Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-05 PETAR ROMANOV: KATARINA VELIKA
Potemkinova sela
Potemkinova sela
- Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ

U od­no­su na mo­gu­će pro­te­ste glav­nog ta­da po­li­tič­kog pro­tiv­ni­ka Ru­si­je – Fran­cu­ske, im­pe­ra­tor­ka je sa iro­ni­jom iz­ja­vi­la: „Ko­li­ko ma­lo ci­je­nim sa­ve­zni­ka, još ma­nje uva­ža­vam fran­cu­sku ga­la­mu, ili bo­lje re­če­no, pri­ču na pra­zno”.
Osvo­jiv­ši Krim, Po­tem­kin se lič­no za­u­zeo za iz­grad­nju no­vih gra­do­va, tvr­đa­va, lu­ka, za na­se­lja­va­nje ko­lo­ni­sta u ova mje­sta, za us­po­sta­vlja­nje kon­ta­ka­ta sa mje­snim sta­nov­ni­štvo itd. 1787. go­di­ne, kad je na Krim do­pu­to­va­la ca­ri­ca, Po­tem­kin je uspio da ura­di do­sta pri­je tog do­la­ska, sa či­me sa s pra­vom mo­gao po­no­si­ti. Tim vi­še što Ka­ta­ri­na II ni­je li­či­la ni na jed­nu pret­hod­nu ru­sku im­pe­ra­tor­ku, jer su za nju do­bro iz­gra­đe­na lu­ka i bro­do­gra­di­li­šte, kao i za Pe­tra Ve­li­kog, bi­li ve­ća vri­jed­nost ne­go ukra­še­ni dvo­rac oko­van le­dom i va­tro­met u bo­ja­ma.
Po­tem­kin se i ovog pu­ta po­tru­dio da se po­ka­že pred ca­ri­com. Or­ga­ni­zo­vao je pre­vi­še ras­ko­šnih sve­ča­no­sti na Ka­ta­ri­ni­nom pu­to­va­nju do Kri­ma, što je di­je­lom po­slu­ži­lo kao po­vod za le­gen­du o „Po­tem­ki­no­vim se­li­ma”.
Mit go­vo­ri da je umje­sto pra­vih se­la sna­la­žlji­vi knez vje­što po­ka­zi­vao na­iv­noj ca­ri­ci vje­štač­ki uljep­ša­na na­se­lja i li­je­po ob­u­če­ne lju­de, ko­ji su glu­mi­li za­do­volj­ne gra­đa­ne. Pri­ča­lo se da je, ukrav­ši no­vac, ko­ji je bio na­mi­je­njen za iz­grad­nju rat­ne flo­te, Po­tem­kin po­ka­zao Ka­ta­ri­ni sta­re tr­go­vač­ke la­đe, umje­sto rat­nih bro­do­va. Čak su i sta­da ži­vo­ti­nja, ako je vje­ro­va­ti le­gen­di, stal­no pre­go­ni­li iz mje­sta u mje­sto, da bi je uvje­ri­li u bo­gat­stvo kra­ja.
Sa­ma po­mi­sao na to da je in­te­li­gent­na Ka­ta­ri­na mo­gla da pri­hva­ti svu tu po­zo­ri­šnu igru kao isti­nu, uvre­dlji­vo je za ca­ri­cu, vje­ro­vat­no, ni­ma­lo ma­nje ne­go što je vri­je­đa­lo kne­za.
Mit opo­vr­ga­va­ju mno­gi Ru­si sa auto­ri­te­tom, kao i ne­ki ino­stra­ni oče­vi­ci. En­gle­ski di­plo­ma­ta Alan Fic-Her­bert, ko­ji je bio u Ka­ta­ri­ni­noj prat­nji do Kri­ma, iz­vi­je­stio je Lon­don:
„Im­pe­ra­tor­ka je ve­o­ma za­do­volj­na po­lo­ža­jem ovih gu­ber­ni­ja, jer je nji­ho­vo imov­no sta­nje stvar­no do­bro i iz­ne­na­đu­ju­će, ima­ju­ći u vi­du da je ov­dje pri­je ne­ko­li­ko go­di­na bi­la pra­va pu­sta­ra”.
