Pi­še: Mi­ljan STA­NI­ŠIĆ


Na­stav­ni pla­no­vi i pro­gra­mi svje­tov­nih ško­la od nji­ho­vog for­mi­ra­nja ni­je­su bi­li je­din­stve­ni i za­vi­si­li su od ni­voa obra­zo­va­nja i struč­no­sti ma­log bro­ja ta­da­šnjih uči­te­lja. Bez ob­zi­ra što su bi­li od­re­đe­ni pred­me­ti ko­ji su se tre­ba­li iz­u­ča­va­ti i to Či­ta­nje, Pi­sa­nje, Ra­ču­na­nje, Srp­ska gra­ma­ti­ka, Sve­šte­na isto­ri­ja, a ka­sni­je i Cr­ta­nje, Pje­va­nje, Isto­ri­ja Cr­ne Go­re i dru­gi na­stav­ni pred­me­ti, po­je­di­ni uči­te­lji su na­sta­vu ogra­ni­ča­va­li sa­mo na Či­ta­nje, Pi­sa­nje, Mo­li­tvu Bo­gu i Ra­čun. Od 1864. do 1870. go­di­ne bi­li su pro­pi­sa­ni sle­de­ći na­stav­ni pred­me­ti za osnov­ne ško­le: Či­ta­nje srp­sko i slo­ven­sko, Sve­šte­na isto­ri­ja, Hri­šćan­ska na­u­ka, Srp­ska gra­ma­ti­ka, Ge­o­gra­fi­ja, Ma­la fi­zi­ka, Cr­kve­no po­ja­nje i Pi­sme­ni sa­sta­vi. Me­đu­tim, po­je­di­ni uči­te­lji su ne­ke od ovih na­stav­nih pred­me­ta re­du­ko­va­li, sve dok za glav­nog škol­skog na­zor­ni­ka ni­je od­re­đen Mi­lan Ko­stić, do­ta­da­šnji rek­tor Ce­tinj­ske bo­go­slo­vi­je, ko­ji je sa­či­nio je­din­stve­ni i oba­ve­zu­ju­ći na­stav­ni plan i pro­gram osnov­nih ško­la, kon­ci­pi­ran pre­ma do­ta­da­šnjim pe­da­go­škim do­stig­nu­ći­ma, kao i is­ku­stvi­ma ško­la iz­van Cr­ne Go­re. On je u su­sret škol­skoj 1870–1871. go­di­ni ši­rio kam­pa­nju za stva­ra­nje uslo­va da se što vi­še dje­ce upi­še u ško­le. To je da­lo re­zul­ta­te, ta­ko da su na­kon škol­ske 1869–1870. go­di­ne, ka­da je bi­lo oko 300 uče­ni­ka i 12 uče­ni­ca, škol­ske 1870–1871. go­di­nu na­sta­vu po­ha­đa­la 1352 uče­ni­ka i 72 uče­ni­ce, ras­po­re­đe­ni u 31 ško­lu u Cr­noj Go­ri i Br­di­ma. Taj je­din­stve­ni na­stav­ni plan i pro­gram ob­u­hva­tao je sle­de­će pred­me­te: Na­u­ka vje­re, Srp­ski je­zik, Cr­kve­no­slo­ven­ski je­zik, Ra­čun i Cr­kve­no pje­va­nje. Ti pred­me­ti su iz­u­ča­va­ni u sva če­ti­ri raz­re­da osnov­ne ško­le, s tim da su za sva­ki na­red­ni raz­red škol­ski na­stav­ni pla­no­vi i pro­gra­mi za po­je­di­ne na­stav­ne pred­me­te bi­li kom­plek­sni­ji. Po­red već na­ve­de­nih na­stav­nih pred­me­ta za 3. i 4. raz­red iz­u­ča­va­ni su i Isto­ri­ja, Ze­mljo­pis i Ga­zdin­stvo, a na­sta­va za 4. raz­red iz ovih pred­me­ta je bi­la slo­že­ni­ja od onih iz 3. raz­re­da. Na­ve­de­ne mje­re su uti­ca­le na za­mah raz­vo­ja pro­svje­te, ta­ko da je i u Bje­lo­pa­vli­ći­ma otvo­re­no još ne­ko­li­ko ško­la.
No­vi, do­pu­nje­ni na­stav­ni pla­no­vi i pro­gra­mi za osnov­ne ško­le ura­đe­ni su na­kon Ve­ljeg ra­ta 1878. go­di­ne i to: za pr­vi raz­red Na­u­ka hri­šćan­ska, Srp­ski je­zik, Ra­čun i Gim­na­sti­ka, a od dru­gog do če­tvr­tog raz­re­da, po­red tih pred­me­ta, i Prak­tič­na ge­o­me­tri­ja, Ze­mljo­pis, Isto­ri­ja, Pri­ro­do­pis, Ja­sta­stve­ni­ca, Kra­sno­pis, Cr­ta­nje, Pje­va­nje i Slo­ven­ski je­zik. Sle­de­ći na­stav­ni pla­no­vi i pro­gra­mi ura­đe­ni su 1895. go­di­ne i bi­li su sko­ro isti kao pret­hod­ni, s tom raz­li­kom što je u na­sta­vi pri­do­dat pred­met Po­zna­va­nje i nje­go­va­nje čo­vječ­jeg ti­je­la, a po­red na­ve­de­nih na­stav­nih pred­me­ta, za žen­ske ško­le se iz­u­ča­vao i pred­met Ruč­ni rad i ku­ćar­stvo.
