PI­ŠE: BU­DO SI­MO­NO­VIĆ


Od­lu­ci Adol­fa Hi­tle­ra i nje­go­vih stra­te­ga da po­lo­vi­nom 1943. go­di­ne od mu­sli­ma­na for­mi­ra­ju 13. SS di­vi­zi­ju, po zlu ču­ve­nu „Han­džar di­vi­zi­ju“, ne­po­sred­no je pret­ho­di­lo ne­ko­li­ko do­ga­đa­ja i po­ja­va, pri­je sve­ga ras­tu­će ne­za­do­volj­stvo mu­sli­ma­na pre­ma An­ti Pa­ve­li­ću i NDH, ali i pre­ma Njem­ci­ma, ko­ji ne či­ne ni­šta kon­kret­no da po­bolj­ša­ju nji­hov po­lo­žaj.
Do Hi­tle­ra sve če­šće i sve gla­sni­je sti­žu pri­tu­žbe da je zlo­či­nač­ka usta­ška po­li­ti­ka i sa­mo­vo­lja mu­sli­ma­ni­ma do­ni­je­la ve­li­ku ne­sre­ću i uva­li­la ih u kr­va­vo ne­pri­ja­telj­stvo sa dru­gim vje­ra­ma i re­li­gi­ja­ma, do­tle da se sve gla­sni­je i otvo­re­ni­je me­đu mu­sli­ma­ni­ma pro­pa­gi­ra da im ne­ma spa­sa sem da sve­mu u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni okre­nu le­đa i ise­le se u Tur­sku.
Od­lu­ku o for­mi­ra­nju no­ve elit­ne SS di­vi­zi­je ne­sum­nji­vo je ubr­za­lo i to što je Hi­tler u to vri­je­me do­ži­vio pr­vi i do ta­da naj­te­ži po­raz – iz­gu­bio je bit­ku za Sta­ljin­grad, jed­nu od naj­ve­ćih i naj­kr­va­vi­jih rat­nih kla­ni­ca u isto­ri­ji čo­vje­čan­stva, a ci­je­la nje­go­va ar­mi­ja od oko 90.000 voj­ni­ka, na če­lu sa ko­man­dan­tom, feld­mar­ša­lom Fri­dri­hom fon Pa­u­lu­som, po­lo­ži­la je oruž­je pred ar­mi­jom So­vjet­skog sa­ve­za, što će, ka­ko će se po­ka­za­ti, bi­ti pre­kret­ni­ca u Dru­gom svjet­skom ra­tu i uda­rac od ko­jeg se Hi­tler ni­ka­da ne­će opo­ra­vi­ti.
Na ubr­za­va­nje te od­lu­ke po­naj­vi­še je ipak uti­cao je­dan me­mo­ran­dum ko­ji je kra­jem 1942. go­di­ne „nje­go­voj ek­se­len­ci­ji Adol­fu Hi­tle­ru“ upu­tio ta­ko­zva­ni „Na­rod­ni od­bor“, iza ko­jeg su, po sve­mu su­de­ći, sta­ja­li naj­lju­ći mu­sli­man­ski auto­no­mi­sti.
U tom op­šir­nom „pi­smu“ vo­đi Tre­ćeg raj­ha pr­vo se na­po­mi­nje da su „Bo­šnja­ci – Mu­sli­ma­ni Bo­sne sa­stav­ni dio 300-mi­li­on­skog islam­skog na­ro­da Is­to­ka, ko­ji svo­je oslo­bo­đe­nje mo­že po­sti­ći sa­mo u bor­bi pro­tiv en­gle­skog im­pe­ri­ja­li­zma, je­vrej­stva, slo­bod­nog zi­dar­stva i bolj­še­vi­zma, na če­lu sa nje­mač­kim na­ro­dom, pod vođ­stvom nje­go­vog Fi­re­ra“. Po­tom se na­gla­ša­va raz­o­ča­ra­nja u dr­žav­ni pro­je­kat NDH i po­li­ti­ku An­ta Pa­ve­li­ća:
– Po­što je ri­je­šio pro­blem Je­vre­ja, ko­je je na ener­gi­čan za­htjev nje­mač­ke voj­ne ko­man­de upu­tio u kon­cen­tra­ci­o­ne lo­go­re – sto­ji da­lje u ovom do­ku­men­tu – cr­ni kler se obo­rio na pra­vo­slav­ne Sr­be. Iz Za­gre­ba su po­zva­ni usta­ški ba­ta­ljo­ni sa mu­sli­man­skim fe­som u Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu da bi ubi­ja­li Sr­be, do­zi­va­ju­ći se pri tom mu­sli­man­skim ime­ni­ma. Ma­sov­no ubi­ja­nje Sr­ba pro­u­zro­ko­va­lo je nji­ho­vo bje­ža­nje u šu­me i iza­zva­lo usta­nak. Srp­ski na­rod u Sr­bi­ji, ogor­čen vi­je­sti­ma o ovom kr­vo­pro­li­ću, pri­stu­pio je stva­ra­nju or­ga­ni­za­ci­je „Osve­ta“, či­je su je­di­ni­ce u po­gra­nič­nim pod­ruč­ji­ma Bo­sne po­če­le da pljač­ka­ju i ubi­ja­ju mu­sli­man­sko sta­nov­ni­štvo. Kad je iz­bio rat sa so­vjet­skom Ru­si­jom, ko­mu­ni­sti su is­ko­ri­sti­li te­ško­će, pa je do­šlo do op­šteg ha­o­sa, u ko­me su naj­vi­še stra­da­li Mu­sli­ma­ni. Dok su nas srp­ski čet­ni­ci i ko­mu­ni­sti ubi­ja­li u šu­ma­ma, cr­ni kler nas je u gra­do­vi­ma uni­šta­vao na dru­gi na­čin: pro­gla­sio je Mu­sli­ma­ne ko­mu­ni­sti­ma i pred­u­zeo ma­sov­na hap­še­nja, na­ro­či­to mu­sli­man­ske omla­di­ne.“
Po­što su se po­hva­li­li da su, upr­kos te­ro­ru i stra­da­nju mu­sli­ma­na od „cr­ne ma­fi­je“, pr­vi do­bro­volj­ci iz hr­vat­ske dr­ža­ve ko­ji su oti­šli na is­toč­ni front da se bo­re za ra­čun Nje­mač­ke bi­li mu­sli­ma­ni, auto­ri me­mo­ran­du­ma ka­žu da su ubr­zo i na rad u Nje­mač­ku kre­nu­li Mu­sli­ma­ni i Mu­sli­man­ke da bi do­ka­za­li svo­je „po­vje­re­nje i lju­bav pre­ma nje­mač­kom na­ro­du”.
„Kad su Nje­mač­ka, Austri­ja i Tur­ska 1914. go­di­ne stu­pi­le u Pr­vi svjet­ski rat kao sa­ve­zni­ce – pod­sje­ća se da­lje u mu­sli­man­skom me­mo­ran­du­mu upu­će­nom Hi­tle­ru – bo­san­ske re­gi­men­te su ubra­ja­ne me­đu naj­bo­lje na rat­nom fron­tu. To je bio iz­raz za­hval­no­sti Austri­ji za nje­no ča­sno dr­ža­nje u do­ba 40-go­di­šnje oku­pa­ci­je. U Pr­vom svjet­skom ra­tu sa Nje­mač­kom nas je po­ve­zi­va­lo krv­no srod­stvo, sa Tur­skom islam­ska vje­ra i isto­ri­ja. Či­ni­lo se da nam pred­sto­ji div­na bu­duć­nost: da mi kao Mu­sli­ma­ni na­šoj krv­noj bra­ći, Njem­ci­ma, bu­de­mo most od za­pa­da pre­ma islam­skom is­to­ku sa 300 mi­li­o­na Mu­sli­ma­na.“
Taj san se, ka­ko ka­žu tvor­ci me­mo­ran­du­ma, ras­pr­šio stva­ra­njem Ju­go­sla­vi­je na osno­vu Ver­saj­skog ugo­vo­ra.
„Za nas su po­no­vo na­stu­pi­li cr­ni da­ni. Sad nas ni­su na­zi­va­li „cr­no-žu­tim“, „šut­sko­ri­ma“, već „pe­tom ko­lo­nom, jer smo že­lje­li i na to­me ra­di­li da Nje­mač­ka umar­ši­ra u Ju­go­sla­vi­ju.“
Sjutra: ODZIV BIO MANjI OD OČEKIVANOG