Go­di­ne 1782, tj. pet go­di­na pri­je Ka­ta­ri­ni­nog pu­to­va­nja, Krim je po­sje­tio po­sled­nji het­man (voj­ni za­po­vi­jed­nik) Ukra­ji­ne grof Ra­zu­mov­ski i on ni­je ta­mo ni­šta pri­mi­je­tio što i naj­ma­nje na­go­vje­šta­va po­zo­ri­šnu pre­sta­vu. U jed­nom od svo­jih pi­sa­ma pri­ja­te­lju on opi­su­je svo­ja za­pa­ža­nja:
„Na uža­snoj step­skoj pu­sto­ši, gdje su se do sko­ro na­la­zi­le ku­ći­ce-pri­ze­mlju­še, ko­je su bi­le raz­ba­ca­ne po step­skim po­lji­ma, na pu­tu za Her­son, po­či­nju­ći od sa­mog Kre­men­ču­ga, vi­dio sam ve­li­ka na­se­lja u du­ži­ni od 20 do 25 vr­sta, pa i vi­še, ve­ći­nom uz rječ­ne to­ko­ve. Na pri­la­zi­ma sa­mom Her­so­nu vi­dio sam mno­go ka­me­nih zgra­da, tvr­đa­va, unu­tar ko­jih je ci­ta­de­la i li­je­pe gra­đe­vi­ne, vi­di se ad­mi­ra­li­tet sa bro­do­vi­ma u iz­grad­nji i već iz­gra­đe­nim bro­do­vi­ma. Tu je i pro­stra­no pred­gra­đe, gdje ži­ve tr­gov­ci i mje­šta­ni. Sa jed­ne stra­ne je ka­sar­na, u ko­joj je smje­šte­no 10 hi­lja­da voj­ni­ka, a sa dru­ge, is­pred sa­mog pred­gra­đa i li­je­pim za oko, na­la­zi se ostr­vo sa ka­ran­tin­skim zgra­da­ma, grč­kim tr­go­vač­kim bro­do­vi­ma i sa la­đa­ma za pro­vo­đe­nje ka­na­li­ma ra­znih bro­do­va, kad se za to uka­že po­tre­ba. Ni do da­nas ne mo­gu da ra­zu­mi­jem ta­ko br­zi raz­voj mje­sta, što me po­ma­lo zbu­nju­je, gdje se do sko­ro na­la­zio sa­mo je­dan pče­li­njak.
Ni­je sa­mo ovaj grad iza­zvao kod me­ne di­vlje­nje, već i no­vi i ta­ko­đe ne­dav­no za­sno­va­ni gra­do­vi: Ni­ko­polj, No­vi Kaj­dak, li­je­po iz­gra­đe­ni Je­ka­te­ri­no­slav, ko­ji su či­sti, a ura­đe­ni ka­na­li sprem­ni za plo­vid­bu i pro­vo­đe­nje bro­do­va”.
Oči­gled­no, Po­tem­kin je imao šta da po­ka­že Ka­ta­ri­ni i bez la­žnog sja­ja i ko­li­ba.
Mit o „Po­tem­ki­no­vim se­li­ma” kao ri­je­dak iz­u­ze­tak ima kon­kret­nog auto­ra. On je sak­son­ski di­plo­ma­ta Hel­big. Di­plo­ma­ta je bio na slu­žbi u Ru­si­ji kra­jem Ka­ta­ri­ni­nog ca­ro­va­nja (for­mal­no je bio se­kre­tar am­ba­sa­de, a fak­tič­ki taj­ni agent špi­ju­na­že), ali ni­je uzi­mao uče­šća u ču­ve­nom pu­to­va­nju na Krim. On je bri­žlji­vo sa­ku­pljao gla­si­ne od pro­la­zni­ka i še­ta­ča po Pe­ter­bur­gu, do­slov­no ih re­gi­stro­vao u gla­vi i ta­kve ih in­ter­pre­ti­rao i pu­bli­ko­vao. Pr­va, još ano­nim­na pu­bli­ka­ci­ja je ugle­da­la svje­tlost u ham­bur­škom ča­so­pi­su „Mi­ner­va”, za­tim se po­ja­vi­la i knji­ga-pam­flet Hel­bi­ga pod na­slo­vom „Po­tem­kin Ta­vri­če­ski”, ko­ja je vi­še pu­ta iz­da­va­na na­no­vo u Ho­lan­di­ji, En­gle­skoj i Fran­cu­skoj. To dje­lo je i upo­zna­lo Evro­pu sa „Po­tem­ki­no­vim se­li­ma”.
Po­tem­kin, a za­jed­no sa njim i Ka­ta­ri­na, bi­li su žr­tve pr­lja­vih po­li­tič­kih iga­ra to­ga vre­me­na. Tu su se po­kla­pa­li in­te­re­si kne­že­vih pro­tiv­ni­ka iz Ru­si­je (upra­vo su oni bi­li re­ži­se­ri pri­ča i gla­si­na) i ca­ri­či­nih pro­tiv­ni­ka sa Za­pa­da, ko­ji su is­ko­ri­sti­li te gla­si­ne za svo­je in­te­re­se.(NASTAVIĆE SE)

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"