Naš ugled­ni vi­o­li­ni­sta Vu­ja­din Kri­vo­ka­pić pre­mi­jer­nim iz­vo­đe­njem dje­la ko­je su kom­po­no­va­li vir­tu­o­zi ovog in­stru­men­ta sa stru­na­ma odu­še­vio je broj­nu pu­bli­ku ko­ja je is­pu­ni­la Mo­der­nu ga­le­ri­ju da bi ču­la ovog umjet­ni­ka. Vu­ja­din Kri­vo­ka­pić je na­dah­nu­to iz­veo ve­o­ma za­htjev­na dje­la Pa­ga­ni­ni­ja, Euge­na Isa­i­ja, Na­ta­na Mil­štaj­na i Džo­na Ko­ri­li­ja­na. Ovaj vi­o­li­ni­sta pri­zna­je da uvi­jek osje­ća po­seb­nu do­zu od­go­vor­no­sti kad na­stu­pa u Pod­go­ri­ci, pred pu­bli­kom pred ko­jom je, ka­ko ka­že, na­pra­vio pr­ve mu­zič­ke ko­ra­ke.
- Tu sam na­u­čio da svi­ram i ima pu­no lju­di ko­ji pra­te moj mu­zič­ki raz­voj od naj­ra­ni­jih da­na pa sve do sa­da. Dru­ga­či­je je svi­ra­ti ne­gdje na stra­ni ili u svo­joj ku­ći gdje ži­viš i ra­diš. Na­rav­no, ne­mam na­mje­ru da ka­žem da je svi­ra­ti va­ni lak­še ali si­gur­no ne po­sto­ji ta­kva vr­sta te­re­ta ko­ja je pri­sut­na ka­da svi­ram u Pod­go­ri­ci. Bi­o­gra­fi­ja mo­že da ti bu­de bo­ga­ta i sjaj­na, ali ono­ga mo­men­ta ka­da iza­đeš na bi­nu ona ne svi­ra, ne­go svi­raš ti. E, to je ono što ja naj­bo­lje osje­tim upra­vo kad svi­ram u Pod­gor­ci. Dr­žim se de­vi­ze da si „do­bar ono­li­ko ko­li­ko ti je do­bar zad­nji kon­cert”. Zbog to­ga kon­cer­ti­ma u Pod­go­ri­ci pri­stu­pam uvi­jek naj­o­zbilj­ni­je što mo­gu, vje­ro­vat­no zbog po­ve­ća­ne do­ze od­go­vor­no­sti pre­ma sa­moj pu­bli­ci – ka­zao je Kri­vo­ka­pić.Kon­cert u Mo­der­noj ga­le­ri­ji plod je nje­go­ve na­mje­re da na­pra­vi ve­če so­lo vi­o­li­ne na ko­jem bi pred­sta­vio, pre­mi­jer­no, naj­za­htjev­ni­ja dje­la kom­po­no­va­na za ova in­stru­ment. Ide­ja je po­če­la da se re­a­li­zu­je pro­šlog lje­ta u raz­go­vo­ru sa Ma­jom Po­po­vić iz KIC-a „Bu­do To­mo­vić”.
- Do­bra stra­na pro­jek­ta „so­lo vi­o­li­na” je­ste taj što sam li­šen bri­ge da na­đem sa­lu u ko­joj je i kon­cert­ni kla­vir jer se u tom slu­ča­ju iz­bor u Pod­go­ri­ci svo­di na tri-če­ti­ri sa­le. Ova­ko, bez kla­vi­ra, otvo­ri­lo se no­vo po­lje ko­je mi je bi­lo ja­ko in­te­re­sant­no i iz­bor je pao na Mo­der­nu ga­le­ri­ju. Sa­la mi se ja­ko svi­đa, aku­sti­ka je do­bra, a ide­ja da svi­ram is­pred ve­li­ke Lu­bar­di­ne sli­ke je sva­ka­ko ja­ko in­spi­ra­tiv­na i pred­sta­vlja čast za sva­kog umjet­ni­ka – na­veo je umjet­nik ko­ji iza se­be ima broj­ne na­stu­pe u ino­stran­stvu. Kri­vo­ka­pić je po­seb­no mje­sto na na­šoj mu­zič­koj sce­ni već za­u­zeo pre­mi­jer­nim iz­vo­đe­njem broj­nih kom­po­zi­ci­ja za vi­o­li­nu. Za­to ne ču­di što smo u okvi­ru so­lo ve­če­ri ču­li pr­vi put kom­po­zi­ci­je ko­je se ubra­ja­ju u naj­te­ža dje­la na­pi­sa­na za vi­o­li­nu, či­je iz­vo­đe­nje zah­ti­je­va mno­go tru­da i ve­li­ku kon­cen­tra­ci­ju. Za­to je Kri­vo­ka­pić, ko­ji pre­da­je na FMU na Ce­ti­nju, ve­o­ma ozbilj­no pri­stu­pio pri­pre­ma­nju ovog pro­gra­ma.
- Pr­vi od­go­vor u ovom tre­nut­ku bi bio da pro­gram još ni­je spre­man... na­rav­no da se ša­lim, ali po­seb­no u tre­nu­ci­ma pri­je kon­cer­ta ka­da se po­mi­je­ša­ju osje­ćaj od­go­vor­no­sti i do­za ank­si­o­zno­sti, obič­no je to pr­va po­mi­sao ko­ja mi pa­da na pa­met. Re­ci­mo da sam sa ozbilj­nim ra­dom kre­nuo od sep­tem­bra pro­šle go­di­ne – ka­zao je Kri­vo­ka­pić.
S.Ć.