-Pri­re­dio: Mr Ve­se­lin Dr­lje­vić

Pre­ma mi­šlje­nju mno­gih prav­ni­ka, pred­u­ze­će se u ste­čaj mo­že otje­ra­ti ra­znim tri­ko­vi­ma i pre­va­ra­ma. Po­zi­tiv­ni za­kon­ski pro­ce­si za ta dje­la pred­vi­đa­ju ka­znu za­tvo­ra od ne­ko­li­ko mje­se­ci do ne­ko­li­ko go­di­na. Osnov­no ste­čaj­no kri­vič­no dje­lo, pro­pi­sa­no kri­vič­nim za­ko­ni­kom, je­ste pro­u­zro­ko­va­nje ste­ča­ja. To dje­lo mo­že bi­ti uči­nje­no ne­ra­ci­o­nal­nim tro­še­njem sred­sta­va pred­u­ze­ća, otu­đi­va­njem sred­sta­va u bes­cje­nje, pre­ko­mjer­nim za­du­ži­va­njem, pre­u­zi­ma­njem ne­sra­zmjer­nih oba­ve­za, la­ko­mi­sle­nim za­klju­či­va­njem ugo­vo­ra sa li­ci­ma ne­spo­sob­nim za pla­ća­nje, pre­pu­šta­njem bla­go­vre­me­nog ostva­ri­va­nja za­du­ži­va­nja, uni­šta­va­njem i pri­kri­va­njem imo­vi­ne, ili dru­gim rad­nja­ma ko­je ni­je­su u skla­du sa sa­vje­snim po­slo­va­njem. Naj­te­ži slu­ča­je­vi su ka­da, zbog ste­ča­ja, do­đe do ma­sov­nog ot­pu­šta­nja rad­ni­ka ili do zna­čaj­nog sma­nje­nja nji­ho­vih pla­ta ili ne­po­što­va­nja dru­gih pra­va, za­ga­ran­to­va­nih Usta­vom.
U vi­še slu­ča­je­va, pre­ma na­ve­de­nim za­kon­skim osno­va­ma, u ko­la­šin­skim pri­va­ti­zo­va­nim i uni­šte­nim pred­u­ze­ći­ma, uči­nje­na su kri­vič­na dje­la na šte­tu rad­ni­ka. I dru­gi slu­ča­je­vi, ko­ji su pra­ti­li pre­struk­tu­ri­ra­nje ko­la­šin­ske pri­vre­de, ima­li su obi­ljež­ja za­kon­ske od­gvor­no­sti, jer su se od­vi­ja­li, pre­ma iz­ja­va­ma rad­ni­ka, bez nji­ho­vog zna­nja o pra­vim raz­lo­zi­ma uvo­đe­nja ste­ča­ja, pre­ki­da pro­iz­vod­nje, da­va­nja ot­ka­za, dis­lo­ci­ra­nja po­go­na, pa sve do ras­pro­da­je ma­ši­na i opre­me. Sva­ko ko­la­šin­sko pre­u­ze­će je po­se­ban slu­čaj tran­zi­ci­o­nog pro­ce­sa i ima svoj do­si­je ili, bo­lje re­ći, svo­ju „bi­je­lu knji­gu”. Pod od­red­ba­ma pri­kri­va­nja i uni­šta­va­nja imo­vi­ne mo­gu se pod­ve­sti slu­ča­je­vi „Eks­port­dr­vo”, Im­preg­na­ci­ja dr­ve­ta, FAK, „Ve­le­tr­go­vi­na­ko­merc”, „Si­nja­vi­na” i dr.
