ne ob­ja­vi, a ka­da se to de­si­lo, Ame­rič­ko udru­že­nje za bor­bu pro­tiv ove naj­te­že bo­le­sti, u svo­jim sa­op­šte­nji­ma, po­ku­ša­lo je da či­tav niz is­tra­ži­va­ča, ko­ji su li­je­či­li kan­cer iza­zvan VKV vi­ru­som – svje­tlo­snom re­zo­nan­com, pro­gla­si za lu­da­ke i šar­la­ta­ne.(Na­sta­vi­će se)