Bo­san­ski mu­sli­ma­ni su Go­ti!

„Mi, bo­san­ski Mu­sli­ma­ni, ni­smo oda­ni nje­mač­kom na­ro­du zbog tre­nut­nog ra­ču­na i in­te­re­sa – po­ru­ču­ju tvor­ci me­mo­ran­du­ma upu­će­nog Hi­tle­ru – Iako ži­vi­mo u ovoj ze­mlji u ko­joj ve­ći­nu či­ne sla­ven­ski na­ro­di, iako go­vo­ri­mo bo­san­skim je­zi­kom, ko­ji je sli­čan srp­sko-hr­vat­skom, po ra­si i kr­vi mi ni­smo Sla­ve­ni, već got­skog po­ri­je­kla. Mi, Bo­šnja­ci, do­šli smo sa Sje­ve­ra na Bal­kan u tre­ćem vi­je­ku kao ger­man­sko ple­me pod ime­nom „Bo­sni“ u do­ba rim­ske ilir­ske pro­vin­ci­je. U VI vi­je­ku rim­sko ime na­še ze­mlje za­mi­je­ni­li smo na­šim na­rod­nim ime­nom „Bo­sna“. U na­šem sta­rom je­zi­ku „bo­sen“ zna­či do­bar čo­vjek.; na­su­prot to­me, „bi­je­san“ zna­či „rđav čo­vjek“...