Lo­šu eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju u op­šti­ni Ko­la­šin pra­te i dru­gi ne­ga­tiv­ni tren­do­vi, po­seb­no ise­lja­va­ne sta­nov­ni­štva pre­ma unu­tra­šnjo­sti i ju­gu dr­ža­ve, kao i u ze­mlje za­pad­ne Evro­pe, pa i ši­re. Se­la su pu­sta, u ne­ki­ma ne­ma čak ni­jed­nog sta­nov­ni­ka, a grad mla­di na­pu­šta­ju, jer ne vi­de svo­ju bu­duć­nost u nje­mu. Bez po­seb­nih pod­sti­caj­nih mje­ra, ko­je će ima­ti za­kon­sku osno­vu na du­ži vre­men­ski pe­ri­od, ne­ma ob­no­ve sje­ve­ra Cr­ne Go­re, pa ni ko­la­šin­skog pod­ruč­ja. Ne­ka­da je za pod­sti­caj ma­nje raz­vi­je­nih pod­ruč­ja u biv­šoj Ju­go­sla­vi, kao i u Cr­noj Go­ri, za ma­nje raz­vi­je­ne op­šti­ne po­sto­jao fond u ko­jem su se sku­plja­la sred­stva, ka­sni­je di­je­lje­na pre­ma utvr­đe­nim kri­te­ri­ju­mi­ma i to bes­po­vrat­no. Ta sred­stva u fon­du zva­la su se ma­li FNP, bi­la su vr­lo zna­čaj­na za pod­sti­caj ne­raz­vi­je­ne po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja i ne­raz­vi­je­nih re­pu­bli­ka. Ini­ci­ja­ti­ve, ko­je se ču­ju u tom smi­slu, za­slu­žu­ju pu­nu pa­žnju i tre­ba ih po­dr­ža­ti. Vla­da Cr­ne Go­re bi kon­kre­ti­zo­va­la iz­vo­re tih sred­sta­va. Po­red Raz­voj­no-in­ve­sti­ci­o­nog fon­da (RIF) i sred­sta­va iz Abu Da­bi ban­ke iz Sa­u­dij­ske Ara­bi­je, ko­ja se opre­dje­lju­ju po vr­lo po­volj­nim uslo­vi­ma, i, pr­ven­stve­no, za raz­voj agra­ra, tre­ba­lo bi opre­di­je­li­ti i po­seb­nu stav­ku u bu­dže­tu dr­ža­ve za ne­raz­vi­je­ni sje­ver Cr­ne Go­re. Pu­nu kon­tro­lu pla­sma­na tih sred­stva, pre­ma usvo­je­nim kri­te­ri­ju­mi­ma, ima­la bi Vla­da. Pod hit­no bi tre­ba­lo do­ni­je­ti i no­vu stra­te­gi­ju raz­vo­ja za sje­ver­no pod­ruč­je i no­si­o­ce pri­vred­nih ak­tiv­no­sti po se­lek­tiv­no oda­bra­nim atrak­tiv­nim pro­jek­ti­ma. U pod­sti­caj­ne mje­re na­ra­zvi­je­nog sje­ve­ra tre­ba ura­di­ti i iz­mje­ne za­kon­skih od­red­bi, pa i do­no­še­nje no­vih za­ko­na, po­seb­no Za­ko­na o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi i pred­vi­dje­ti da­le­ko ve­ća ovla­šće­nja u upra­vlja­nju pri­rod­nim re­sur­si­ma, ko­ji se na­la­ze na nje­noj te­ri­to­ri­ji. Neo­dr­ži­vo je i ne­shva­tlji­vo sta­nje upra­vlja­nja po­je­di­nim re­su­r­si­ma u obla­sti­ma šu­mar­stva, mi­ne­ral­nih si­ro­vi­na i ko­ri­šće­nju hi­dro­po­ten­ci­ja­la, gdje je lo­kal­na upra­va ni­je­mi ili ne­moć­ni po­sma­trač de­va­sta­ci­je tih do­ba­ra.
Do­sa­da­šnja po­dr­ška Vla­de pre­ma sje­ve­ru bi­la je ver­bal­na, tem­pi­ra­na u od­re­đe­nom mo­men­tu, pre­ma po­tre­bi i svo­di­la se, uglav­nom, na kon­sta­ta­ci­ju da sje­ver za­o­sta­je u raz­vo­ju u od­no­su na jug dr­ža­ve. Po­ten­ci­ra­le su se raz­vo­je­ne mo­guć­no­sti, bez kon­kret­nih pod­sti­caj­nih mje­ra. U stvar­no­sti, ka­pi­tal se kon­cen­tri­še u gra­do­vi­ma i pod­ruč­ju pod­go­rič­ke i ja­dran­ske re­gi­je i u ru­ka­ma je pri­vi­le­go­va­nih taj­ku­na i in­ve­sti­to­ra, ko­ji­ma se, pod sum­nji­vim okol­no­sti­ma, ustu­pa­ju naj­a­trak­tiv­ni­je lo­ka­ci­je. Ta­kva je da­nas cr­no­gor­ska zbi­lja – sje­ver pro­pa­da, a jug se raz­vi­ja i po­sta­je tu­đa bi­znis zo­na, u ko­joj se iz­da­ju kon­ce­si­je i do sto (!) go­di­na. Ta­ko is­pa­da da je ovo pro­da­ta ze­mlja, a ti­me pro­da­ta i bu­duć­nost na­še dje­ce. Ako se ne pred­u­zi­mu hit­ne mje­re u ba­lan­si­ra­nju rav­no­mjer­nog raz­vo­ja cje­lo­kup­ne cr­no­gor­ske re­gi­je, po­sle­di­ce će bi­ti ne­mi­nov­ne. Te po­sle­di­ce su i sa­da vi­dlji­ve i one se ma­ni­fe­stu­ju kroz mi­gra­ci­o­ne ta­la­se i pri­je­te da sje­ver opu­sti i po­sta­ne si­ro­vin­ska ba­za taj­ku­na, ko­ji uve­li­ko ga­zdu­ju dr­žav­nim pri­rod­nim re­sur­si­ma. KRAJ