Go­di­na­ma slo­vi za jed­nog od naj­i­stak­nu­ti­jih pred­stav­ni­ka sa­vre­me­ne srp­ske knji­žev­ne kri­ti­ke i uži­va iz­u­ze­tan ugled ka­ko me­đu ko­le­ga­ma, kri­ti­ča­ri­ma, ta­ko i knji­žev­ni­ci­ma u re­gi­o­nu. Goj­ko Bo­žo­vić je mar­ljiv i kao glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik iz­da­vač­ke ku­će Ar­hi­pe­lag ko­ja, ka­ko naš sa­go­vor­nik ka­že u in­ter­vjuu za „Dan”, pro­te­klu go­di­nu bi­lje­ži kao uspje­šnu i plod­nu.
– Osta­vi­li smo iza se­be kom­pli­ko­va­nu i neo­bič­nu go­di­nu. S jed­ne stra­ne, okol­no­sti ni­su pod­sti­caj­ne za po­sao, po­go­to­vu ako se ba­vi­te kul­tu­rom, još pri­je ako se ba­vi­te knji­ga­ma. Ali, ako će­mo pra­vo, okol­no­sti ni­su pod­sti­caj­ne ni za šta. I ka­da je već ta­ko, ne mo­že­mo se so­li­da­ri­sa­ti sa nji­ma, mo­ra­mo ra­di­ti svo­je po­slo­ve u okol­no­sti­ma ko­je ima­mo, ne­će­mo ima­ti sko­ro ni dru­ge, ni bo­lje. Da­nas se mno­go go­vo­ri o eko­nom­skoj kri­zi, i svi su raz­lo­zi da se o njoj go­vo­ri na sna­zi. Ta pri­ča se ne­će sko­ro is­pri­ča­ti, ta­ko da to mo­žda vi­še i ni­je kri­za, jer kri­za je, ipak in­ci­dent ko­ji ima rok tra­ja­nja, ne­go re­gu­la­ran ob­lik ži­vo­ta ko­ji nam je do­su­đen. Ne go­vo­rim ovo da bih ši­rio de­fe­ti­zam ili po­mi­re­nost, to­ga je i ina­če pre­vi­še i ni­sam u toj pri­či, već da bih pod­sje­tio da je i mno­gi­ma pri­je nas bi­lo te­ško, ali su lju­di ra­di­li svo­je po­slo­ve, jer je to bi­lo i pi­ta­nje ča­sti i pro­fe­si­o­nal­ne i ljud­ske sa­mo­svi­je­sti, a ne sa­mo po­sla ili pro­fi­ta. Mi­slim da se to za­bo­ra­vi­lo i iz­gu­bi­lo. Ka­da po­gle­dam šta smo ura­di­li u pro­šloj go­di­ni, ne mo­gu da ne bu­dem pro­fe­si­o­nal­no za­do­vo­ljan. Ob­ja­vi­li smo vi­še od pe­de­set knji­ga, or­ga­ni­zo­va­li smo pre­ko sto knji­žev­nih do­ga­đa­ja, me­đu nji­ma je i naj­u­spje­šni­je do sa­da iz­da­nje Be­o­grad­skog fe­sti­va­la evrop­ske knji­žev­no­sti, or­ga­ni­zo­va­li smo srp­ske tur­ne­je de­se­tak po­zna­tih stra­nih pi­sa­ca, knji­ge na­ših pi­sa­ca pre­ve­de­ne su na vi­še od 15 je­zi­ka sa­mo u pro­šloj go­di­ni – ka­že Bo­žo­vić.
● Ko­li­ka je od­go­vor­nost ured­ni­ka u svi­je­tu knji­ge u da­na­šnje vri­je­me? Mi­slim pri­tom na gra­đe­nje, for­mi­ra­nje uku­sa, pod­sti­caj, usmje­ra­va­nje či­ta­lač­ke pu­bli­ke...
