Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Feljton - datum: 2018-03-06 PETAR ROMANOV: KATARINA VELIKA
Tračevi i spletke na carskom dvoru
Carica Katarina Tračevi i spletke na carskom dvoru
- Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ

Unu­tra­šnja opo­zi­ci­ja uglav­nom se gru­pi­sa­la oko Pa­vla. U nje­go­vom okru­že­nju Ka­ta­ri­ni­ni mi­lje­ni­ci su kod njih iza­zi­va­li od­vrat­nost i strah. Po­ja­vlji­va­nje sva­kog na­red­nog po­sje­ti­o­ca u Ka­ta­ri­ni­noj spa­va­ćoj so­bi sva­ki put se shva­ta­lo kao di­rekt­na pri­jet­nja bu­du­ćem pre­sto­lo­na­sled­ni­ku Pa­vlu. Mr­žnja pre­ma nje­nim mi­lje­ni­ci­ma i dvo­ra­ni­ma bi­la je ja­ka i ona ih je za­sle­plji­va­la, ne do­zvo­lja­va­ju­ći im da objek­tiv­no vi­de, po­red re­al­no po­sto­je­ćih po­ro­ka na dvo­ru, i ne­spor­no ja­ču stra­nu „Ka­ta­ri­ni­nih or­lo­va“. Što god i ma šta ura­dio Po­tem­kin, okru­že­nje oko Pa­vla je to ocje­nji­va­lo sa­mo ne­ga­tiv­no. Ov­dje su se stal­no po­ja­vlji­va­le raz­ne pri­če.
Dru­gi iz­vor splet­ki su bi­le dvor­ske gru­pe, ko­je su se for­mi­ra­le oko sva­kog od mno­go­broj­nih Ka­ta­ri­ni­nih mi­lje­ni­ka. U tom su­par­ni­štvu dvo­ra­ni se ni­je­su me­đu­sob­no šte­dje­li, a ni Po­tem­ki­na ni­je­su ža­li­li, ma­da je on znao ka­ko da sa­ču­va svoj uti­caj na Ka­ta­ri­nu do kra­ja ži­vo­ta, iako su pre­ki­nu­li lju­bav­ni od­nos, knez i im­pe­ra­tor­ka su osta­li pri­ja­te­lji i isto­mi­šlje­ni­ci.
Ni ru­ski ma­so­ni ni­je­su šte­dje­li Po­tem­ki­na. Ve­li­ki broj po­dru­glji­vih aneg­do­ta čuo se o pre­u­zvi­še­nom kne­zu od nji­ho­vog dru­štva. Na taj na­čin su gla­si­ne ne­sme­ta­no sti­za­le do Sak­son­ca Hel­bi­ga, a nje­mu je osta­lo sa­mo da ih kla­si­fi­ku­je i pri­pre­mi za ob­ja­vlji­va­nje.
Što se ti­če Za­pa­da, pa­ra­lel­no sa odu­še­vlje­njem i kom­pli­men­ti­ma Vol­te­ra i dru­gih pro­sve­ti­te­lja, ko­ji su bi­li upu­će­ni na adre­su ru­ske ca­ri­ce, stal­no je po­sto­jao ne­ga­ti­van stav, jer sva­ki no­vi mi­lje­nik je i bez to­ga, sa­mo uve­ća­vao, ka­ko su to vi­dje­li ne­ki Evro­pej­ci, du­gi spi­sak Ka­ta­ri­ni­nih „gre­šnih po­stu­pa­ka“. Sva­ka no­va in­tri­ga, ko­ja je do­la­zi­la iz Pe­ter­bur­ga, u Evro­pi je oba­ve­zno na­la­zi­la slu­ša­o­ce, ka­ko skep­ti­ke, ta­ko i bla­go­dar­ne.
Hel­bi­gov pam­flet je Evro­pa i tra­ži­la iz dru­gih raz­lo­ga, jer su ge­o­po­li­tič­ki us­pje­si Ru­si­je iza­zi­va­li za­bri­nu­tost u mno­gim pre­sto­ni­ca­ma Evro­pe. Ner­vi­ra­lo ih je i to ka­ko je Ka­ta­ri­na rav­no­du­šno re­a­go­va­la na bi­lo ka­kav po­ku­šaj Za­pa­da da se su­prot­sta­vi po­li­ti­ci Pe­ter­bur­ga. U av­gu­stu 1783. go­di­ne, u svom pi­smu Po­tem­ki­nu, ko­men­ta­ri­šu­ći re­ak­ci­ju Za­pa­da na osva­ja­nje Kri­ma od stra­ne Ru­si­je, Ka­ta­ri­na pi­še:
„To što je Evro­pa za­vi­dlji­va, ja na to gle­dam sa­svim spo­koj­no. Ne­ka oni zbi­ja­ju ša­le, a mi će­mo ra­di­ti svoj po­sao“.