Na­stav­ni pla­no­vi i pro­gra­mi za 1907/1908. škol­sku go­di­nu uni­je­li su znat­ne iz­mje­ne u kva­li­te­tu i sa­dr­ži­ni gra­di­va, kao i u me­to­di­ci na­sta­ve ko­ja je bi­la pri­la­go­đe­ni­ja uz­ra­sti­ma uče­ni­ka. Po­red re­du­ko­va­nja bro­ja pred­me­ta sa 15 na 9, iz­vr­še­na je i nji­ho­va si­ste­ma­ti­za­ci­ja, ta­ko da je sa istim fon­dom ča­so­va kva­li­tet na­sta­ve bio bo­lji, ti­me što su na­stav­ni pred­me­ti bi­li sa­že­ti­ji, pri­la­go­đe­ni­ji i na taj na­čin i ra­zu­mlji­vi­ji uče­ni­ci­ma. U ovoj re­for­mi obra­zo­va­nja za osnov­ne ško­le bi­li su za­stu­plje­ni sle­de­ći na­stav­ni pred­me­ti: Na­u­ka hri­šćan­ska, Srp­ski je­zik sa slo­ven­skim či­ta­njem, Srp­ska isto­ri­ja sa ze­mljo­pi­som, Cr­ta­nje i li­je­po pi­sa­nje, Pje­va­nje, Gim­na­sti­ka i dječ­je igre, Ra­ču­ni­ca s ge­o­me­trij­skim ob­li­ci­ma, Po­zna­va­nje pri­ro­de s po­ljo­pri­vred­nim po­u­ka­ma i Ruč­ni rad. Na­stav­ni plan i pro­gram za gim­na­zi­je (osmo­go­di­šnje obra­zo­va­nje) bio je slo­že­ni­ji, pa su bi­li za­stu­plje­ni sle­de­ći pred­me­ti: Hri­šćan­ska na­u­ka, Srp­ski je­zik, Ru­ski je­zik, Nje­mač­ki je­zik, Fran­cu­ski je­zik ili grč­ki, La­tin­ski je­zik, Ge­o­gra­fi­ja, Isto­ri­ja, Je­sta­stve­ni­ca, Fi­zi­ka s he­mi­jom, Ma­te­ma­ti­ka, Fi­lo­zof­ska pre­pe­dev­ti­ka, Po­zna­va­nje dr­žav­nog ure­đe­nja, Hi­gi­je­na, Ka­li­gra­fi­ja, Cr­ta­nje, Pje­va­nje i Gim­na­sti­ka. Ta­ko­đe su i u na­sta­vi Bo­go­slov­sko-uči­telj­ske ško­le od 1907. go­di­ne iz­vr­še­ne kva­li­ta­tiv­ne pro­mje­ne, ta­ko što su uve­de­ni pred­me­ti iz pri­rod­nih i dru­štve­nih na­u­ka. Na­sta­va u toj ško­li je bi­la da­le­ko slo­že­ni­ja i sve­stra­ni­ja od pret­hod­nih, s ob­zi­rom da su se u njoj stva­ra­ni bu­du­ći uči­te­lji ili sve­šte­ni­ci, ko­ji su bi­li me­đu naj­cje­nje­ni­jim za­ni­ma­nji­ma. Umje­sto tro­go­di­šnjeg uče­nja, uve­de­no je če­tvo­ro­go­di­šnje po­ha­đa­nje na­sta­ve. Na­stav­ni pred­me­ti Bo­go­slov­sko-uči­telj­ske ško­le iz 1907. go­di­ne su bi­li: Sv. pi­smo sa her­me­nev­ti­kom, Li­tur­gi­ka sa cr­kve­nom ar­he­o­lo­gi­jom, Ka­non­sko pra­vo, Isto­ri­ja hri­šćan­ske i srp­ske cr­kve s par­to­lo­gi­jom, Dog­ma­ti­ka s po­le­mič­kim bo­go­slo­vljem, Mo­ral­ka, Pa­stir­ka, Apo­lo­ge­ti­ka, Omi­li­ti­ka, Pe­da­go­gi­ka (te­o­ri­ja na­sta­ve, di­dak­ti­ka, me­to­di­ka svih pred­me­ta u osn. ško­li), Srp­ski je­zik, Ru­ski je­zik, Cr­kve­no-slo­ven­ski je­zik, Isto­ri­ja srp­skih ze­ma­lja i Cr­ne Go­re, Ma­te­ma­ti­ka, Pri­rod­ne na­u­ke, Po­ljo­pri­vre­da, Hi­gi­je­na s do­ma­ćim li­je­če­njem, Po­zna­va­nje za­ko­na (dr­žav­no i dru­štve­no ure­đe­nje), Cr­kve­no po­ja­nje, Cr­ta­nje i kra­sno­pis, Gim­na­sti­ka s voj­nim vje­žba­njem i Ruč­ni rad. Sa­dr­ža­ji na­stav­nih pred­me­ta su bi­li pri­la­go­đe­ni uče­ni­ci­ma, bu­du­ćim sve­šte­ni­ci­ma i uči­te­lji­ma, u sti­ca­nju neo­p­hod­nih zna­nja, a me­to­di­ka na­sta­ve je omo­gu­ći­la da se oni što bo­lje sna­đu u ob­ra­di gra­di­va, stek­nu i pro­ši­re zna­nja iz raz­li­či­tih obla­sti. Na­stav­ni pla­no­vi i pro­gra­mi iz 1907. go­di­ne bi­li su oba­ve­zu­ju­ći po Za­ko­nu o na­rod­ni­jem ško­la­ma u Kra­lje­vi­ni Cr­noj Go­ri, i po nji­ma su uči­li i uči­te­lji ko­ji su se 1916. go­di­ne po­bu­ni­li pro­tiv pro­mje­ne na­stav­nih sa­dr­ža­ja ko­ju su na­met­nu­li austro­u­gar­ski oku­pa­to­ri.
(Na­sta­vi­će se)