– Ured­ni­ci su vr­sta u iz­u­mi­ra­nju. Po­sta­li su pra­va pri­rod­na ri­jet­kost, jer se stva­ra uti­sak da vi­še ni­ko­me ni­su po­treb­ni. O knji­ga­ma u jav­no­sti go­vo­re pi-aro­vi ko­ji po pra­vi­lu knji­ge ne či­ta­ju, o to­me šta će se ob­ja­vi­ti od­lu­ču­ju me­na­dže­ri i struč­nja­ci za mar­ke­ting. Ured­ni­ci su bi­li va­žni dok je iz­da­va­štvo bi­lo i dio kul­tu­re. Da­nas je iz­da­va­štvo pre­ki­nu­lo vi­še­vje­kov­nu ve­zu sa kul­tu­rom i svo­je kri­te­ri­ju­me i iza­zo­ve pre­po­zna­je sa­mo na tr­ži­štu. Za­stu­pam ide­ju kul­tur­no i so­ci­jal­no od­go­vor­nog iz­da­va­štva, u ko­me je ulo­ga ured­ni­ka va­žna. Sa­mim tim to je i autor­sko iz­da­va­štvo, jer ja či­ta­o­ci­ma pred­la­žem knji­ge po mje­ri svo­jih naj­bo­ljih spo­sob­no­sti, knji­ge ko­je bih i sam vo­lio da či­tam, da ni­sam iz­da­vač i ured­nik. To ne zna­či da se od­ri­čem tr­ži­šta, ono je va­žno u sva­kom po­slu, a iz­da­va­štvo je­ste i po­sao, ali ni u jed­nom po­slu ne mo­že bi­ti sve do­zvo­lje­no. Vje­ru­jem da je ured­nik va­žan kao ne­ko ko či­ta­o­cu tre­ba da da­je jed­nu vr­stu ga­ran­ci­je kva­li­te­ta.
● Ko­li­ko Vam ured­nič­ke ak­tiv­no­sti osta­vlja­ju vre­me­na za Va­še knji­žev­no stva­ra­nje?
– Za­vr­šio sam knji­gu ese­ja o knji­žev­no­sti u do­ba tran­zi­ci­je. Ni­je to sa­mo eko­nom­ska i vla­snič­ka tran­zi­ci­ja, naš svi­jet se mi­je­nja iz osno­va, a tra­go­vi „ju­če­ra­šnjeg svi­je­ta” ili su sa­svim ne­sta­li ili pre­tra­ja­va­ju u gro­tesk­nim i neo­dr­ži­vim ob­li­ci­ma. Od to­ga ni­je iz­u­ze­ta ni sa­ma knji­žev­nost. Ona na­sta­je u uz­bu­dlji­vim vre­me­ni­ma, pi­šu je i či­ta­ju lju­di no­vih epo­hal­nih, eg­zi­sten­ci­jal­nih, so­ci­jal­nih, teh­no­lo­ških i ka­kvih sve ne no­vih pa­ra­dig­mi. Otu­da me je za­ni­ma­lo u ko­joj su mje­ri sve te ve­li­ke pro­mje­ne ko­je pra­ti­mo i tr­pi­mo na­ži­vo uti­ca­le na pi­sa­nje, či­ta­nje i ra­zu­mi­je­va­nje sa­vre­me­ne knji­žev­no­sti. Dru­gim ri­je­či­ma, šta nam go­vo­re ve­li­ki pi­sci na­šeg vre­me­na i šta mi ču­je­mo i ras­po­zna­je­mo u nji­ho­vim gla­so­vi­ma. Upo­re­do sa svim tim, na­sta­ju i no­ve pje­sme. Ali, no­vu knji­gu pje­sa­ma još ni­sam za­vr­šio, bi­će mi po­treb­no za to još naj­ma­nje go­di­nu da­na. Pret­hod­na knji­ga pje­sa­ma, „Obli­žnja bo­žan­stva”, ne­dav­no je ob­ja­vlje­na i u Ma­ke­do­ni­ji.
● Šta mi­sli­te o srp­skoj knji­žev­noj sce­ni da­nas, ali i o iz­da­vač­koj, knji­žar­skoj?
– To su tri sa­svim raz­li­či­te sce­ne. Je­di­no im je za­jed­nič­ko to što su sve tri sve ma­nje pre­gled­ne. Ali, sa sta­no­vi­šta re­zul­ta­ta pot­pu­no se raz­li­ku­ju. Naj­bo­lja je sva­ka­ko knji­žev­na, na­sta­ju od­lič­ne knji­ge i sa­mo je pi­ta­nje ko­li­ko ih da­nas pre­po­zna­je­mo. I ka­ko da ih pre­po­zna­je­mo u pra­voj in­fla­ci­ji knji­ga i tek­sto­va? Iz­da­va­štvo se u naj­ve­ćem di­je­lu ko­mer­ci­ja­li­zo­va­lo i spu­sti­lo sve kri­te­ri­ju­me, ali vi­di­mo da i da­lje je­dan broj iz­da­va­ča ob­ja­vlju­je do­bre knji­ge i dr­ži gla­vu iz­nad vo­de. U knji­žar­stvu je do­šlo do kon­cen­tra­ci­je, ne­za­vi­sne knji­ža­re sve te­že op­sta­ju, knji­ža­re gu­be pro­fil i sve vi­še li­če na hi­per­mar­ke­te.