Ru­ski is­tra­ži­va­či su na­sta­vi­li da pro­u­ča­va­ju taj zlob­ni pam­flet, a to ra­de i sa­da. Sa­vre­me­ni isto­ri­čar Je­le­na Dru­ži­nji­na pri­mje­ću­je:
„Hel­vig kva­li­fi­ku­je da su sve Po­tem­ki­no­ve voj­no-ad­mi­ni­stra­tiv­ne i eko­nom­ske mje­re sla­be u sje­ver­nom di­je­lu Cr­no­mor­skog pri­mor­ja. Sa­mu ide­ju osva­ja­nja ste­pa na ju­gu on po­ku­ša­va da pred­sta­vi kao ap­surd i bes­ko­ri­snu avan­tu­ru... Pri­ka­zi­va­nje sve­ga što je bi­lo iz­gra­đe­no na ju­gu ze­mlje u vi­du la­žnog sja­ja, tj. ču­ve­nih „Po­tem­ki­no­vih se­la“ ima­lo je za cilj da spri­je­či da­lje na­se­lja­va­nje no­vih ko­lo­ni­sta u Ru­si­ji“.
Taj pam­flet je po­ku­šao, ne sa­mo da dis­kre­di­tu­je ru­sku po­li­ti­ku u pot­pu­no­sti, već i da re­a­li­zu­je kon­kret­ni za­da­tak, tj. da sru­ši plan ko­lo­ni­za­ci­je no­vih ru­skih te­ri­to­ri­ja na­se­lja­va­njem ko­lo­ni­sta sa Za­pa­da (ka­ko je to već ura­di­la Ka­ta­ri­na na Vol­gi).
In­te­re­sant­no je da je Hel­big na­sta­vio sa na­pa­di­ma na Ka­ta­ri­nu i Po­tem­ki­na i po­sli­je nji­ho­ve smr­ti. Po­ku­ša­va­ju­ći da ob­ja­sni či­me je sve to iza­zva­no, dru­gi isto­ri­čar Ol­ga Je­li­se­jev­na na­vo­di sle­de­ću ver­zi­ju:
„Za Hel­bi­ga je „Ru­ska te­ma“ po­sta­la glav­ni iz­vor pri­ho­da i on 1808. go­di­ne ob­ja­vlju­je „Bi­o­gra­fi­ju Pe­tra III“, gdje se za smrt svo­ga mu­ža pro­gla­ša­va kri­vom, na­rav­no, Ka­ta­ri­na II, a 1809. go­di­ne ob­ja­vljen mu je no­vi pam­flet „Ru­ski mi­lje­ni­ci“... Od­mah na­kon smr­ti svo­jih glav­nih he­ro­ja... Hel­big na­sta­vlja da se bo­ri sa ne­sma­nje­nom ener­gi­jom sa sje­ni­ma lju­di, ko­ji nje­mu lič­no ni­je­su na­pra­vi­li ni­šta lo­še. Iz ne­kih raz­lo­ga di­plo­ma­ta je mo­rao da kle­ve­će ogrom­no po­li­tič­ko i kul­tur­no na­sle­đe Ka­ta­ri­ne II, u pr­vom re­du, kad je u pi­ta­nju spolj­na po­li­ti­ka... Na­sta­vlja­nje kre­ta­nja Ru­ske im­pe­ri­je već od­re­đe­nim prav­cem, ko­ji su za­cr­ta­li ca­ri­ca i pre­u­zvi­še­ni knez, bi­lo je su­vi­še opa­sno za „evrop­sku rav­no­te­žu“ u pru­skom shva­ta­nju po­li­ti­ke i do­sta do­bro se ukla­pa­lo u kon­cep­ci­ju „opa­snost od Ru­si­je“, ko­ju je pa­žlji­vo i de­talj­no raz­vi­ja­la Fran­cu­ska to­kom ci­je­log XVI­II vi­je­ka, a i da ne bi na­po­ri Hel­bi­ga osta­li bez mno­go­broj­nih pre­vo­da i no­vih iz­da­nja“.
Ver­zi­ja zvu­či uvjer­lji­vo. Pri­mjed­ba je je­din­stve­na. Ka­ta­ri­ni­na po­li­ti­ka je, na­rav­no, bi­la opa­sna za evrop­sku rav­no­te­žu, ne sa­mo „u pru­skom shva­ta­nju po­li­ti­ke“, već je to bi­lo sa­svim objek­tiv­no. Grč­ki pro­je­kat ako bi se re­a­li­zo­vao, u pot­pu­no­sti bi pro­mi­je­nio iz­gled Evro­pe. Čak sa­mo po­sto­ja­nje te ide­je do­ne­kle je de­sta­bi­li­zo­va­lo evrop­sku rav­no­te­žu.
U stva­ri, isti­na se sa­sto­ji u ne­čem dru­gom. Ni­je sa­mo Ru­si­ja u tom vre­me­nu pra­vi­la gre­ške i pot­ko­pa­va­la evrop­sku rav­no­te­žu, već bu­kval­no sve ve­li­ke dr­ža­ve Evro­pe. Pod­sje­ti­mo se Po­tem­ki­no­vih ri­je­či iz nje­go­vog iz­vje­šta­ja o Kri­mu, ko­je smo već na­ve­li: „Ne­ma dr­ža­va u Evro­pi, ko­je ne bi­še po­di­je­li­le iz­me­đu se­be Azi­ju, Afri­ku, Ame­ri­ku...“
Ni­ko ni­je bio bez­gre­šan. Sak­son­ski di­plo­ma­ta Hel­big jed­no­stav­no ni­je či­tao Bo­ži­je za­po­vi­je­sti, već je bez ima­lo raz­mi­šlja­nja i dvo­u­mlje­nja pr­vi uzeo ka­men u ru­ke i ba­cio ga na Po­tem­ki­na.
NA­STA­VI­ĆE SE

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"