● Što mi­sli­te o esnaf­skim udru­že­nji­ma, nji­ho­vom dje­la­nju, po­dje­la­ma?
– Po­dje­le su pri­rod­ne i ne tre­ba mno­go ža­li­ti zbog njih. One sa­mo zna­če da po­sto­je raz­li­či­ti lju­di i raz­li­či­ti in­te­re­si. Bi­lo bi, me­đu­tim, pri­rod­no da po­sto­ji vi­še pro­fe­si­o­nal­ne sa­mo­svi­je­sti i od­go­vor­no­sti, ta­da bi bi­lo i vi­še ra­zu­mi­je­va­nja da su pro­fe­si­o­nal­ni stan­dar­di iz­nad in­te­re­sa. U cje­li­ni uzev, esnaf­ska udru­že­nja su iz­gu­bi­la naj­ve­ći dio svog ne­ka­da­šnjeg zna­ča­ja i sa­da naj­vi­še tra­že svo­ju no­vu ulo­gu.
● Na kra­ju ka­kvi su Vam da­lji pla­no­vi?
– Pla­ni­ram da ra­dim što i do sa­da i ka­ko i do sa­da. Ni­šta dru­go ni­sam smi­slio.
M. Mi­lo­sa­vlje­vić

Po­dr­ža­va­mo
vr­hun­sku sa­vre­me­nu
knji­žev­nost
- Po­vo­dom 25 go­di­na od smr­ti i 80 go­di­na od ro­đe­nja ob­ja­vi­li smo „De­la Da­ni­la Ki­ša” u 10 knji­ga. Po­seb­no sam za­do­vo­ljan što smo sve to ura­di­li ne od­u­sta­ju­ći od svog osnov­nog kon­cep­ta da ob­ja­vlju­je­mo, pro­mo­vi­še­mo i po­dr­ža­va­mo vr­hun­sku sa­vre­me­nu knji­žev­nost. Ona ni­ka­da ni­je bi­la ma­nje vi­dlji­va i ma­nje uti­caj­na u jav­nom pro­sto­ru, ali se po­ka­zu­je da za nju po­sto­je či­ta­o­ci. Ta­kvim či­ta­o­ci­ma se go­to­vo vi­še ni­ko ne obra­ća. Mi smo u to­me pre­po­zna­li svoj po­sao i svoj pro­fe­si­o­nal­ni iza­zov. Vi­di se to i po knji­ga­ma ko­je smo pro­šle go­di­ne ob­ja­vi­li. Od ro­ma­na Da­vi­da Gro­sma­na i Maj­kla Ka­nin­ge­ma do ro­ma­na Dra­ga Jan­ča­ra i Flo­rans No­a­vil, od sa­bra­nih pje­sa­ma Džej­msa Džoj­sa, pr­vi put na srp­skom je­zi­ku, ka­pi­tal­ne knji­ge Eri­ka Hob­sba­u­ma „Kraj kul­tu­re”, u ko­ju je sta­la isto­ri­ja od­no­sa kul­tu­re i po­li­ti­ke u XX vi­je­ku, od knji­ge „Ti­ra­ni­ja iz­bo­ra” Re­na­te Sa­lecl do ži­vot­nog dje­la Ve­se­li­na Ko­sti­ća „Bri­ta­ni­ja i Sr­bi­ja u XVI­II i XIX ve­ku”, od me­mo­a­ra Dra­go­lju­ba Mi­ću­no­vi­ća do isto­ri­o­graf­ske stu­di­je Lju­bo­dra­ga Di­mi­ća o spolj­noj po­li­ti­ci dru­ge Ju­go­sla­vi­je u vri­je­me Hlad­nog ra­ta, od ro­ma­na La­sla Bla­ško­vi­ća, Vla­di­mi­ra Ta­si­ća i Mi­le­te Pro­da­no­vi­ća do ese­ja Vi­de Og­nje­no­vić i Mi­haj­la Pan­ti­ća ili pak pri­ča Uglje­še Šaj­tin­ca. To je ši­rok ra­spon te­ma, po­e­ti­ka, ide­ja, po­gle­da na svi­jet. Smi­sao knji­žev­no­sti i je­ste u raz­li­ka­ma i u ne­u­po­re­di­voj spo­sob­no­sti da nas za­pi­ta i da nas uči­ni dru­ga­či­jim.